Офанзива црногорске војске (од 15 септембра до 25 октобра)

1258

Други период
(од 15 септембра до 25 октобра 1914 године)

Офанзива црногорске војске (од 15 септембра до 25 октобра)

1) Војно-политичка ситуација уочи офанзиве

После неуспеха у бици на Церу, V аустроугарска армија је отступила на леву обалу Дрине, а делови II армије из Мачве на леву обалу Саве. Ова војска је имала задатак да спречи упад Срба у Срем и Босну. У том циљу је требало: да VI армија заузме просторију на доњој Дрини, где је била V армија, а ова (V) да се групише у Срему, с тим да с јединицама II армије (IV корпусом и 29 пешадиском дивизијом) дејствује из Срема, а VI армија преко доње Дрине у северозападну Србију у циљу заузимања погодних мостобрана на десној обали р. Саве и Дрине. Упућивање IV корпуса на руски фронт, омело је команду Балканске војске, да изврши овај задатак.
Српска Врховна команда је, после Церске битке, имала намеру да с Ужичком и Санџачком војском предузме офанзиву ка Сарајеву, а главне снаге да припреми за офанзиву на савско-дринском војишту. Стога је 28 августа издала директиву за груписање снага. Међутим, 31 августа Русија је тражила да српска војска што пре предузме офанзиву. Пошто српска војска није била припремљена за општу офанзиву, наређено је I армији да 6 септембра пређе преко Саве у Срем у циљу припрема за доцније операције против главне непријатељске снаге на Дрини“.
После прелаза I српске армије у Срем команда Балканске војске се одлучила да са V и VI армијом одмах предузме офанзиву на фронту Рача – Љубовија. Циљ је био да се главне српске снаге задрже на западном фронту, и тиме спречи појачање 1 српске армије која је оперисала у Срему, а истовремено онемогући упад Срба у Источну Босну.
У циљу остварења тога плана команда Балканске војске је 7 септембра издала наређење:
а) да V армија пређе Дрину и наступа у Мачву;
б) да VI армија пређе средњу Дрину и наступа ка Гучеву, Борањи, Јагодњи и Соколској Планини, и
в) 8 брдска бригада да брани горњу Дрину.
Тако је 8 септембра предузета друга офанзива Балканске војске против Србије, која је отпочела с битком на Дрини. На дан 15 септембра ситуација је (скица бр. 4) била следећа:
1) аустроугарске снаге избиле су на гребен Гучева, Борање, Јагодње и Соколске Планине.
2) офанзива I српске армије у Срему (отпочета 6 септембра) обустављена је. До овог дана је завршено пребацивање I армије са северног на западни фронт. Ужичка војска је – по прелазу Дрине — избила на линију: Рогачица – Бајина Башта – Вишеград – Међеђа.
3) Санџачка војска је заузела Горажде и Фочу. На осталом делу црногорског фронта ситуација је била непромењена.

Команда Балканске војске је одлучила да 15 септембра продужи битку на Дрини, с намером да обухвати главну снагу српске војске у Мачви и Јадру.
У вези с новом ситуацијом српска Врховна команда је 15 септембра израдила нови операциски план за одбрану (са I, II и III армијом) западног фронта, с тим да у повољном тренутку српске снаге пређу у противофанзиву. У смислу те одлуке издата су потребна наређења армијама, а Ужичкој војсци директива за офанзиву преко Вишеграда. Ужичка војска је тога дана (15/IX) била у распореду:
– Ужичка бригада (4 п.п. III поз., 15 п.п. III поз., 1 бат. 10 п.п. III и 1 бат. прек. 4. п.п. III поз,, свега 10 батаљона и 2 батерије) на десној обали Дрине (код Рогачице и Бајине Баште), а с 1 батаљоном на њеној левој обали;
– Шумадиска дивизија II позива (10, 11 и 12 п.п. II поз., свега 12 батаљона и 5 батерија) на линији Стари Врод – Вишеград;
– Лимски одред (4 и 5 кадр. пук, 2 прек. п. пук III поз. 1 батаљ. добровољаца, свега 11 батаљона и 4 батерије) на линији ушће Лима – Међеђа.

