Старчевић А. Светозар

645
Старчевић А. Светозар
Старчевић А. Светозар

 

 

име: Светозар
презиме: Станојевић
име оца: Трајко
место: Суводање
општина: Ваљево
година рођења: 1882.
година смрти: 1924.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Старчевић А. Светозар, пољопривредник, резервни пешадијски наредник и шумар (Суводање, Ваљево, 25. V 1882 – Суводање 7. V 1924).

Потиче из породице која се крајем XVII века преселила из Радановаца код Косјерића у Дренајић, засек Суводања, села испод Медведника. Био је син јединац Милице и Александра Старчевића, пољопривредника.

Основну школу учио је и завршио у ваљевским Ставама, а потом остао у селу да обрађује своје имање. Војни рок је регулисао 1904. године у II чети II батаљона XVII пешадијског пука у Ваљеву.

Као резервни пешадијски наредник II чете II батаљона V пешадиј- ског пука Дринске дивизије II позива активно је учествовао у оба бал- канска и Првом светском рату. Био је храбар и спретан борац, па је починио више подвига, али они нису записани, па су пали у заборав. Поред осталог на простору између реке Дрине и планине Гучево упао је у противничку заседу. Кад су га заробили рекао им је да их опкољава наша војска и понудио се да им помогне да се извуку из тог окружења. У паничном страху њих 17 прихвата његов предлог, а он их спроведе до наше најближе команде, где буду разоружани и заробљени. За овај али и неке сличне подвиге одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Познато је да је имао још нека одликовања и друга признања.

Након Првог светског рата вратио се у место рођења и поред пољо- привреде радио као шумар. У политичком погледу припадао је Радикалној странци и биран је за кмета у суводањској општини. Доста се ангажовао око деобе имовине и регулисања имовинско-правних односа мештана у свом селу.

У браку са Лепосавом Малетић из Оровице код Љубовије имао је две кћери и једног сина. Зорка је била удата за Живорада Тадића из Драгодола код Осечине, земљорадника, који је у јесен 1941. године постао борац VI чете Рађевског батаљона Ваљевског партизанског одреда. Станојка је била удата за Тошу Ненадовића, земљорадника из Царине код Осечине, чије отац Јеврем Ненадовић, такође био носилац Карађорђеве звезде са мачевима. Син им Драгослав – Драго, рођен петнаест дана после очеве смрти од 15. септембра 1944. године био је борац Прве пролетерске бригаде, а по ослобођењу је обављао више значајних привредних дужности на Ставама, у Ваљеву и Београду.
Светозар је сахрањен на заселачком гробљу у Дренајићу.

ИЗВОРБесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918.
Претходни чланакСтанојевић Т. Светозар
Следећи чланакСтевић С. Лука