Čolaković M. Vojislav

311
Čolaković M. Vojislav
Čolaković M. Vojislav

 

 

ime: Vojislav
prezime: Čolaković
ime oca: Milan
mesto: Smederevo
opština: Smederevo
godina rođenja: 1868.
godina smrti: 1916.
izvor podataka: “Besmrtni ratnici valjevskog kraja u ratovima 1912-1918“ Milorad Radojčić

 

Čolaković M. Vojislav, oficir – pešadijski pukovnik (Smederevo, 5. VII 1868 – Bitolj, 6. X 1916).

Otac Milan, krojač i majka Natalija, domaćica. Po završenoj osnovnoj školi i šest razreda gimnazije stupio je u VA 1. IX 1895. godine.

Završivši NŠ VA 2. avgusta 1898. godine postao je oficir. Njegovo dalje napredovanje išlo je sledećom dinamikom: poručnik 1901; kapetan II klase 1906; kapetan I klase 1909, major 1911, potpukovnik 1913. i pukovnik 1915. godine. Počeo je raditi kao vodni oficir u XV i XIV pešadijskom puku. Od 1901. do 1903. godine bio je slušalac VŠ VA. Potom je bio komandir čete u XIV pešadijskom bataljonu i na pripremama za generalštabnu struku. Spadao je u red naših najspremnijih mlađih oficira.

U balkanskim ratovima učestvovao je kao komandant II bataljona II pešadijskog puka i v. d. načelnika štaba Ibarske divizijske oblasti. Početak I svetskog rata zatekao ga je na tom položaju. Prilikom povlačenja kroz Crnu Goru u jesen 1915. godine preuzeo je dužnost komandanta V pešadijskog puka Kralja Milana Drinske divizije. Tu dužnost obavljao je na Solunskom frontu i dobijeno poverenje opravdao je na najbolji način. Svoj puk vodio je u najtežim okršajima i bio najbolji primer drugima.

Kao sjajan oficir u miru postao je istinski i najbolji predstav- nik svog roda oružja i u ratu. To potvrđuju mnogi primeri. Jedan od njih je i da kad je prvi put teško ranjen da je i dalje ostao u bojnom stroju. Na žalost drugi put je dobio smrtonosne posledice.

U retkim trenucima slobodnog vremena dosta je čitao. I ne samo da je čitao već je i pisao poeziju. Dosta je pevao o junaštvu i najslavnijoj smrti za Otadžbinu. Bio je lepog literarnog obrazovanja pa je sarađivao u više vojnih listova i časopisa. Pesnik po duši bio je veoma poznat i popularan u oficirskim redovima.

U braku sa Zorkom, kćerkom Ilije Ginića, vinarskog trgovca iz Niša imao je jedno dete.

Za svoj rad, zasluge i junaštvo ispoljeno u borbama imao je priznanje pretpostavljenih starešina, ljubav i poštenje svojih drugova i vojnika. Od odlikovanja je dobio: Medalju Miloša Velikog, Srebrnu meda- lju za hrabrost, Zlatnu medalju za hrabrost, Medalju za vojničke vrline, ordene belog orla V i IV reda i Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima IV reda, koji je dobio ukazom 1 511, od 1. oktobra 1916. godine.