У духу заједничког операциског плана српске и црногорске војске, а у вези офанзиве Ужичке војске преко Вишеграда у југоисточну Босну, српска Врховна команда је 16 септембра одредила задатак Санџачкој војсци и Дринском одреду, који гласи: „По заузећу Горажде, потребно је да се Санџачка војска и Дрински одред упуте ка фронту: Вишеград – Рогатица и да се на томе фронту уједине са Ужичком војском, осигуравајући бок према Сарајеву“. Остатак црногорске војске имао је за задатак одбрану свога граничног фронта.
У вези горњег задатка црногорска Врховна команда је предузела потребне мере за прегруписавање снага ради наступања у југоисточну Босну. По завршеном прегруписавању, половином септембра, јачина и састав појединих црногорских одреда види се из „Ordre de battaille”, који се у целости износи:

 

2) „Ordre de battaille”

„Ordre de battaille” Краљевско црногорске војске

Врховни командант, Његово Величанство Краљ Господар, Шеф штаба ђенерал Божо Јанковић, помоћник шефа штаба потпуковник Петар Пешић.

I. Ловћенски одред – командант Кнез Петар
1) Лијева колона – 6 батаљона: Барски, С. шестански, Бјелогорски, Улцињски, Мухамедански, Крајински
2) Средња колона – 5 батаљона: Д. црмнички, Г. црмнички, Љуботињски, Цекл-добрски, Цеклински.
3) Десна колона – 2 батаљона: Цетињски, Њег. Ћеклићки.

Артиљерија

Пољ. 7,5 см4т
8,7 см 4
Оп. лака хауб.1
Брдских 7,5 см 2
Пољских 8,7 см 2
Митраљеза2

Сектор КУК:
Једна 12 см. пољ. хаубица – турска
Две 21 см опсадне хаубице
Два 15 см ,, мортире
Два 12 см далекобојна топа
Две 24 см опсадне мортире
Два 75 см пољ. брз. топа кумановска

Сектор КРСТАЦ:
Два 15 см лаке опсад. хаубице
Два 24 см лаке опсадне мортире
Једна 21 см ,, хаубица
Два 8,7 см пољ. Круп. топ. (турски)
Један 15 см лака мортир. (руски)
Један 75 см пољ. брзометни Обуховски
Свега војника 6.858.

II. Херцеговачки одред

Командант војвода Ђуро Петровић.
1) Бригада Рашовића – 1 батаљон: Цуцки.
2) Беранска бриг. 3 батаљона: 1-ви берански батаљон, 2-ги берански батаљон и Љеворечки батаљон,
3) Никшићка бриг. – 4 батаљона: Жупски, Требјешки, Никшићки, Луковски.
4) Бјелопавлићка бриг. 4 батаљона: Вражегрмски, Петрушински, Мартинићко-Брајовићки, Павковићки
5) Вучедолска бриг. 4 батаљона: Граховски, Опутно-рудински, Бањански, Рудинско-трепачки.

Артиљерија

Једна пољска брзометна батерија 4 топа
Једна пољска небрзометна батерија 8,7 см 4 топа (турска)
Једна хаубична 15 см 4 топа
Једна брдска Крупова небрзометна 7,5 см 4 топа
Митраљеза 2
Свега војника 9887.

III. Дрински одред

Командант дивизијар Митар Мартиновић.
1) Зетска бригада4 батаљона: Доњокучки, Зетски, Горњозетски, Братоножићки.
2) Дурмитор. бр. 4 батаљона: Жупе Пивске, Дробњачки, Планине Пивске, Ускочки.
1 батаљон: Команско-загарачки.

