Гавриловић Д. Бранислав

124
Гавриловић Д. Бранислав
Гавриловић Д. Бранислав

 

 

име: Бранислав
презиме: Гавриловић
име оца: Драгић
место: Бабајић
општина: Љиг
година рођења: 1889.
година смрти: 1953.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Гавриловић Д. Бранислав, земљорадник и народни посланик (Бабајић, Љиг, 6. VIII 1889. – Бабајић, 7. V 1953).

Отац Драгић, пореклом из Планинице код Мионице, био је абаџија и трговац у Горњој Топлици, а мајка, Крстина, рођ. Јанковић, домаћица. Поред њега имали су још три сина: Михаила, Драгослава и Миливоја. Основну школу завршио је у Цветановцима код учитеља Адама Станимировића, а онда је остао код куће да се бави пољопривредом.

Редовни војни или кадровски рок, регулисао је 1911. године у II чети I батаљона V пешадијског пука Краља Милана у Ваљеву. Активно је учествовао у оба балканска и I светском рату. У II балканском рату рањен је на три места, али то није оставило неке озбиљније последице по његово здравље.

Током I светског рата као резервни наредник у I чети IV батаљона V пешадијског пука I позива учествовао је у више борби те јединице, а нарочито се истакао у Церској и Колубарској бици. На Церу, кад је било наређено да одступају, он и командир чете остали су да штите одступницу. При том се снашао и брзо и прецизно бацао бомбе на противника који је надирао и нанео му велике губитке.

За време борби на Колубари аустроугарски војници су прецизно и немилосрдно тукли наше положаје на Гукошкој страни. У жељи да осујети те нападе командант Тимочке дивизије затражио је од војника да му покажу где је противничка кухиња, верујући да се у близини ње налази нека значајнија команда противника. Довели су му Гавриловића као доброг познаваоца терена, који је после обављеног извиђања открио стратегијске положаје противника у Ивановом потоку, у атару родног Бабајића, по којима је касније веома ефикасно дејствовала тимочка артиљерија. Због тога су Аустроугари морали изненада да напусте дотадашње положаје и да се брзо повуку. Иза себе оставили су велике количине оружја, муниције, хране и одеће.

Тешко рањен у бутну кост почетком 1915. године у борбама недалеко од Младеновца, на релацији Лепеница – Багрдан, пребачен је у смедеревску болницу, где је заробљен и интерниран у Мађарску. Имао је срећу да све то преживи и да се по завршетку I светског рата врати у домовину и на сопствено имање.

Наставио је да се бави пољопривредом и убрајао се међу имућније људе у свом крају. За испољену храброст и пожртвовање током 1914. и 1915. године одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је објављен указ ФАО 11 123, од 15. јуна 1915. године. Поред њега добио је и Златну медаљу за храброст, неки енглески ратнички орден и више споменица.

Као припадник Демократске странке 1927. године изабран је за председника бабајићке општине. На парламентарним изборима 1931. био је заменик посланичког кандидата Јовише Кандића, трговца из Мионице, који је победио у Колубарском срезу. Пошто је после годину дана Кандић погинуо у саобраћајној несрећи заменио га је на посланичкој дужности. У току II светског рата сарађивао је са партизанским покретом.

Бранислав Гавриловић женио се два пута. Први пут Росом Радишић из Козеља, која је умрла 1916.године. Други пут 1921. године са Настом Пауновић из Пепељевца код Лајковца. Из та два брака имао је седморо деце.