име: Божидар
презиме: Загорчић
име оца: Андрија
место: Чачак
општина: Чачак
година рођења: 1878.
година смрти: 1931.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Загорчић А. Божидар, официр – пуковник (Чачак, 24. III 1878 – Београд, 4. I 1931).
Родитељи – отац Андрија, трговац и мајка Рисимија – Рада, рођ. Лукић. домаћица.
Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном граду. Био је питомац XXVIII класе НШ ВА. Као командир вода службовао је у V гардијском, XII и X пешадијском пуку. Од 1903. до 1906 био је на служби у XIX пешадијском пуку, па се поново вратио на службу у место рођења.
За време балканских ратова командовао је четом и батаљоном XIX пешадијског пука. У чин мајора унапређен је 1913. године.
На почетку I светског рата командовао је II батаљоном XII пешадијског пука у Церској и Колубарској бици, а за заслуге на бојном пољу унапређен у чин потпуковника 1915. године. На Солунском фронту био је помоћник команданта VI пешадијског пука Дринске дивизије. Од новембра 1916. био је заступник V пешадијског пука, а 12. децембра 1916. и преузео команду над тим пуком и дужност команданта IX бригадног одсека. У борбама за Будимирце био је командант десног бригадног одсека. У пробоју Солунског фронта 1918. године командовао је тим пуком и заузео коту 1307 и другу непријатељску одбрамбену линију. Нарочито се истакао енергичним гоњењем бугарских трупа преко Велеса, Штипа и Овчег поља, присиливши на предају комплетне бугарске бригаде на реци Пчињи. За овај успех добио је похвалу команданта савезничке источне војске Франша д Епереа. У чин пуковника унапређен је 1920. године.
После рата командовао је својим ратним пуком, био на служби у штабу Шумадијске дивизијске области, командант XIX пешадијског пука, командант Битољске пешадијске бригаде и командант Крагујевачког војног округа. Пензионисан је 1930. године. Био је добротвор Фонда сиромашних ученика Чачанске гимназије.
Одликован је Медаљом за војничке заслуге, Златном медаљом за ревносну службу, орденима белог орла са мачевима IV и III степена, орденима Карађорђеве звезде са мачевима IV и III реда, француском Легијом части IV реда, француским Ратним крстом са звездом и Орденом св. Лазара Мауриција итд.
У браку са Милком Јакшић (1879-1964), професорком из Глине, од оца Симе, трговца и мајке Јулијане, имао је сина Растислава, дипломираног инжењера архитектуре и кћери Љубицу и Стану.