Артиљерија

2 брзометна топа
1 брдска дебанж. батерија 6 топова
Митраљеза 6
Свега војника 5549

IV. Санџачка војска

Командант дивизијар сердар Јанко Вукотић

I дивизија:
1) Ђаковичка бр.2 батаљона: Регрутска класа, Треп.-шекулар.
2) Васојевићка бр. 3 батаљона: Краљски, Андријевички, Шаран-језер.
3) Бјелопољска бр. 4 батаљона: Прошчански, Бјелопољски, Брзавски, Пештерски.
II дивизија:
4) Спушка бр. 3 батаљона: Спушки, Пиперски, Љешкопољски.
5) Ловћенска бр. 3 батаљона: Љешански, Пјешивачки, Чев.-бјелички.
6) Пљеваљска бр. 5 батаљона: Бобовски, Пренћански, Пљ-пољски, Бољанички, Каменогорски.

Артиљерија

1 вод брзометне брд. бат. Круп. 7,5 см 2 топа
1 вод брзометне брд. бат. Круп. 7,5 см 2 топа
1 пољска брзометна Круп. бат. 7,5 см 4 топа
1 брдска дебанжова Круп. бат. 7,5 см 4 топа
2 пољска спорометна топа 2 топа
1 шкодина брзометиа пољска батерија 4 топа
1 пољска дебанжова батерија 6 топа
1 хаубичка батерија 4 топа
Митраљеза 6
Свега војника 13.470

V. Самостални одред

Командант ком. М. Меденица
Колашинска бригада 6 батаљона: Колашински, Липовски, Ровачки, Горњоморачки, Доњоморачки, Пољски.

Старосрбијански одред

Командант Радомир Вешовић.
Пећско-ђаковичка посада 3 батаљона: 3 бат. рег. класе.

Артиљерија

1 пољска дебанжова батерија6 топова
1 брдска дебанжова батерија2 топа
1 пољска Круп. спором. батерија 12 см 4 топа
1 вод. пољ. брзометне батер. 12 см2 топа
1 вод убрзане ,,Обуковски“ батер. 12 см2 топа
1 вод пољских мортира 12 см2 топа
Митраљеза10

Плаво-гусињска посада

Командант ком. Блажо Божовић – 3 батаљона: Источки, Рег. класа, Мјештана.

Артиљерија

Споромет. дебанжов. брд. батер. 7,54 топа
Митраљеза2

Тушка посада

Командант командир М. Рашовић – 2 батаљона: Горњокучки, Батаљ. сталног кадра.

Артиљерија
1 вод Крупов. брдске небрзом. батер. 7,5 см 2 топа
Митраљеза2

Посада у Рожају 196 војника
Свега војника 7.498

Свега војника 43.262
Свега топова 106
Свега митраљеза 30

 

