Ерски варијетет: Динарска племена

2566

Распрострањење и старост

Највећа промена у друштвеној организацији динарских људи јавља се југозападно од Сјенице, где је динарско становништво у Црној Гори и становништво северне Арбаније до реке Маће организовано у племена или фисове. О племенима северне Арбаније која су често мешовитог, српскоарбанашког порекла, али данас поарбанашена, нећемо се бавити.

Племена Старе Црне Горе
Племена Старе Црне Горе

Српска племена у границама Црне Горе деле се у две групе. Једно су црногорска племена, тј. племена старе, историске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског Језера с једне и Боке Которске с друге стране. Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке Зете и отприлике реке Лима. У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда”. И једна и друга назваћемо рашким племенима, пошто је већина од њих у области некадашње Рашке.

Изван ових области племенска организација не постоји нигде више на Балканском Полуострву. Али у почетку Средњега века, непосредно после словенске најезде на Полуострву, историски споменици помињу као племена Брсјаке, Драговиће и друге у сливу Вардара и Црнога Дрима. Име Брсјаци одржало се и до данас у западној Македонији. Словени на доњодунавској плочи били су организовани у племена пре најезде туранских Бугара. По старим споменицима зна се за многобројна племена у северној Далмацији, у приморској Хрватској, у јужној Босни и на југоистоку Херцеговине. Ова се племена помињу у времену од 12. до 15. века.

Динарска се племена помињу нарочито у споменицима дубровачког и млетачког архива у 14. и у почетку 15. века. По К. Јиречеку помињу се црногорска племена: Ћеклићи 1381 год., Озринићи и Његуши 1435, Бјелице 1430, Бањани 1319, Дробњаци 1354, Бјелопавлићи 1411, Пипери 1416, Васојевићи 1444, Кучи 1455. Сва су ова племена дакле постојала у 14. и 15. веку.

Изгледа да су ово стара српска племена из доба насељавања, која су се у склонитим областима одржавала због географског положаја, а модификовала се под утицајем историских догађаја. Чини се да су под утицајем српске државе племена крајем Средњега века била ослабљена и смањена, као и задруге и друге патријархалне установе. За време турске владавине се у њиховом развитку осећају два појава:

Илустрација Грахова у Црној Гори, непознати аутор. Преузето са www.montenegrina.net
Илустрација Грахова у Црној Гори, непознати аутор. Преузето са www.montenegrina.net

Један је, што су динарска племена појачана или проширена многобројним ускоцима, а други: што су се мања племена утопила у већа. Ускочке породице из околних крајева добро су познате у рашким и црногорским племенима, која су у турско доба уживала полуслободу и ускоцима могла дати прибежиште. Али су ови морали ући у једно братство, узети славу и прилагодити се племенским навикама. Осим тога је било, нарочито у садашњој области рашких племена, још у 14. и 15. веку остатака од племена, често мешовитог порекла: амалгам Срба са старим поромањеним становништвом. Ова су се племена претопила у велика, нарочито за време турске владавине. У околини Дурмитора живело је мало племе Кричани или Кричкови (помињу се 1260 год.), које су Дробњаци д