Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у ратовима 1912. – 1918.

687

Назив књиге: Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у ратовима 1912. – 1918.
Аутор:
Издавач: Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије
Година издавања: 1927. год, репринт 2014.

НАШИМ ХЕРОЈИМА

У миру прион’те на рад,
У рату пак презрите смрт!
Јосиф Флавије

Пали сте, јер је љубав према Отаџбини била за Вас свето осећање, испуњено оданошћу и готовошћу на пожртвовање према најчистијим идеалима патриотизма. Положили сте своје животе, да заштитите наше; завили сте у црно ваше драге и миле, да обрадујете наше. На бојноме пољу бацили сте се у наручје смрти, да се можемо ми, у мирној садашњици, предати раду и напретку, уживању и задовољству.

„Воли земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина”, вели наша Библија. Доследни тим речима Јевреји су, од када су напустили своју рођену груду, били кроз сва времена добри грађани, у свима земљама кроз које их је водио пут историје. Правдољубље и толеранцију народа, међу којима су живели, увек су високо ценили и несумњиво је да ни једном народу нису остали дужни у примљеној љубави, јер су ову враћали пуном приврженошћу и самоодрицањем. Тако је то било и јесте у земљи Србиновој, где су Јевреји у свему поступали по речима свога чувеног сународника, славнога Јосифа Флавија – радећи у миру на подизању општенародног благостања и борећи се, за време ратова, раме уз раме, вољено, храбро, поред своје браће Срба.

Још има, мећу нама, живих Јевреја, српских ратника из Српско-Турских ратова 1876. – 1878. године. Али је љубав Јевреја за српску земљу дошла до свог пуног и свестраног изражаја у ратовима 1912. – 1918. године, када су Јевреји, грађани и војници, стари и млади, примили своју синовљу дужност искрено, срдачно и са самопрегоревањем. Часови туге и бола, немаштине и изгнанства, као год и часови радости и славе, победе и тријумфа, при повратку у ослобођену, проширену, славом овенчану и уједињену Отаџбину, били су заједнички свима без разлике. Око шест стотина јеврејских ратника, од 7 – 8 хиљада јеврејских житеља у предратној Србији; неколико стотина јеврејских рањеника; довољан број јунака одликованих за храброст на бојноме пољу; близу 150 гробова јеврејских палих неимара на остварењу српске заветне мисли; стотине јеврејске ратне сирочади; велики број јеврејских ратних инвалида; цео један крај, цела Јеврејска Махала на београдској Јалији, са погинулим старцима, женама и нејачи под рушевинама својих домова, проузрокованим непријатељевим бомбардовањем, – све су то речити доказ њихове љубави према Српскоме Народу и оданости према својој Отаџбини.

Данас, Хероји, када вашој витешкој части и бесмртиој слави дижемо споменик дубоког признања и неизмерне захвалности, са болом у души тугујемо за вама, који сте предано и на свагда оставили оца, мајку, сестру и брата, жену и децу. Али нас уједно ваше пожртвовање, проникнуто вечним духом дичних Макабејаца, испуњава поносом. Цела се наша Отаџбина клања вашим сеиима. А буде ли устребало, ми смо готови да опет, ведра духа и са одушевљењем, испунимо своју родољубиву дужност до краја и без колебања.
Нека вечни и нераздвојни загрљај у смрти са вашим палим српским друговима послужи познијим нараштајима као симбол трајног братства између два напаћена народа на заједничкој груди.

Нека Вам је лака српска земља, за коју сте, презирући смрг, положили своје животе!

Претходни чланакКарић Александар
Следећи чланакКовачевић Светислав