Учесници ратова

“Сваку стопу ове земље ми смо по сто пута платили својом крвљу. А то знају да цене само они који су ратовали и враћали се на пуста згаришта.” Иван Милошевић

Поповић Миливоје

Поповић Миливоје

Куршуми око главе зује као пчеле. Кренусмо сви напред. Мајор Чекеревац први пред четом. Навалисмо као помамни. Оне из ровова истерали смо бомбама. Било клање, несрећа, газили смо преко мртвих.
Стојановић Ранко

Стојановић Ранко

Поднаредник Ранко са својим митраљезом био је истурен и скривен иза једног камена. А када су Немци мислили да су потпуно уништили наше ровове, кренуше напред. Ранко је лепо видео како се са коте спушта шест њихових стројева.
Поповић Јован

Поповић Јован

Три пута пео сам се ја на један јаблан и три пута рушиле се гране пода мном. Земља се проламала од силне ватре. Испењем се ја на врх јаблана, почнем да плетем гнездо, а оно - трес! Љуљне она граната, има у њој по триста кила.
Перовић Ђуро

Перовић Ђуро

Француски авион, премазан сивом бојом и маркиран знацима немачке авијације, читав час пре сванућа стајао је спреман на малом раскрченом простору у Јениџе Вардару, који је требало да буде нека врста аеродрома. Он је то уствари и био, јер згоднијег терена овде нису имали. У авиону је седео српски војник Ђура Перовић.
Пауновић Милета

Пауновић Милета

Много муке задао је он непријатељу својим митраљезом. Досађивао му сваког часа. Али ни непријатељ њему није остао дужан. Све су плотунима гађали његово гнездо.
Радовић Драгомир

Радовић Драгомир

Пошто су им од Краљева били пресекли пут, кренули су на Ушће, па у Косовску Митровицу. Код Пећи су уништени топови. Војници су морали да теше Драгомира када је сахрањивао топовске цеви. Плакао је као да је сахрањивао своје најмилије.
Жугић Крста

Жугић Крста

А измешале се лешине са овим стварима. Човека гроза хвата кад види ту касапницу. Свак помисли да и њега то исто зло може снаћи. Претрне човек од главе до пета. Јер рат је страшан и гадан. Али шта ћеш, ако је Бог рекао да се гине, не можем умаћи. Гину и наши и њихови. У смрти смо сви браћа.
Бојовић Милисав

Бојовић Милисав

Најтеже су моје успомене у Албанији. Људи из чете падали су ми болесни и гладни, а ја нисам могао да им помогнем. По пет дана ни сам хлеба нисам окушао.
Ђорђевић Обрен

Ђорђевић Обрен

Као град из неба, комади бомби су падали међу плаве. Настао је лелек и запомагање. Рањеници су пузили по крви и покушавали да се извуку. Шума је одјекивала као у грмљавини.
Максимовић Михаило

Максимовић Михаило

Аустријанци, који су били далеко свега две до три стотине метара, почеше да ускачу у онај зидани канал. Наши им подиђоше с бока. У каналу настаде права кланица. Избезумљени људи гушали су се, рукама давили једни друге. Налетали на голе ножеве.