Erski varijetet: Starovlaška grupa

1496

U Šumadiji i u donjoj Bosni Erama nazivaju stanovnike najviših dinarskih oblasti. Ovo ime ne pripada ni stanovništvu ni kraju sa određenim granicama. Njemu odgovara psihički tip koji se sreće u mnogim dinarskim oblastima, naročito u Starom Vlahu. Ere su uopšte najtipskiji pretstavnici dinarskih osobina i patrijarhalnog života.

Suprotno drugom dinarskom stanovništvu, ovo brđansko stanovništvo nije bilo prožeto drugim migracionim strujama. Kod njega se konstatuju jedino premeštanja iz jednog planinskog predela u drugi, ali je to bilo među ljudima istog psihičkog varijeteta. Štaviše, Ere su se iseljavale u svima pravcima: u Šumadiju, u jadransku oblast, u krajeve panonskog tipa i čak u predele centralnoga tipa. U ovim zemljama u koje su se doseljavali, Ere su često primile osobine, običaje i navike stanovništva među koje su se doselile.

Sve Ere govore jekavskim ili ijekavskim dijalektom srpsko-hrvatskog jezika (mlijeko i vjera namesto mleko, vera i mliko, vira ostalih srpsko-hrvatskih dijalekata: ekavskog i ikavskog). To je dijalekat većine narodnih pesama i srpskog folklora uopšte. Izgleda da se on slaže sa jednom od erskih psihičkih crta. Mnoge reči postaju duge, premda i zvučnije; akcentuacija je produžena i spora. Govor dobija tako sporost, koja ne odgovara aktivnoj i radnoj sredini.

Zlatiborski kujundžija na početku 20. veka. „Zlatiborski brzi voz“, fotografija užičkog fotografa Ilije Lazića
Zlatiborski kujundžija na početku 20. veka. „Zlatiborski brzi voz“, fotografija užičkog fotografa Ilije Lazića

Do poslednjih godina Ere su se zanimale stočarstvom i kiridžijanjem, prenoseći na konjskim karavanima zemaljske proizvode i robu. Zemljoradnjom se gotovo nisu bavili. Priroda zemljišta ih je uputila na stočarstvo.

Geografski položaj između Jadranskog Mora i moravsko-vardarske udoline, na poprečnim putevima, učinio je od njih kiridžije ili ponosnike. Prva je reč tursko-istočnjačkog porekla, i ona se jedino danas upotrebljava. Reč ponosnici je imala isti smisao u nekim srpskim srednjevekovnim spomenicima.

Izgleda da su Ere nasledile ova dva načina života od starog poromanjenog stanovništva, koje se posle slovenske najezde povuklo u dinarske planine. Južni Sloveni su nazivali poromanjeno stanovništvo Vlasima. Pošto se ovo stanovništvo dinarskih planina u toku Srednjega veka pretopilo u Srbe, ime Vlah je ostalo i dalje i njime su se označavali dinarski Srbi koji se bave stočarstvom i kiridžijanjem. U toku poslednjih vekova zaboravljeno je čak i ovo značenje imena Vlah i ono se katkad upotrebljavalo za sve seljake dinarskih zemalja.

Neke su erske osobine u vezi sa ovim vekovnim zanimanjima: naročito sporost u kretanjima. Ali karavani, koji su išli poprečnim putevima, uneli su sklonost za trgovinom i iz ovih prohodnih zemalja izlaze danas najbolji južnoslovenski trgovci. Od nekog vremena Ere se sve više bave i zemljoradnjom.

Ali u ovom stanovništvu dinarskih brđana, homogenom u tom smislu, što nije izmenjeno migracijama, što govori istim dijalektom i što živi od istih zanimanja, ipak ima psihičkih razlika. Najznatnija je razlika između dinarskih brđana organizovanih u plemena, naročito u Crnoj Gori, i drugih koji žive u zadrugama i u inokosnim porodicama. U ovim dvema grupama mogu se zabeležiti razlike od manjeg značaja, naročito između zabačenih krajeva.

Najzad oblast dinarskih brđana je bila podeljena, više nego i jedna druga, političkim i administrativnim granicama, i države u čiji su sastav ulazili katkad su uspevale da izmene neke njihove psihičke osobine. Da istaknemo u isti mah njihove zajedničke osobine i razliku između njih, govorićemo o onim erskim grupama koje se najviše razlikuju jedne od drugih:

– o starovlaškoj grupi koju čine prave Ere,

– o grupi dinarskih plemena i

– o Ličanima u južnoj Hrvatskoj.

Starovlaška grupa

Idući od Šumadije pa na jugozapad Stari Vlah počinje južno od Užica i širi se do reke Lima i mestimice ga prelazi. Stari Vlah obuhvata i Sjenicu i Ravnu Sjenicu ili Pešter i na sever se širi do Sarajeva ili do planine Romanije.

