Балкан и јужнословенске земље

У панонском типу треба разликовати становништво на западу, становништво словеначких крајева до Загреба и становништво источно од Загреба.

Племство и интелигенција у Хрватској и Славонији су знали хрватску историју. Али ове старе успомене нису биле ни живе ни дубоке у народним масама. Напротив, панонски су Срби, као и динарски, чували успомене из своје прошлости; код њих је национално осећање било већ врло јако у доба кад се је почела развијати нова књижевност.

Највећи део земљишта са овим становништвом је изван Балканског полуострва.Обухвата Панонску низију на истоку и део источних Алпа на западу. Овде се могу јасноразликовати три области различитог рељефа.

За Србина и у данашњим приликама ово је питање тешко расправљати, и ја бих више волео да овај задатак узму на себе други, чија непристрасност не би могла бити подозрива.

Становништво источнобалканског типа заузима области на истоку од Искра и од развођа између Искра и Марице, дакле доњодунавску плочу (раван), слив Марице са Тракијом и долине планина Родопе и Пирина које су отворене према Јегејском Мору.

Полошка група заузима област од извора реке Вардара под Влајиницом па до планине Жедена и до Суходолице. Сиринић и Средска су шарске жупе између Призрена и Косова, прва око Лепенца, друга око Призренске Бистрице. Група Врањског Поморавља захвата предео од Прешева до Грделичке Клисуре.

У овој групи Словени чине већину, према којој се губи турско-арбанашка мањина, иако Арбанаси допиру до западне обале Охридског Језера. Узроке је томе положај ове области и мања експанзивна снага Арбанаса у сливу реке Шкумбије.

Група Биначке Мораве заузима један од највећих сливова у средини Полуострва, слив Горње или Биначке Мораве. Преспанско-костурска група заузима котлину већу од струшко-охридске, али већи део њен покривају Преспанско и Мало Језеро.

Група правих Мијака, који себе тако зову и које околно становништво назива Мијацима, ограничена је поглавито на област Мале Реке, леве Радикине притоке.

„Мавровац" ужива добар глас. Људи ове групе су познати због вредноће, предузимљивости и све веће имућности њених печалбара по Србији. Имају несумњиво знатне способности за тековину и штедњу, док је цицијаштво код њих ређе.