А) Операције црногорске офанзивне групе у југоисточној Босни

У вези захтева српске Врховне команде за офанзиву у југоисточној Босни, црногорска Врховна команда је наредила: да Санџачка војска, по заузећу Горажда, продужи наступање у правцу Рогатице и заузме положаје: Пети Вор – Јабука – Врановина – Храњеп пл., а Дрински одред да се прикупи код Фоче и прими под своју команду Спушку бригаду, коју је 2 санџачка дивизија раније упутила у правцу Калиновика.
С обзиром да су Санџачка војска и Дрински одред имали заједнички оперативни задатак – упад у југоисточну Босну ради садејства Ужичкој војсци, којој су обезбеђивали леви бок и позадину, требало је да црногорска Врховна команда обе ове групе (Санџачку војску и Дрински одред) стави под команду једног команданта, а она то није учинила. То је био један од услова за успешно извршење задатка ове офанзивне групе, чије је дејство имало знатног утицаја на задатак Ужичке војске. Други пропуст црногорске Врховне команде био је у томе што је одредила сувише јаку снагу у састав Дринског одреда. Требало је на правцу Калиновика оставити Спушку бригаду; око 2 батаљона упутити у правцу пл. Јахорине за везу између Санџачке војске и Спушке бригаде, а главнина Дринског одреда да уђе у састав Санџачке војске.
За извршење добијеног задатка командант Санџачке војске је наредио 1 санџачкој дивизији да предузме наступање и заузме положаје: Пети Бор – Јабука – Врановина – Храњен пл., а 2 санџачкој дивизији да се прикупи око Устиколине, с тим да упути Спушку бригаду са 1 батеријом у правцу Калиновика и заузме га.
Пред фронтом Санџачке војске, на отсеку од Горажда до Фоче, 15 септембра налазили су се делови 8 брдске бригаде, ојачани граничарима и шуцкорима, укупне јачине око 2 батаљона и 1 батерије.
Извршењу задатка приступљено је 15 септембра. Извиђачки одред 1 санџачке дивизије, под командом капетана Поповића, ојачан Андријевичким батаљоном и са 3 чете Трепачко-шекуларског батаљона, после упорне борбе с непријатељским заштитним деловима, заузео је Пети Бор (к. 1200). Следећег дана су делови 1 санџачке дивизије заузели превој Јабуку (на путу Горажде – Месићи, на коме су делови 8 брдске бригаде оставили 2 топа и 50 погинулих и рањених) и упутили извиђачке органе ка Рогатици. Колашинска бригада је заузела Храњен пл., а извиђачку чету је упутила у правцу Јахорине пл. Док је 1 санџачка дивизија избијала на превој Јабуку, 2 санџачка дивизија се прикупила код Устиколипе. У том времену је Врховна команда наредила Дринском одреду (без Спушке бригаде која је била код с. Ратаја) да продужи покрет за Горажде, с тим да делом снага обезбеди мостове на Дрини.
Према Ужичкој војсци се 15 септембра налазила 8 брдска бригада (3 батаљона и 2 батерије), која је овог дана добила наређење да се повуче ка Хан Пијеску. Њено повлачење је извршено у циљу заштите комуникације VI аустроугарске армије, која је водила преко Власенице за индустриску пругу код Хан Пијеска. Осма брдска бригада је према Ужичкој војсци оставила слабија заштитничка одељења и шуцкоре.
Ужичка војска је једновремено са Санџачком отпочела наступање у југоисточну Босну, а 15 септембра је прешла Дрину код Вишеграда и Међеђе. Она је 16 септембра својим левим крилом (Лимским одредом) избила на положаје Сирова Гора – Обла Глава (8 км северно од Међеђе), а Шумадиском дивизијом II позива код Сјемећа. После избијања Ужичке и Санџачке војске на линију Сјемећ – Храњен пл. (десна обала Праче) и повлачења 8 брдске бригаде ка Хан Пијеску, обе ове војске су наставиле наступање.
За даље продирање у правцу Рогатице црногорска Врховна команда је наредила Санџачкој војсци да се делом снага задржи на Храњен пл., ради осигурања правца од Сарајева, а главнином да продужи наступање и овлада положајем код Рогатице, на линији с. Дробнићи – с. Јовак. Дринском одреду је наређено да се прикупи на Храњен пл., потом да пређе р. Прачу и изврши напад у десни бок и позадину непријатеља код Рогатице. По одласку Дринског одреда с Храњен планине, Санџачка војска је требала да пређе у демонстративан напад, а у одлучан тек пошто се Дрински одред развије и ступи у борбу. Ужичка војска је продужила наступање ка линији: Медник (к. 1230) – Тмор (к. 1342) – Град (к. 897), а извиђачким деловима ка Романији и Власеници.
У духу предњег наређења, Санџачка војска је предузела извршење добијеног задатка. Прва санџачка дивизија је наступала десном – јачом – колоном правцем Реновица – Госиња Пл. Брзим напредовањем због слабог отпора непријатеља, 1 санџачка дивизија је 17 септембра ушла у Рогатицу и продужила наступање ка Гласинцу. Око 2 сата после уласка Црногораца у Рогатицу, 1 вод коњице и 1 чета пешадије Ужичке војске такође су ушли у Рогатицу. Лева колона 1 санџачке дивизије је код Бање Стијене и Реновице прешла р. Прачу и избила на Госињ Пл. Дринском одреду је наређено да се овог дана (17-IХ) прикупи код Јабуке. Петог дана је Ужичка војска продужила наступање и при крају дана прикупила се главнина Шумадиске дивизије II позива на линији: Медник – Тмор, а Лимски одред код с. Јеласја и Града (с. з. од Рогатице).