 

Izgled zemljišta. Osobine i poreklo stanovništva

Ovo je oblast visokih površi koje su uopšte više od 1000 m. One su pošumljene, isečene dubokim, često kanjonskim dolinama kojima teku reke. Klima je oštra a stanovništvo retko. Sela su razbijenog tipa. Mestimice, u proplancima između četinarskih šuma, nailazi se na kuće skoro uvek drvene, koje su jako udaljene jedna od druge. Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama. Ispod ovih naselja, u uskom dolinskom dnu, čuje se šum usamljene vodenice. Iznad kuća su, vrlo visoko, često van šumske granice, kolibe i košare, sagrađene ponekad od neotesanih oblica. Većina alata za zemljoradnju i stočarstvo takođe su od drveta.

Selo Gornja Jablanica i planinski vrh Tornik, Zlatibor, Srbija
Selo Gornja Jablanica i planinski vrh Tornik, Zlatibor, Srbija

Najviše pada u oči izdvojenost porodica i kuća po iskrčenom zemljištu. Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu. Ova osamljenost, još potpunija zimi (a zima je ovde duža nego u Šumadiji) i za vreme nepogoda, utiče na razvitak individualističkih osećanja, na obrazovanje jakih individualiteta, na način mišljenja i rada. Druga je posledica ove osamljenosti, koju pojačava jako ispresecan reljef, veliki fizički napor, na koji su Starovlasi primorani, da bi zadovoljili svakodnevne potrebe: kad god idu po vodu ili namirnice, da nadgledaju stoku itd. moraju se neprekidno peti i silaziti. Fizičke posledice toga osećaju se. Ljudi su mršavi, vitki i jako muskulozni.

Crte su im vrlo izrazite, lice katkad pocrnelo od dima u kućama nedovoljno provetrenim. Dalje su pečene kože, s poznatim crvenilom ljudi koje šiba vetar i nepogoda. U njihovu odelu prevlađuje crna boja; njihovi pelengiri su vrlo karakteristični.

Žive uopšte prosto, ali ne bez neke patrijarhalne ugodnosti. Kuće su velike, često imaju naročite trpezarije. Okolo su vajati za svakog oženjenog člana zadruge. Kujna se odlikuje naročitim jelima, nepoznatim u drugim krajevima Poluostrva, jelima spremljenim vešto, naročito sa mlekom, maslom i sirom. Glavna se jela gotove od jagnjetine, živine i suvog mesa.

I pored neke ukočenosti oblika ženska nošnja, ćilimi i drvorezi ostavljaju znatan umetnički utisak. Njihova moralna osećanja su katkad vrlo delikatna. Imaju mnogo finoće i umešnosti. Duhoviti ljudi nisu retki. Oni često na otmen način iskazuju svoja osećanja i želje. Uglavnom Starovlasi pokazuju veliku moralnu energiju i dragocene intelektualne sposobnosti.

Stara fotografija starina iz sela Sirogojno, Srbija
Stara fotografija starina iz sela Sirogojno, Srbija

Kakvog su porekla Starovlasi? Neke porodice su tu od starine, ali je većina stanovništva došla iz negdašnjeg novopazarskog sandžaka, iz Crne Gore i Hercegovine.

Iako ne žive više u plemenskim zajednicama, ipak imaju još mnogo velikih zadruga; mnogobrojne porodice su jako razgranate, i njihovi izdanci do niske Šumadije, u koju se gomilama iseljavaju, obrazuju bratstva kao u Crnoj Gori.

Oni su vrlo plodni. Ali to nije jedini uzrok migracionim strujama, koje polaze iz Starog Vlaha prema Šumadiji. Ove visoke površi, bogate ispašama, etape su za mnogobrojne iseljenike iz Crnogorskih Brda, koji posle dužeg ili kraćeg zadržavanja idu u Šumadiju. Uostalom Šumadincima ih približavaju njihovi običaji, predanja i njihova jaka nacionalna svest.

 

Naročite psihičke osobine

Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama. Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima. Starovlašani se dozivaju i razgovaraju na daljini, čak s jednog brda na drugo. Oni pevaju monotone i razvučene pesme, često zapušivši jedno uho.

Starovlah je živog duha, često iznalazačkog u kome ima kašto lukavstva. Ovo mu lukavstvo služi, istinu govoreći, kako za zadovoljstvo tako i za korist. I pored sporosti on uopšte govori češće ali i bolje nego Šumadinac. U zgodnoj prilici zna upotrebiti poslovice i šale, zaplesti pitanja, gubiti se u opisivanjima, ne razumeti ono što mu se ne dopada. Era može spasti svoju kožu i u najtežim prilikama. On se čak ume potsmevati svojim susedima koji su niže, u dolinama, i za koje on misli da su duhovno tromiji. Kod Era ima priča u kojima su spojeni naivnost u snalaženju i duhovitost detalja. One katkad liče na basne Nastradin-Hodže.

Erski se junaci često odlikuju od junaka drugih krajeva ovom mešavinom hrabrosti, duha i lukavstva.