Петровић Д. Војислав

77
Петровић Д. Војислав
Петровић Д. Војислав

 

 

име: Војислав
презиме: Петровић
име оца: Дамњан
место: Обреновац
општина: Обреновац
година рођења: 1881.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

Петровић Д. Војислав, земљорадник и молерски радник, пешадијски каплар, (Обреновац, 10. III. 1881 – ?, ?).

Отац Дамњан, умро 1908, а мајка Перса 1910. године, пољопривредници.

Редовни војни рок регулисао у I чети II батљона V пешадијског пука у Ваљеву 1903/1904. године.

Као каплар II чете II батаљона V пешадијског пука учествовао у балканским и I светском рату. Као најхрабрији у својој чети предложен је за неко одликовање. Одликован је Сребрним војничким Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је издат указ 11.123.

Осамнаестог новембра 1914. године на положају Рудник, по наредби командира чете са командиром вода Аврамом Добричић из Лајковца и још пет бораца бомбама пробио је аустроугарски фронт. Тиме је непријатеља одбацио на други положај. У мају 1915. године чамцем послат је са два војника да испита да ли се на једној ади код Шапца налазе непријатељски војници. На положају Флока 13 септембра 1916. године Бугари су изненада напали наш ров. Тада је одступила цела његова чета, а у рову је остао он са два три војника. Дочекали су Бугаре и бомбама их одбацили натраг.

Као изузетно храбар и пожртвован борац био је два пута тешко рањен. На положају Рудник 20. новембра 1914. пушчаним метком рањен је кроз обе ноге. Током борби на Кочобеју 12. октобра 1916. рањен је у леву ногу. Пребијена му је била цеваница па је и део кости извађен.

Поред Ордена Карађорђеве звезде са мачевима одликован је Златном медаљом за храброст Милош Обилић, Албанском споменицом и Споменицом за учешће у рату 1914-1918. године.

После рата вратио се у Обреновац и углавном радио као молерски радник. У браку са Даницом дев. Јовановић, рођ. 1897. године имао је сина Светозара, рођеног 1922. године који је учио за столара. Током 1934. године живео је у Обреновцу.