Учесници ратова

“Сваку стопу ове земље ми смо по сто пута платили својом крвљу. А то знају да цене само они који су ратовали и враћали се на пуста згаришта.” Иван Милошевић

Рашковић Момир

Рашковић Момир

Кренули смо за Драч. Време лепо, пут рђав. Дошли смо до реке Маће, ћуприје није било, па смо морали да газимо. Река широка око 40 метара, и дубока до појаса, а зимско доба.
Павловић Светислав

Павловић Светислав

Борба је трајала три дана. Испео сам се на највише дрво и посматрао кретање непријатеља. Али, граната преполови дрво и ја остадох да висим о грани.
Станковић Душан

Станковић Душан

Наједном, брод се затресао уз заглушујућу експолозију и ми смо попадали. Сирена је злослутно завијала, брод се искривио, настала је паника.
Рејн Лисјен

Рејн Лисјен

Лисјен Рејн, француски војник, кадет, на служби - српском народу. Тако сам се понашао и тако се осећао. Имао сам тада, приликом пробоја Солунског фронта, само двадесет једну годину.
Ивановић Иван

Ивановић Иван

Ми смо на то гледали као на шаљиви догађај, на необичну ратну епизоду, мада нашем другу и пријатељу, тада младом резервном потпоручнику Ивану Ивановићу, није било до смеха.
Миловановић Драгољуб

Миловановић Драгољуб

Тај пут страдања никад нећу моћи да заборавим. Близу смо Љеша. Колико дана нисмо ништа јели!? Једног дана дадоше нам једну конзерву брашна на четворицу војника. У шаторском крилу замесисмо брашно па га затрпамо у пепео. Легнемо по шест у шатор, а ујутру - четворица су мртва.
Веснић Радослав

Веснић Радослав

А после Цера и Дрине усиљеним маршом у одбрану Београда. Немци су бежали, топе се у Сави и Дунаву. Из Београда поново према Дрини, на Мачков камен.
Кујунџић Тихомир

Кујунџић Тихомир

Од августа 1916. до септембра 1918., дакле, пуне две године, остао сам на оном положају источног Ветерника.
Миладиновић Божидар

Миладиновић Божидар

Стогодишњи Божидар Миладиновић из Кнића каже да је заборавио многе ствари из свог бурног живота, али се добро сећа свих бојева које је водио његов 11. пешадијски пук.
Роа Пол

Роа Пол

Познавао сам војнике који су ове наредбе војводе Степе Степановића и генерала Франше д'Епереа знали напамет.