Вуковић М. Степан

67
Вуковић М. Степан
Вуковић М. Степан

 

 

име: Степан
презиме: Вуковић
име оца: Милош
место: Комирић
општина: Осечина
година рођења: 1873.
година смрти: 1960.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Вуковић М. Степан – Степа, земљорадник и каплар (Комирић, Осечина, 18. XI 1873 – Комирић, 25. III 1960).

Отац Милош и мајка Савка (рођ. Продановић), земљорадници. Основну школу завршио у Белој Цркви код Крупња. Живео у месту рођења и бавио се пољопривредом.

Учествовао је у оба балканска и I светском рату. Као каплар – извиђач V пешадијског пука Дринске дивизије нашао се на обали Дрине, на граници према Аустроугарској, оног дана када је Народна скупштина Краљевине Србије у Нишу расправљала о ултиматуму бечког двора. У праскозорје тог дана, командант пука мајор Војислав Арсенијевић, послао га је са патролом да осмотри шта се догађа с друге стране Дрине. Патрола је из Старе Љубовије видела на другој обали реке, крај касарни у Братунцу, аустроугарску војску постројену у каре, која је у ставу мирно слуша говор свог команданта. Дохватио је пушку и са 1.800 метара испалио први српски хитац на противничку војску. Том приликом оборио је аустроугарског команданта са белог коња. И после се као обвезник легендарног V пешадијског пука храбро борио и у многим другим борбама и другим војним акцијама.

За заслуге на бојном пољу одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (указ 11 102) и петнаестак других одликовања, међу којима и Орден за храброст руског цара Николаја II. Према ауторима књиге Србија у ратовима 1912-1918, с посебним освртом на ваљевски крај (Ваљево, 1972, 216), истакао се августа 1914. године, јер је похватао неке Аустријанце на стражи.

У браку са Милевом – Милком Ђурић имао је три кћери (Даницу удату у Црниљево, Наталију у Станковиће у Комирић и Смиљану у Ђуриће у Комирић) и три сина (Владана, Добривоја и Властимира) и за којих је остало бројно и успешно потомство. Властимир је завршио правни факултет и као добровољац учествовао у I светском рату, а касније био судија и председник суда у више места. Властимиров син Влатко (Охрид, 3. IV 1938) доктор техничких наука и редовни професор Универзитета у Новом Саду, био је народни посланик у прва два сазива вишестраначке Народне скупштине Србије, са листе СПО.