У току покрета Санџачке и Ужичке војске ка рејону Рогатице, 8 брдска бригада је давала слаб отпор, јер се повлачила ка Хан Пијеску. Тежиште њене одбране је следећих дана пренето у рејон Хан Пијеска, а одбрана правца ка Сарајеву јо препуштена посадама и шуцкорима из Сарајева. У повлачењу ка Хан Пијеску, 8 брдска бригада је југоисточно од пута Сарајево – Власеница оставила негде јача а негде слабија одељења.
После избијања Санџачке војске на леву обалу р. Праче, а Ужичке у рејону Рогатице, српска Врховна команда је – на тражење црногорске Врховне команде да се одреди задатак њеној офанзивној групи – издала директиву која гласи:
„Наређено је Ужичкој војсци да се заустави у Рогатици док се ситуација на главном бојишту не објасни и да извиђа у правцу Сарајева и Власенице.
Наредите црногорским трупама које оперишу ка Рогатици да се зауставе и прикупе на раскрсници путева Горажде – Сарајево и Горажде – Рогатица док се општа ситуација не објасни, и да извиђају у правцу Сарајева и ступе у везу са Ужичком војском“.
У вези добијене директиве црногорска Врховна команда је наредила да Санџачка војска делом снага одмах заузме положаје за одбрану код с. Добраче и с. Врхлазја, с тим да својим предњим деловима поседне висове: к. 1012 – к. 1043 – к. 1112 и обезбеди се од Сарајева, а са остатком снага да се прикупи на положају Јабука – Врановина. Дрински одред је, по овом наређењу, остао у резерви позади Јабуке.
Јединице Санџачке војске су 18 септембра заузеле одређене положаје и отпочеле да их утврђују. Ужичка војска је са Шумадиском дивизијом II позива приступила утврђивању положаја Медник – Тмор – Јеласје, а с једним одредом (4 кадров. пук код Града северозападно од Рогатице). Српски добровољачки батаљон с извиђачком четом Колашинске бригаде предузео је долином р. Праче извиђање ка Палама. Из распореда Санџачке и Ужичке војске види се да су обе војске биле оријентисане ка Сарајеву, тј. у правцу запада, уместо према северу. На овим положајима су остале све до 22 септембра.
За време задржавања Санџачке и Ужичке војске, извиђањем у правцу Романије, Соколца, Сарајева и Јахорине утврђено је да се на тим правцима налазе слабији непријатељски делови, Услед активности извиђачких органа Ужичке и Санџачке војске, 8 брдска бригада је од Хан Пијеска враћена за заштиту правца Кошутица – Подроманија. Она је 20 септембра извиђачке делове Санџачке војске одбацила од Хана Громиле, чиме је очистила пут до Хана Подроманије. Али, због појаве јачих извиђачких делова Ужичке војске код Кусача, југоисточно од Хан Пијеска, 8 брдска бригада – остављајући слабија одељења према Санџачкој и Ужичкој војсци – вратила се поново за Хан Пијесак, да с 1 батаљоном 9 ландштурмске етапне бригаде очисти од Срба просторију у рејону Власенице и Сребренице.
По повратку 8 брдске бригаде за Хан Пијесак према Санџачкој војсци остављени су слабији делови ове бригаде, допунске чете, жандарми и шуцкори, јачине око 2 батаљона. Њима је поверена одбрана правца ка Сарајеву. На правцу р. Прача – Сарајево, у истом циљу, упућени су из Сарајева код Пала извесни делови јачине око 1 батаљона.
По заузећу Рогатице настао је спор између команданта Санџачке и Ужичке војске чије су јединице пре ушле у Рогатицу и у којој ће зони дејствовати Санџачка а у којој Ужичка војска. Најзад је решено да цивилна власт припадне Црногорцима, а команда места српској војсци. По другом питању, односпо зоне дејства, командант Ужичке војске (генерал Милош Божановић) тражио је да Санџачка војска дејствује десном обалом р. Праче у правцу Сарајева, а Ужичка војска њеном левом обалом. У овом смислу је командант Ужичке војске, 18 септембра, предложио српској Врховној команди „Ако ће и црногорске трупе оперисати ка Сарајеву, ради сагласностн у дејству, онда молим, да им се или од стране Врховне команде одреди просторија на којој имају да оперишу или да ја то учиним.” Из овога произилази да је командант Ужичке војске учинио предлог Врховној команди да се операције продуже у правцу Сарајева. У таквој је ситуацији било целисходније да црногорска офанзивна група осигура леви бок Ужичке војске на правцу Сарајево – Вишеград, а Ужичка војска да продужи продирање у десни бок и позадину аустроугарских трупа које су дејствовале према I и III српској армији.
Српска Врховна команда је 22 септембра доставила свом делегату, генералу Јанковићу, директиву:
„Наређено је команданту Ужичке војске да предузме офанзиву у правцу ка Власеници у циљу олакшања операције код Крупња. За успех и безбедност ове операције веома је потребно да црногорска Санџачка војска поуздано обезбеђује леви бок и позадину Ужичкој војсци од стране Сарајева правцима: Сарајево – долином Праче и Сарајево – Гласинац – Рогачица. Саопштите Црногорској Врховној команди да одмах изда потребно наређење команданту Санџачке војске да он са угодних положаја затвори поменуте правце и поуздано обезбеђује леви бок и позадину Ужичкој војсци…“

