Источно питање

Источно питање треба да почињемо с појавом освајачке османлијске државе у почетку 14. века, а завршавамо с њезином пропашћу у катастрофи светског рата и његових непосредних последица.

Од кучук-каинарџијског мира до јашког мира (1774-1792.)

Порта се и после кучук-каинарџијског мира као и пре тешко мирила с губитком територија. Султан је искоришћавао верску халифску власт над Татарима да поново успостави политичке везе, а Русија је настојала анектирати татарску државу.

Од београдског до кучук-каинарџијског мира (1739-1774.)

Београдским је миром инаугурисан тридесетгодишњи период мира на Истоку. Европа је била заузета великим ратовима за аустријску баштину и за Шлеску.

Руско-аустријска акција против Турске

Турска је тада чинила утисак тако слабе државе да се уопште веровало да она постоји само због суревњивости неких хришћанских држава, које се боје не толико пропасти тога царства колико пораста моћи оних, који би поделили њезине рушевине, како је тада писао Русе .

Акција Турске да поврати губитке (1700-1718.)

Турска се није помирила са великим губицима по карловачком и цариградском миру. Она се спремала да поврати те губитке од сваког противника посебно.

Преокрет у источном питању у великој борби хришћанских сила с Турском 1683-1699.

Офанзивни полет Турске у другој половини седамнае­стог века дошао је до врхунца у опсади Беча 1683, да после тога Турска пође незауставно натраг.

Турска у 17. веку

Док је Мурат IV тражио ратну славу у рату с Персијанцима и нашао је у ослобођењу Багдада 1638, подузели су његови наследници Ибрахим I и Мехмед IV опет верске ратове против хришћанских сила.

Унутрашње пропадање Турске и буђење хришћана крајем 16. и почетком 17. века

За Сулејмана II већ је почела, а за његових млитавих, уживању оданих наследника, још се појачала корупција, влада љубимаца и утицај харемских интрига. Почевши од султана па до иколико утицајног државног службеника, свак је тражио да му се чиме поклони.

Однос Француске и Русије према Турцима

Политичка констелација сила и географски положај учи­нили су да је Француска, противница Хабсбурговаца као и Турска, а немајући никаквих спорних тачака с Турском, рано ступила у пријатељске политичке и трговачке односе с Турском, који су јој донели привилегисан политички и трго­вачки положај у Леванту.

Основице османлијске надмоћности

У прво време имали су Турци превагу над хришћанима због војничког порекла и карактера своје државе и због концентрације власти у једној руци.

Борба између Османлија и хришћанске Европе на Балканском земљишту 1389-1503.

После косовске битке престаје Србија да буде самосталан фактор у борби против Турака. Тада је отпочела на балканском територију гигантска борба између Турака и хришћанске Европе, коју су представљали Мађари и Немци.