Станаричић Р. Будимир

16
Станаричић Р. Будимир
Станаричић Р. Будимир

 

 

име: Будимир
презиме: Станаричић
име оца: Радован
место: Чокешина
општина: Лозница
година рођења: 1890.
година смрти: 1940.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Станаричић Р. Будимир, земљорадник, редов, жандарм (Чокешина, Лозница, 2. VIII 1890. – ?, 1940).

Отац Радован и мајка Јелица, били су пољопривредници имућног стања. Војску је служио у III батаљону VI пешадијског пука.

Учествовао је у Првом светском рату као редов- жандарм I чете II батаљона XVII пешадијског пука борећи се у више борби на Дрини, а посебно је био запажен у борби на Милићевцу изнад родне Чокешине. Са српском војском повлачио се преко Албаније и стигао до Крфа одакле је упућен на лечење у Бизерту и Каиро. Пошто се опоравио послат је на Солунски фронт. Током 1916. године два пута је рањаван у ногу и груди. У најтежим моментима борбе своје другове је соколио и храбрио, јер њему страх нису уливали куршуми и гранате. Увек је био први на положају, врло добар и сигуран у патроли.

Петог септембра 1916. године његова чета је била у првом борбеном реду, при нападу на горди, јако утврђени Кајмакчалан. Будимир је први зашао у последње непријатељске ровове, а кад је непријатељ предузео контранапад он се није померао с места, већ је обарао једног по једног противника и храбрио своје војнике. У борбама на Чеганским планинама, са два своја друга, четири пута је успешно одбијао бугарске нападе. Рањен је 9. септембра 1918. године.

Због почињених подвига одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Поред њега имао је и Златну медаљу за храброст, Албанску споменицу и Споменицу за ослобођење и уједињење, односно учешће у рату 1914-1918. године.

Био је ожењен са Милком Дедовић, домаћицом. Имали су деветоро деце , па му је по том основу кумовао Краљ Александар Карађорђевић. Познато је да су подигли две кћери (Даницу и Веру) и седам синова (Петра, Мијаила, Миливоја, Живојина, Драгутина, Томислава….).