Ђорђевић Р. Коста

67
Ђорђевић Р. Коста
Ђорђевић Р. Коста

 

 

име: Коста
презиме: Ђорђевић
име оца: Радојица
место: Шабац
општина: Шабац
година рођења: 1885.
година смрти: 1959.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ђорђевић Р. Коста, официр – дивизијски генерал, командант и војни писац (Шабац, 31. VII 1885 – Београд, 30. VI 1959).

Отац Радојица и мајка Наталија.

Основну школу и шест разреда гимназије завршио у родном граду. Као питомац XXXVI класе Ниже и XXII класе ВШ завршио је ВА у Београду.

Највећи део свог радног века провео је у Ваљеву. Као командир Митраљеског одељења XVII пешадијског пука отишао је у балканске ратове. Потом је био командир IV чете IV батаљона тог истог пука. На почетку Првог светског рат лечен је у ваљевској болници, а потом био командир Митраљеског одељења у Моравској дивизији I позива и командир Митраљеске чете у Вардарској (Југословенској) дивизији.

После рата обављао је више значајних дужности. Поред осталог био је помоћник начелника штаба Дринске дивизијске области, командант II и III батаљона V пешадијског пука Краља Милана, командант V пешадијског пука Краља Милана и вршилац дужности команданта и командант Дринске дивизијске области (1939-1941).

Активно је учествовао у друштвеном животу Ваљева. У децембру 1931. године изабран је за председника Стрељачке дружине Илија Бирчанин Ваљево.

Ваљевцима је посебно остао у сећању обраћањем демонстрантима са прозора зграде Команде Дринске дивизије, у марту 1941. године, када је поручио да ће се наша војска одупрети немачкој сили. У Априлском рату 1941. године као командант Дринске дивизије заробљен је и интерниран. По повратку из заробљеништва пензионисан 1. јула 1945. године.

Као професор на војној академији написао је више уџбеника:
Географија (Београд, 1934),
Војна географија,
Основни део Балканског полуострва,
Краљевине Југославије, Арбаније, Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије и Италије (Београд, 1935) и
Одредска бојна гађања (Сарајево, 1938).

Са Станом, кћерком Михаила Стошића, марвеног трговца из Врања оженио се 1909. године. Други брак склопио је 16. фебруара 1919. годи- не са Зорком, кћерком Милана Зарића, професора Ваљевске гимназије. Брат му Александар, правник, погинуо је 1913. године. Брат му Милорад, био је вицегувернер Народне банке и министар финансија.

Одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Орденом белог орла са мачевима IV реда, грчким Ратним крстом, медаљама за храброст и са више мирнодопских одликовања.