Србијицо душо горка

1255

Назив књиге: Србијицо душо горка

Аутор: Драгутин Паунић и Милија Ђорђевић

Издавач: Народна књига Београд

Година издавања: 1988.

 

Књизи коју читалац узима у руке претходила је такође збирка ратних прича солунаца од истих аутора, названа “Три силе притисле Србијицу” (1985), која је у нашу ратну прозу унела нов и свеж тон непосредног казивања о збивањима у балканским ратовима и светском рату међу народима, књига толико реална и узбудљива, а истовремено универзална по значењу својих тема, толико истинита и једноставна, страхотна по ономе о чему прича и бескрајно топла по свом приповедачком тропосу, уистину јединствена и трагично узвишена, да је читалац трајно памти, јер је у токовима њених виђења и сазнања наслутио нешто од непропадљиве твари живота, од које се гради смисао вечности. Њених двадесет осам причалаца из Доње Јасенице испричали су Паунићу и Ђорђевићу свој ратни живот у незамисливо сложеној једноставности свог памћења и своје приповедачке умешности. Као и у “…Србијици”, и у књизи „Србијицо, душо горка” двадесет два учесника ових ратова, углавном Јасеничани и Космајци, казивали су ауторима у магнетофон оно што су видели и доживели. Поступком који је примењен и у настајању прича „…Србијице” (изостављање непотребне опширности и поновљених детаља) и овог пута је сачувана језичка и садржајна изворност причања – није додата ниједна реченица, ни идиом, ни реч. Монтажа приче подразумевала је само одстрањивање баласта вербализма. Тако је друга „Србијица” проговорила у пуној чистоти свог језика о ономе што је била трагична стварност њених јунака и њиховог народа.

“Србијицо, душо горка” је последња, апсолутно последња књига коју су солунски ратници успели да испричају, одбранивши је од непостојања на ивици сопствених гробова. Кад ова књига изиђе из штампе, тешко да ће затећи у животу неког од својих причалаца. Њихове приче, међутим, остаће као сведочанство о оном што су препатили у свом трагичном времену, пуном страве и људског достојанства. Али и као доказ да су то умели испричатн на начин у свему уметнички и трајан. “Србијицо, душо горка” је дело које ће надживети своје ствараоце и своје јунаке. Надживеће и нас, данашње читаоце.

По свему судећи, то је архетипска књига о животу српског народа и његовој историји.

 

Из увода за књигу (Милутин Срећковић)

Претходни чланакТри силе притисле Србијицу
Следећи чланакКад су војске пролазиле