Учесници ратова

Овај неустрашиви јунак славно је пао на Западном кршу Кајмакчaланских положаја те крваве и славне 1916. године за историју српског народа.

Познат као јунак, а оцењен од старешина као врло способан официр он већ у почетку рата и као резервни официр добија под команду батаљон Вардараца а којим се нарочито одликовао на Ковиони.

Пошао је у рат као потпоручник и добијао је чин за чином, одликовање за одликовањем и био је међу онима, који својим делом светле покољењима.

Одликован је са четири Карађорђеве звезде, две са мачевима и две без мачева, две Бела орла, са и без мачева, медаља за храброст, орденима Светог Саве 2. и 3. степена и звездама савезничких војски.

Најбољи падају, а он је пет година као најбољи пркосио својим широким плећима и својом наизмерном љубави према роду и Домовини, пркосио гранатама и Турака и Бугара и Аустро-Мађара и Германа.

Одликовао се свугде где се појавио, а особито као командант Вардарског одсека при нашем одступању 1915. и приликом офанзиве 1916.

Резервни поднаредник Милан Стојановић из другог митраљеског одељења првог пука један је од оних дивних наших сељака на којима лежи тежина али и успеси рата.

Резервни поднаредник, водник IV чете првог батаљона Дунавских трећепозиваца, сељак из београдске Сремчице, одликовао се у свакој прилици где је ступио у борбу, нарочито код Београда.

Ђенерал и краљев ађутант Љубомир Покорни у рату је био командант Моравског и Дунавског пољског артиљеријског пука.

Не по сили закона, већ по неодољивој жудњи великог, српског срца, долетео међу првима и свуда био први пред непријатељем.