Pejić D. Čedomir

237
Pejić D. Čedomir
Pejić D. Čedomir

 

 

ime: Čedomir
prezime: Pejić
ime oca: Despot
mesto: Robaje
opština: Mionica
godina rođenja: 1892.
godina smrti: 1943.
izvor podataka: “Besmrtni ratnici valjevskog kraja u ratovima 1912-1918“ Milorad Radojčić

 

Pejić D. Čedomir – Kokin, zemljoradnik, senzal i kasapin (Robaje, Mionica, 10. III 1892 – Valjevo, 18. IX 1943).

Otac Despot i majka Radojka, dev. Jakovljević, poljoprivrednici.

Početkom 1914. stupio je na odsluženje redovnog vojnog roka u IV četu III bataljona V pešadijskog puka Kralj Milan u Valjevu, gde ga je zatekao i početak Prvog svetskog rata. Bio je jako krupan i snažan čovek, naviknut na svakodnevne teške fizičke poslove pa mu ništa nije bilo teško. Zato je često bio dobrovoljac na straži i rado obavljao kurirske i slične poslove. Neretko bio je i u prvim borbenim redovima na frontu, pa je u borbenim aktivnostima pokazivao zavidan stepen požrtvovanosti, snalažljivosti i lukavstva. Tokom borbi na Rovovsko-brazdastoj kosi, 8. novembra 1916. bio je teško ranjen, ali ni to ga nije odvojilo od jedinice.

Za osvedočenu ličnu hrabrost i požrtvovanje na bojnom polju, a naročito u borbama na Kajmakčalanu i Kočobeju, kao rezervni podna- rednik u IV četi III bataljona V pešadijskog puka Drinske divizije I poziva odlikovan je Srebrnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Imao je još nekih odlikovanja u drugih priznanja.

Po povratku sa ratišta ulagao je napore da poveća prinose sa ono malo posne zemlje, ali su rezultati izostajali. Jednog dana braneći mukom stečenu imovinu ranio je suseda. To je okvalifikovano kao krivčno delo pokušaj ubistva iz člana 156 KZ , pa je osuđen i upućen na izdržavanje kazne zatvora. Sredinom četvrte decenije prošlog veka preselio je porodicu u Valjevo. Kako nije imao stalno zaposlenje bio je primoran da obavlja razne fizičke poslove. Najčešće je radio kao senzal (nakupac) suve šljive, pšenice i drugih poljoprivrednih proizvoda za poznate valjevske trgovce. Poslednjih godina najčešće je kupovao i klao stoku za gradske ugostitelje, pa je dosta vremena provodio po kafanama i smatran kafanskim čovekom i boemom.

Tokom II svetskog rata simpatisao je, pa i pomagao partizanski pokret zbog čega je hapšen i proganjan. Prvog septembra 1943. posle poli- cijskog časa zatečen je na ulici, uhapšen i sproveden u zatvor. Sa grupom taoca izveden je na streljanje na brdu Krušik u Valjevu. Tom prilikom uspeo je da se otme sprovodnicima i počeo da beži, pa je ubijen.

Oženio se Selenom Mihailović, domaćicom iz Klinaca, udovicom Sretena Radosavljevića iz Pauna, koji je poginuo u I svetskom ratu. Neko vreme živeli su u njihovoj kući u Paunama. Dobili su sina Petra, koji je umro kao dečak i kći Branislavu – Branku, službenicu udatu za kolegu Milana Pavićevića iz Valjeva.