Почетна Рatne operacije 1914. Колубарска битка

Колубарска битка

Колубарска битка је спасла Србију од пропасти, подигла морал војсци и народу и прославила их широм света.

Почетна фаза Колубарске операције

Војвода Путник је имао намеру да упорно брани Ваљево и да, по могућству, пређе у противофанзиву. Али ту своју идеју није могао остварити услед тога што су дотле морално јаке српске трупе почеле да се колебају. До тога је дошло услед крајње оскудице у оделу, обући и логорској опреми, а затим и услед врло велике оскудице у артиљериској муницији.

Повлачење са ваљевских положаја

Већ од подне 14 новембра ситуација на фронту западно од Ваљева постаје крајње критична. Командант III армије морао је наредити повлачење. Због овог непријатељског продора западно од Ваљева, као и због попуштања I армије, чији је морал пао „испод сваке критике" и чији војници „одричу послушност и неће да се бију" командант I армије такође издаје у 14 часова заповест за повлачење.

Повлачење Ужичке војске и одбрана Обреновачког одреда

И поред постигнутог успеха на десном крилу Ужичке бригаде, трупе Ужичке војске морале су, 15 новембра по подне, предузети повлачење, јер се и Рогачички одред (бочни одред I армије) већ био повукао са Дебелог Брда, а и због тога што су све три армије, после неуспеле одбране Ваљева, биле у повлачењу на десну обалу Колубаре.

Критички осврт на повлачење српске војске

Повлачење са ваљевских положаја на десну обалу Колубаре извођено је под веома тешким околностима. Пре свега, морал трупа био је осетно поколебан, а то је била последица ранијих догађаја.

Уводна фаза Колубарске битке

Територија на којој се одиграла Колубарска битка простире се у ширем смислу између Колубаре, Саве, Дунава, В. Мораве, р. Лепенице, р. Груже, Краљева, Гуче, Ариља, Пожеге, р. Ђетиње, Бајине Баште и Ваљева и обухвата углавном област Шумадије.

Ток уводне фазе битке (16 – 22 новембра)

Тешкоће које су у току 15 новембра ометале повлачење трупа I армије, још су се више увећале пристизањем све већег броја избеглица, које су се тискале и увлачиле у колоне дивизија. Пут од Мионице ка с. Г. Топлици био је просто загушен, јер су се на том делу стицали возови I и III армије.

17 новембар

Пошто се III армија пребацила још у току 16 новембра свим снагама на десну обалу Љига, остављајући на њеној левој обали само слабе заштитничке делове, то је командант I армије наредио 16 новембра увече да се покрет дивизија, нарочито возова, продужи још у току ноћи 16/17 новембра, како би се путеви што пре рашчистили од коморе и да би трупе у току 17 новембра могле избити на одређене о