Балкан и јужнословенске земље

Балканско Полуострво је мењало више пута име, чешће него ма која од европских географских целина. Ова су имена позајмљивана било од цивилизација које су се на њему развијале, или од имена великих царстава која су се на њему смењивала.

Докле евразијски карактер Полуострва произилази из географског положаја и конфигурације обала и егејских острва, друге важне географске црте везују се за континентални блок Балканског Полуострва, који се налази на Северу од егејске области. Ове су особине исто тако јасно изражене као и евразијске.

Супротно особинама спајања и прожимања, ове су географске црте препрека свима климским и биолошким утицајима, етничком премештању и покретима који произилазе из људске акције. Високе области изоловања служиле су као масивне пречаге.

Балканско Полуострво се налази између области континенталне климе Централне Европе, области степске климе на Истоку, и области медитеранске климе на Југу и Западу. Ови климски типови продужују се из суседних области на Балканско Полуострво.

Природне области представљају велике географске целине Балканскога Полуострва. Има и других, мањих, то су жупе о којима се у овоме прегледу не можемо бавити.

Континентални блок је увек био у већој зависности од сувоземних комуникација но од маринских. Никада није имао интимне везе са јелинским делом; ове две велике области истога Полуострва остајале су често стране једна другој; њихове узајамне везе су биле мање интимне него поједине од њих са земљама изван Полуострва.

Противно источној или балканској, која има периферијски положај и која је у вези нарочито са Русијом и Малом Азијом, моравско-вардарска област се одликује централним положајем на Полуострву и разноврснијим везама.