Операције црногорске војске 1914

Почетно груписање црногорске војске било је погрешно, али је корегирано на време (формирање Санџачке војске), те није имало штетног утицаја на операције српске војске нити је отежавало њене победе у овој ратној години. Тим победама српске војске и црногорска војска је дала знатан допринос.

За време извођења Колубарске битке главне снаге црногорске војске имале су задатак да обезбеде леви бок и позадину српске војске од упада аустроугарских трупа у Санџак, а остатак активним дејством привеже што јаче противничке снаге да би се спречило њихово упућивање на санџачки правац или на српски фронт.

За време наступања црногорске офанзивне групе у југоисточну Босну, Херцеговачки одред имао је задатак да са мањим снагама врши притисак на непријатеља, а да притом не доведе у питање сигурност сопствене одбране.

Пошто аустроугарским снагама није успело да у борбама од 6-10 октобра протерају српске и црногорске трупе из Босне, команда Балканске војске је привремено обуставила операције на Дрини.

Упадом Ужичке војске и црногорске офанзивне групе у југоисточну Босну, поред угрожавања позадине VI аустроугарске армије, угрожено је и Сарајево. Ова угроженост је повећана и дубљим продирањем српских четничких трупа у позадини VI армије ка долини р. Спрече.

У духу заједничког операциског плана српске и црногорске војске, а у вези офанзиве Ужичке војске преко Вишеграда у југоисточну Босну, српска Врховна команда је 16 септембра одредила задатак Санџачкој војсци и Дринском одреду.

Одмах по свом формирању Санџачка војска је добила задатак да аустроугарске јединице из Санџака одбаци преко границе. Од аустроугарских снага пред фронтом Санцачке војске остављени су делови 8 брдске бригаде (која је била у повлачењу за одбрану линије Горажде - Фоча), ојачани са „шуцкорима“ и граничарима.

Груписање црногорске војске и њене почетне операције, скоро до свршетка Церске битке, извођене су без заједничког операциског плана српске и црногорске војске. Несумњив је пропуст српског и црногорског државног руководства што пре почетка ратних дејстава није остварена координација заједничких операција.

Тежишто црногорских операција 1914 године било је на фронту Санџачке војске. Код Херцеговачког одреда вођене су борбе тактичког значаја, а код осталих одреда акције мањег обима.

Нема докумената о томе да ли је Црна Гора за рат 1914 године имала ратни план. Краљ Никола је начелнику оперативног отсека Министарства војног, бригадиру Јову Бећиру, 23 јула наредио да се за одбрану ловћенског фронта употребе четири бригаде, а осталих 14 бригада да распореди - по свом нахођењу - за одбрану осталих фронтова Црне Горе.