Овом директивом је јасно постављен задатак Санџачкој војсци – заштита левог бока и позадине Ужичке војске.
За извршење горњег задатка црногорска Врховна команда издала је наређење.
– да Санџачка војска заузме положаје за одбрану: к. 1107 – к. 1033 – Марково Брдо (к. 1042) – к. 1043 – к. 1112 – к. 1004 (2 км северно од с. Шајновића), а као истакнуте тачке Сиљеву Главу (к. 1222) и Вијенац (1025), са зоном извиђања северно до линије Ступе – Пакленик, а јужно до р. Праче;
– да Дрински одред – у циљу обезбеђења левог бока и позадине Санџачке војске – заузме за одбрану положаје: Црни Врх (к. 1408) – Клек (к. 1744) – Боровац (к. 1749).
Јединице Санџачке војске и Дринског одреда су септембра заузеле одређене положаје и предузеле извиђање преко Гласинца, Романије и Јахорине у правцу Сарајева. Спушка бригада, на правцу Калиновика, заузела је положај на линији: Мукиње (к. 1175) Вратло караула – Плијеш (к. 1605).

Извиђањем је утврђено да се пред фронтом Санџачке војске налазе слабији непријатељеки делови на Поховцу (к. 1074) и Соколцу, јачине око 1 батаљона, а на правцу Калиновика посада (око 1000 људи) у јако утврђеним положајима. У рејону Поховца и Соколца налазили су се стварно делови 8 брдске бригаде, ојачани граничарима и шуцкорима, свега око 2 батаљона, а код Калиновика како је у извештају наведено.
Како је било важно да се овлада Калиновиком, који се без артиљерије јачег калибра није могао заузети, то је – у циљу припрема за ноћни напад на Калиновик – Врховна команда наредила команданту Дринског одреда да помоћу заседа пресече комуникацију Калиновик – Сарајево и на њој онемогући саобраћај. Та је комуникација од делова Зетске бригаде пресечена код Трнова. Акција је имала диверзантски карактер.
Извиђачки органи у правцу Сарајева су до 25 септембра заузели важне тачке: Палеж (к. 1037), Челопек (к. 1006), Поховац (к. 1074), Сиљева Глава (к. 1222) и с. Пале. Овога дана (25) је Ужичка војска продужила наступање ка Власеници и заузела положаје: Лимски одред Кратељ – Палеж, а Шумадиска дивизија II позива Кути – Мркаљи, југозападно од Хан Пијеска.
Главне српске и аустроугарске снаге (у тесном додиру на положајима: Љубовија – Соколска пл. – Јагодња – Гучево), због обостране исцрпљености, 28 септембра прешле су у одбрану. Она је трајала све до 25 октобра. Та фаза је названа „Рововска фаза битке на Дрини“.