УЗРОЦИ РАТА И ПОЛИТИЧКЕ И ВОЈНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА РАТ
Велике силе и њихов утицај на Балкану, заоштравање односа међу савезницима, оружане снаге и ратни планови
“Drang nach Osten” и Балкан
Немачка је ушла у борбу за колоније, тржишта и изворе сировина у време када је била завршена подела туђих прекоморских земаља.
Аустроугарски империјализам на Балкану
Аустро-Угарска је своју привредну и политичку експанзију усмерила скоро искључиво на Балканско полуострво.
Планови италијанског империјализма на Балкану
Италијански владајући кругови тежили су стварању велике Италије, која би по величини подсећала на Римску Империју.
Француски интереси на Балкану и политика status quo-а
Француски интереси били на Балкану су многобројни, сложени и испреплетени.
Енглески интереси на Балкану и политика опште европске равнотеже
Енглески капитал је имао јаке позиције у привреди и финансијама балканских земаља, пре свега Турске.
Балканска политика царске Русије
Политика царске Русије према Турској била је супротна политици Француске и Енглеске, Русија је радила на ликвидацији Турске.
Претензије Србије, Бугарске и Грчке на Македонију
Буржоазије Србије, Бугарске и Грчке су истицале своја “историјска права” на територију Македоније.
Борба македонског народа за посебан национални и политички развитак
Македонци су се борили за афирмацију своје националне индивидуалности.
Српско-бугарски уговор о савезу и о подели Македоније
У прошлости је било више покушаја стварања балканског савеза, али су они остали безуспешни.
Одредба о руској арбитражи и њено тумачење
Тајни додатак српско-бугарском уговору прецизно и дефинитивно је одредио српске и бугарске границе у Македонији.
Прерастање српско-бугарског савеза у Балкански савез
Непосредно после потписивања српско-бугарског споразума почели су преговори да се и Грчка укључи у савез.
Прва ревидирања српско-бугарског уговора
Ревидирање српско-бугарског уговора почело је непосредно после његовог закључења.
Покушај Великих сила да спрече рат
Очување status quo-а на Балкану било је додирна тачка у којој су се 1912. године подударали опречни интереси Великих сила у балканском питању.
Победе Балканског савеза над Турском и Велике силе
Брз и катастрофалан пораз Турске дошао је за Европу изненада. АУ и Немачка су биле непријатно изненађене.
Заоштравање грчко-бугарских односа
Прве велике битке у балканском рату показале су не само снагу, већ и дубоке унутрашње слабости Балканског савеза.
Обнављање српско – бугарског спора око поделе Македоније
Уплашена да ће се наћи у горем положају него пре рата, Србија је главну пажњу усмерила према Егејском мору.
Српско-грчко зближавање против Бугарске
Према грчким предлозима о зближењу српска влада је у почетку заузела резервисан став.
Румунско-бугарски спор
Уочи балканског рата Румунија се сагласила са ставом великих сила о очувању status quo-а на Балкану из бојазни да се не поремети равнотежа.
Ново посредовање Великих сила за закључење мира и Скадарска криза
Захтеви балканских савезника нису одговарали тежњама великих сила да имају потпуно одрешене руке.
Нови међународни заплет око мореуза и румунско-бугарски спор
Поново се, управо у време скадарске кризе, у оштрој форми поставило питање мореуза.
Потписивање Лондонског мира и карактер и значај Првог балканског рата
Велике силе су диктирале своју вољу, јер савезници нису били јединствени.
Даље заоштравање грчко-бугарских односа
Обнављање војних операција против Турске није побољшало климу у грчко-бугарским односима.
Распламсавање српско-бугарског спора око поделе Македоније
Српска влада је искористила прилику да званично затражи ревизију српско-бугарског уговора.
Наставак српско-бугарског спора у мају 1913.
Русија је предложила да сама изради уговор о миру са свим разграничењима и принуди балканске државе да га приме.
Грчко-српски савез против Бугарске
Пашић и Венизелос су усвојили идеју да о разграничењу са Бугарском треба расправљати на заједничком састанку представника свих балканских држава.
Распад балканског савеза и покушај руске дипломатије да спасе савез
Супротности између балканских савезника око поделе Македоније ушле су у акутну фазу
Држање Румуније и Турске
Бугарска влада је упутила у Цариград Начевића да би обезбедила подршку Аустрије и благонаклону неутралност Румуније и Турске.
Последњи покушај да се избегне рат
После потписивања Лондонског мировног уговора одиоси измећу балканских савезника брзо су се погоршавали.
Борба српских и бугарских социјалдемократа против рата
Српска социјалдемократска партија и Партија тесних социјалиста у Бугарској устале су против припрема рата.
Организација, формација и наоружање српске војске
Укупно бројно стање српске оперативне војске износило је 28. јуна 1913. године 348.000 људи, од тога 252.000 бораца.
Оружане снаге Грчке
Бројно стање грчке војске уочи другог балканског рата износило је око 200.000 људи.
Организација бугарске војске
Укупно бројно стање бугарске војске износило је 7.963 официра и 492.528 подофицира и војника.
Наоружање, доктрина и обука трупа бугарске војске
Бугарска је била присиљена да оружје, муницију и другу ратну опрему набавља у иностранству.
Вардарско-струмско војиште
Српско-бугарско ратиште, захваћено операцијама у другом балканском рату, обухватало је источни део Србије и западни део Бугарске.
Нишавско-софијско војиште
Овај део граничног фронта имао је у рату 1913. године велики значај за обе стране.
Тимочко-подунавско војиште
За бугарску војску је био најзначајнији тимочки операцијски правац јер изводи ка Зајечару.
Ратни план бугарске Врховне команде
Бугарска Врховна команда је издала заповест о ужурбаном пребацивању војске ка српској и грчкој граници.
Општи српско-грчки ратни план
Протоколом о заједничком плану операција српске и грчке војске предвиђена је координација операција у случају евентуалног напада Бугарске.
Српски ратни план
Основна концепција ратног плана српске Врховне команде проистекла је из међународног положаја Србије и политичких циљева српске владе.
Концентрација и стратегијски развој српске војске
Врховна команда је предузела мере за поседање и поступно појачавање положаја на демаркационој линији.
Ратни план и концентрација грчке војске
После пада Јанине грчка влада је наредила форсирану концентрацију војске у источној Македонији.
Историк преговора за закључење српско-бугарског уговора од 29. фебруара 1912. (први део)
Србија је морала у првоме реду да створи српскобугарску заједницу.
Историк преговора за закључење српско-бугарског уговора од 29. фебруара 1912. (други део)
Сва петомесечна дискусија водила се око два питања у Тајном Додатку.
Историк преговора за закључење српско-бугарског уговора од 29. фебруара 1912. (трећи део)
Бугари су још далеко били од тога да Србима учине концесије.
Документи о савезу Краљевине Грчке и Краљевине Србије
Протокол о закључењу уговора о савезу између Грчке и Србије, Војна конвенција и Уговор о савезу