Ђорђевић С. Добросав

75
Ђорђевић С. Добросав
Ђорђевић С. Добросав

 

 

име: Добросав
презиме: Ђорђевић
име оца: Стеван
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1880.
година смрти: 1914.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ђорђевић С. Добросав, официр – пешадијски мајор (Ваљево, 17. IV 1880 – Мачков камен, 5. X 1914).

Отац Стеван, пољопривредник, трговац и кафеџија, мајка Јелена, домаћица.

Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Ваљеву, а Нижу и Вишу школу Војне академије у Београду.

Као водни официр службовао је у XV и XVII пешадијском пуку, где је извесно време био и ађутант пука. Потом је више од четири године био заступник командира и командир III чете III батаљона V пешадијског пука. Има података да је припадао илегалној организацији Уједињење или смрт, у народу познатијој као Црна рука.

Као капетан I класе и командир I чете V пешадијског пука Краља Милана Дринске дивизије учествовао је у оба балканска рата. За изузетну храброст и старешинску спо- собност 6. јуна 1913. унапређен је у чин пешадијског мајора.

У Први светски рат ступио је као ађутант Дринске дивизије I позива, али je убрзо прекомандован за командира чете у IV пешадијском пуку Стеван Немања. Пошто је у једном јуришу храбро погинуо командант тог пука, Душан Пурић, преузео је команду над IV пешадијским пуком, док је његову чету преузео принц Ђорђе Карађорђевић.

Мајор Добросав Ђорђевић тешко је рањен у јуришу на положаје моћне аустроугарске солдатеске на Мачковом камену. Од задобијених рана ускоро је издахнуо. Његови посмртни остаци касније су пренети и сахрањени на Новом гробљу у Ваљеву, уз све војне почасти и присуство родбине, пријатеља, колега и многих грађана Ваљева и околине.

Његову неустрашивост описао је официр и песник Милосав Јелић у збирци Србијански венац која почиње стиховима:
Добросаве, подигни обрве
Да ти видим око од пламена.
Ено свиће с Мачковог камена
И ево већ чете избијају прве.
Ров душмански леш је попунио..
Разведри се, пркосна делијо!
Доста ли си делио мегдана,
Нагазио леша душманскога,
Рвања се наситио злога
Јуначких се наносио рана…
Сад, кад падаш смрћу мученика
Остави нас насмејана лика!

Добросав Ђорђевић је добио више ратних и мирнодопских одликовања, међу којима је и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (1913. године).

Шестог јуна 1905. године склопио је брак са Десанком, кћерком Живане и Сретена Јеротића, опанчара из Ваљева. На дан његовог шестомесечног помена Десанка је приложила 50 динара за пострадале из Босне.