Личности

Друже и Јуначе! Показао си чији си, ко си, и одакле си. Јунак старих витезова, који се борише за Крст часни и српско име од Косова и пре Косова.

Оставио је Радоје своју супругу и своју мезимицу Милојку и по трећи пут у непуне две године ступио у трећи рат. На Солунском фронту Радоје је погинуо.

Ево га ликом један од оних јунака, који и оваковом јуначком покољењу, какво јесте наше, чини праву част. Још пре рата он је већ био познат као јунак од мегдана.

Није било пука у коме није било по неколико официра учитеља и обично су то били они, које су сматрали за најбоље и најсигурније.

Овај неустрашиви јунак славно је пао на Западном кршу Кајмакчaланских положаја те крваве и славне 1916. године за историју српског народа.

Познат као јунак, а оцењен од старешина као врло способан официр он већ у почетку рата и као резервни официр добија под команду батаљон Вардараца а којим се нарочито одликовао на Ковиони.

Пошао је у рат као потпоручник и добијао је чин за чином, одликовање за одликовањем и био је међу онима, који својим делом светле покољењима.

Одликован је са четири Карађорђеве звезде, две са мачевима и две без мачева, две Бела орла, са и без мачева, медаља за храброст, орденима Светог Саве 2. и 3. степена и звездама савезничких војски.

Најбољи падају, а он је пет година као најбољи пркосио својим широким плећима и својом наизмерном љубави према роду и Домовини, пркосио гранатама и Турака и Бугара и Аустро-Мађара и Германа.

Одликовао се свугде где се појавио, а особито као командант Вардарског одсека при нашем одступању 1915. и приликом офанзиве 1916.