Учесници ратова

“Сваку стопу ове земље ми смо по сто пута платили својом крвљу. А то знају да цене само они који су ратовали и враћали се на пуста згаришта.” Иван Милошевић

Ерић Стојан

Ерић Стојан

Исекосмо жицу, заурласмо и појурисмо. Као гладни вукови. Од оне вике у ноћи да те језа подиђе. Зауставили смо се у рововима. Непријатељ се збунио као нико његов. Избезумљени људи гледају нас и не умеју да се бране. Клали смо се и убијали како смо стигли.
Петровић Милоје

Петровић Милоје

Милоје се сећа како је пред собом гледао људе који гину, остављао рањенике који умиру, слушао врисак раскрвављених коња. И чини му се да га испод сваке букве и сада гледају понеке очи које се гасе.
Пантић Л. Драгић

Пантић Л. Драгић

Та ноћ ми је била најтежа. Звиждао куршум са свих страна, севала ватра и не можеш ока да отвориш. Са двојицом војника притрчим Сретену. Хтели смо да га превијемо и изнесемо, али нисмо имали кад. Припуцаше на нас.
Митровић Божидар Божа

Митровић Божидар Божа

Када је плануо велики рат, Божидар Митровић је био трећепозивац. Али није остао у својој радионици. У свом мајсторском оделу, са фишеклијама о појасу и пушком у руци отишао је и сам се јавио у команду.
Филиповић Иван

Филиповић Ж. Иван

Ригају топови барут и челик да те страва подиђе. Све се тресе. У силном тутњу одјекује небо и земља. Нећу слагати ако кажем да смо избацивали по двадесет метака у минуту. Рукама смо повраћали топовске цеви.
Ћатић Милија

Ћатић Милан Милија

И заиста, цео строј се дигао и бацио оружје. Далматинци су једва чекали такву прилику. Али, у зао час. Тек што су побацали пушке, подигао се онај други строј и почео да их бије из митраљеза. Позади су били Мађари и Аустријанци.
Стефановић Милутин

Стефановић Милутин

Шеснаестог септембра било је понајтеже. Паклена ватра почела је још од ранога јутра. Врило је на свим странама. Топови су ригали ватру и њихов тутањ, као грмљавина, одјекивао је у сивим масивима Кајмакчалана. Овога дана голим грудима требало је разбити све препоне и освојити непријатељске положаје.
Петровић Јован

Петровић Јован

Чим је планула пушка, остали су почели да беже. И нагазили право на Јованову патролу. Ови припуцали. Направи се лом за неколико часака. Од двадесет и три Аустријанца, колико их је било ту, свега њих шесторица здрави су се извукли.
Рогић Страхиња

Рогић Страхиња

Тако сам добио Карађорђеву Звезду. Али, поштени да будемо, сви су моји другови били храбри и вредни. Него, ето, они су мене волели, па ме предложили.
Кнежевић Душан

Кнежевић Душан

Цвокоћући зубима од зиме, он је пузао по песку и примицао се врбама, које су бацале своје мрачне сенке по површини воде. Био је опрезан као звер. Ситним песком посуо је своје влажно тело, да би се тако маскирао и био што мање приметан.