Историја сваког европског народа у новом веку може се потпуно објаснити и разумети само ако се посматра у вези с општим историјским развитком. Српско питање у оквиру источног питања приказано је у књизи Васиља Поповића из 1940. године.
Увод у Европа и српско питање
Наш бројно мали народ постигао је општеисториски аначај, који му је више признат у јавном мнењу савремене Европе него у њеној историској науци.
Буна на дахије
Буна на дахије у Београдском Пашалуку 1804 године није могла Европи у почетку изгледати друкчије него покрет пролазног значаја.
Велике силе и српски устанак
Порта одлучи да Србе покори силом. Она постави за београдског везира нишког Хафиз-пашу и нареди му да с војском успостави старо стање.
Утицај Наполеонових ратова на устанак
Наполеон је потстицао Порту против Русије и против Срба као руских експонената.
Слом Првог српског устанка
Порта се користила заузетошћу Русије и других европских сила у тешкој борби с Наполеоном да покори Србе.
Други српски устанак
Турска насиља и опасност по живот народних старешина дадоше повод за други устанак под воћством Милоша Обреновића.
Ситуација у Европи до Кримског рата
У духу нове, западноевропске ориентације био је програм српске спољне политике уставобранитељског режима формулисан у Начертанију 1844.
Утицаји париског конгреса на Балкан
Однос великих сила према Србији био је одређен њиховим ставом који су заузели према проблему руског протектората над хришћанима на Истоку.
Талијанско уједињење и српско питање
Ратом од 1859 и процесом талијанског уједињења скренута је главна пажња Аустрије и Француске на Италију.
Велике силе и тежње Милоша и Михаила
Кнезови Србије су тежили да остваре унутрашњу независност Србије, Михаило и да припоји Босну и Херцеговину.
Југословенска пропаганда пред Европом за источно питање
Упоредо са акцијом српског Пијемонта ишла је акција српских патриота на политичком и књижевном пољу.
Изукрштеност интереса сила на Балкану 1866 – 1871.
Француска, Аустрија и Италија водиле су у највећој тајности преговоре за склапање савеза против Прусије.
Велике силе, Сан-стефански мир и српска борба за ослобођење
Словенски ослободилачки покрет 1875 дошао је буном из народа, али су га прихватиле српске кнежевине и Русија.
Берлински конгрес и српско питање
На Берлинском конгресу биле су заступљене велике силе и Турска. Румунски и српски пуномоћници нису могли учествовати.
Српско питање у руско-аустриском двобоју на Балкану
Срби нису више могли сматрати аустриску акцију на Балкану као помоћ за свој ослободилачки покрет.