Почетна Пролог Европа и српско питање

Европа и српско питање

Увод у Европа и Источно питање

Наш бројно мали народ постигао је општеисториски аначај, који му је више признат у јавном мнењу савремене Европе него у њеној историској науци, својим напредним основним ставом према европској култури и њеним идеалима.

Буна на дахије

Буна на дахије у Београдском Пашалуку 1804 године није могла Европи у почетку изгледати друкчије него покрет пролазног значаја, каквих је тада било често у трулој турској царевини.

Велике силе и српски устанак

Порта одлучи да Србе покори силом. Она постави за београдског везира нишког Хафиз-пашу и нареди му да с војском успостави старо стање.

Утицај Наполеонових ратова на устанак

Наполеон је потстицао Порту против Русије и против Срба као руских експонената, позивајући је да не допусти мешање ниједној страној сили у њен спор са Србима и да покори силом те бунтовнике које помаже Русија.

Слом Првог српског устанка

Порта се користила заузетошћу Русије и других европских сила у тешкој борби с Наполеоном да покори Србе. Турска војска успела је да савлада отпор Срба и да окупира Србију (1813).

Други српски устанак

Турска насиља и опасност по живот народних старешина дадоше повод за други устанак под воћством Милоша Обреновића.

Ситуација у Европи до Кримског рата

У духу нове, западноевропске ориентације био је програм српске спољне политике уставобранитељског режима формулисан у Начертанију Илије Гарашанина 1844.

Утицаји париског конгреса на Балкан

Однос великих сила према Србији од утврђења уставобранитељског режима до Париског конгреса био је одређен њиховим ставом који су заузели према проблему руског протектората над хришћанима на Истоку.

Талијанско уједињење и српско питање

Ратом од 1859 и процесом талијанског уједињења скренута је главна пажња Аустрије и Француске на Италију, а Балкан и источно питање били су од интереса само толико колико су могли имати утицаја на ток и свршетак тих главних догађаја.

Велике силе и тежње Милоша и Михаила

Кнезови Данило и Никола устрајно су тежили да добију признање независности Црне Горе, проширење граница и излазак на море, а кнезови Милош и Михаило да остваре унутрашњу независност Србије од сваког турског утицаја, па најзад Михаило и да припоји Босну и Херцеговину.