Источно питање

На основу успеха своје пропаганде почели су Бугари оспоравати Србима Македонију. Пошто Македонија није административна јединица са тачно одређеним границама, Бугари су протезали њезине границе до Шар-планине, до Дрима, Солунског залива и Месте.

Поред све депресије која је настала у националном развитку Балкана у две деценије после Берлинског конгреса, црпли су јачи духови у прошлости наде за сјајнију будућност.

Русија је увела другу тактику. Место хришћанске, она је истурила панславистичку идеју и захватила је том пропагандом све балканске Словене. Порта је применила репресивне мере.

У Европи су се развијали догађаји који су не само својим примером деловали на духове него су имали и директног утицаја на политичке кругове. Проводило се талијанско а приправљало немачко уједињење.

Савезници су водили рат против Русије на Криму. После једногодишње опсаде паде најважнија поморска тврђава Севастопољ (септ. 1855), у којем су Руси потопили своју флоту. Иза тога натера Аустрија претњом Русију да прими програм од четири тачке као основицу за мир.

Хусеин-капетан је узео у Босни сву власт. Мустафа-пашин покрет био је израз албанског, а Хусеин-капетанов босанског партикуларизма, а оба феудална и реакционарна.

Наскоро иза српског, сазрео је и грчки покрет за ослобођење. Одушевљење Европе, особито либералних и националних елемената за Грке показало се у слању помоћи преко филхеленских друштава.

У овој, макар и уској самоуправи, вежбали су се Срби за самосталну државну управу, а у настављању војничког рада одржавала су пређашње и стварали нове елементе за самосталну народну војску.

За време руско-турског рата од 1768-1774. прекинули су мамелучки бегови у Египту готово сваку везу с Цариградом и владали земљом самостално.

Несрећни ратови показали су увиђавнијим Турцима да организација и опрема њихове војске далеко заостаје за војскама хришћанских европских држава.