Мишковић Г. Светислав

337
Мишковић Г. Светислав
Мишковић Г. Светислав

 

 

име: Светислав
презиме: Мишковић
име оца: Груја
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1868.
година смрти: 1914.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Мишковић Г. Светислав, официр – пешадијски пуковник (Ваљево, 19. XII 1868 – Прњавор, Шабац, 17. VIII 1914).

Отац, Груја Мишковић, рођен у Кадиној Луци код Љига, био је познати доброво- љац, пешадијски пуковник и велики јунак. Мајка, Милева, кћерка Стојана Јовановића Бакаревића, познатог трговца из Пожаревца. Родитељи су имали пуно деце, а Светислав и још два брата постали су активни.

По завршетку основне школе и реалне гимназије уписао је студије на Техничком факултету у Београду. Након завршене друге године студија отишао је на одслужење војног рока и определио се за војни позив. Са питомцима XXII класе уписао је ВА, коју је завршио 1892. године. Још као млад официр скренуо је пажњу на себе и упућен је на стручно усавршавање у Немачку. Као пешадијски потпуковник био је дисциплински старешина у ВА од 10. септембра 1896. године. Две године је на ВА предавао предмете: Борење и Гимнастику. Обављао је разне дужности, а поред осталог био помоћник команданта V пешадијског пука и командант XVII пешадијског пука у Ваљеву, од августа 1913. до марта 1914. године.

Учествовао је у оба балканска и Првом светском рату показујући пожртвовање, храброст и умешност у командовању. За њега тврде да је био јунак по рођењу, војник по образовању и великој љубави за тај позив. Кажу да се убрајао у наше најбоље пуковнике. Као командант Прекобројног пука Комбиноване дивизије I позива тешко је рањен током борби на Церу12. септембра 1914. године. Пренет је у Мачвански Прњавор, где је преминуо. Касније његови посмртни остаци пренети су и покопани у породичну гробницу на београдском Новом гробљу.
Током усавршавања у Немачкој оженио се Кларом, кћерком др Јохана Хомера, инспектора школа у Диселдорфу и Заиру. Имали су кћери Марију и Ану и синове Драгутина и Златомира.

За заслуге у миру и рату одликован је Споменицом Милоша Великог, Медаљом за војничке врлине (два пута), Орденом Таковског крста V степена, Споменицом Краља Петра I, Златном медаљом за храброст Милош Обилић и официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена.