Нешић Илија Грошан

218

име: Илија
презиме: Нешић
име оца:
место: Јелашница
општина: Књажевац
година рођења: 1884.
година смрти: 1952.
извор података: Монографија „Јелашница-тимочка“, Михајло Благојевић, Зајечар 2004.

ДО КУЋЕ ПРЕКО ЈАПАНА

За време Првог светског рата као војник 14. пука Тимочке дивизије Илија Нешић Грошан је заробљен од аустроугарске војске 1915. године. Одведен је у заробљеништво у источне делове Аустроугарске монархије и смештен у логор заједно са руским заробљеницима. У том логору је остао све до 1918. године. Када је у Русији избила Октобарска револуција, Лењин је желео да ослободи војне снаге Русије које су биле везане за источни фронт у борби са Централним силама и да их искористи у револуцији. Да би то постигао, закључио је сепаратни мир са централним силама 3. марта 1918. године у Брест-Литоску. Русија је изашла из рата. Сада су сви руски заробљеници пуштени из логора. Међу њима је био и Илија Нешић Грошан. Заједно са Русима отишао је у Русију, рачунајући да се отуда врати у Србију. Октобарска револуција се проширила на целу европску Русију и Илија је морао да бежи од револуционарног жаришта даље на исток. Путовао је возом и пешице и после дужег времена стигао је у Владивосток. Док је боравио у Владивостоку, рат се у Европи завршио, али не и револуција у Русији. Илија је одлучио да се пребаци у Јапан. Укрцао се у неки рибарски брод и стигао у северни Јапан. Потом је јапанским бродићима путовао на југ све до велике луке Нагасаки. У Нагасакију је наишао на велики теретни брод који се спремао да крене у Европу. Илија се укрцао на брод као приучени морнар-радник који ће помагати приликом утовара и истовара робе. После дужег путовања преко Индијског океана, Суецког канала и Средоземног мора стиже у луку Солун. Ту се искрцао са брода и возом кренуо за Скопље, па за Ниш и Књажевац. Тако је коначно 1920. године стигао у Јелашницу. Његови су га већ били прежалили. Када се појавио, као да је васкрсао.

О његовом путовању постојале су само приче и анегдоте. Био је то човек наизглед прост, али је успео да превали толике хиљаде километра непознатим просторима и да се врати кући „најкраћим путем.“

Илија је био сиромашан, ишао је у надницу за храну и грош дневно, па је зато добио надимак – Грошан.