Источно питање

Ја узимам источно питање као питање о опстанку османлијске царевине на Балканском полуострву и у Леванту. То је најмлађа фаза вековне борбе између Азије и Европе за њихове додирне области и мореузе, о које су се, пре Османлија, борили Персијанци, Грци, Александар Велики, Римљани, Византинци, Арапи и селџучки Турци.

Својим пореклом, карактером и вером разликују се Турци битно од европских народа. Они су пореклом туркестански номади, припадају уралско-алтајској групи и расно су различити од индоевропских народа Предње Азије и Европе, а сродни у Европи само са Мађарима и Финцима.

Док је Византијска Царевина пропадала, ширила се са запада на њезину територију снажна српска држава помичући све више границе у правцу Цариграда.

После косовске битке престаје Србија да буде самосталан фактор у борби против Турака. Тада је отпочела на балканском територију гигантска борба између Турака и хришћанске Европе, коју су представљали Мађари и Немци.

У прво време имали су Турци превагу над хришћанима због војничког порекла и карактера своје државе и због концентрације власти у једној руци.

Политичка констелација сила и географски положај учи­нили су да је Француска, противница Хабсбурговаца као и Турска, а немајући никаквих спорних тачака с Турском, рано ступила у пријатељске политичке и трговачке односе с Турском, који су јој донели привилегисан политички и трго­вачки положај у Леванту.

За Сулејмана II већ је почела, а за његових млитавих, уживању оданих наследника, још се појачала корупција, влада љубимаца и утицај харемских интрига. Почевши од султана па до иколико утицајног државног службеника, свак је тражио да му се чиме поклони.