Ћириловић Ј. Милорад

290
Ћириловић Ј. Милорад
Ћириловић Ј. Милорад

 

 

име: Милорад
презиме: Ћириловић
име оца: Јеврем
место: Новаци
општина: Уб
година рођења: 1877.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ћириловић Ј. Милорад, економ и резервни капетан I класе (Новаци, Уб, 1877 – Кајмакчалан, 5/18. IX 1916).

Старији син поменутог Јована и Миљане (рођ. Митровић), а рођени брат Марка Ћириловића.

После основне школе и пет разреда гимназије завршио је и ратарску школу. Да би и практично усавршио стечена знања још две године провео је на стручном усавршавању у Чешкој.

По повратку у домовину настојао је да стечена знања што потпуније примени на сопственом поседу. Захваљујући усвојеном знању и искуству, урођеној вредноћи и ентузијазму веома брзо је био запажен. Чим му је отац умро иако веома млад преузео је старешинство над породичном задругом и не само да је сачувао велико породично имање већ га је унапредио и увећао. Активно је учествовао и у друштвеном животу своје средине па су му повераване разне дужности, па је биран и за председника новачке општине.

Београдски дневник Правда за њега је писао: Ко га је једном упознао тај га је морао заволети. Милорад је био највећа честитост, пун љубави према свом народу. Поштење је блистало у сваком његовом послу и свачим што је радио трудио се да користи својој околини. Какав је био у грађанству као политичар такав је био и у војсци као официр. Исто, онако као што је своје сељаке водио ка добру општине, тако је и у рату предводио за добро отаџбине.

И заиста Милорад Ћириловић као резервни официр активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Својом храброшћу и витешким држањем истакао се у више борби и других акција. Посебно је био запажен у борби на Гучеву, где је у силном налету са својим вој- ницима освајао читаве низове аустроугарских ровова. Међутим, добро су га запамтили и Турци и Бугари у претходним балканским ратовима.

Према војницима био је као родитељ – пун разумевања, нежан и пажљив. Сву своју плату делио је са њима. За њега се говорило да је витез без страха и мане, узоран и вредан радник, оличење честитости и родољубља, несебичан и племенит, настојао је да увек буде у првим борбеним редовима са својим војницима. Због свега тога брзо је стекао подршку и поверење својих сабораца, који су настојали да га у свакој прилици следе.

Као што је некад предњачио у настојању да спречи продор непријатеља у Србију, тако је и на Кајмакчалану предњачио у жељи да их што пре протера из Србије. Чета којом је командовао прва је изашла на врх Кајмакчалана, висок 2.522 метра. И тек што је са својим војницима после дужег времена стао на тло слободне српске земље Врховна команда је свој дневни извештај завршила овим речима: При овим сјајним јуришима нашао је херојску смрт резервни капетан Милорад Ћириловић, познати јунак са Гучева.
Сахрањен је у крипти Маузолеја на Зејтинлику у Солуну (парцела 19 по књизи, а према нашим подацима – у маузолеју, бр. 18). Његово име и презиме прво је уписано на Споменику палим Тамнавцима, учесницима ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године у градском парку на Убу, као једног од најхрабријих Тамнаваца. О његовом јунаштву и погибији писале су многе новине и друга средства јавног информисања.

За испољену храброст добио је два официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Прву је зарадио за хероизам испољен на Гучеву, а другу за показано јунаштво на Кајмакчалану. Поред та два висока одличја имао је Орден белог орла и још нека одликовања и друга признања.

Био је ожењен Катарином из чувене породице Драгојловића из Рађевог Села крај Ваљева. У браку су имали пет синова и две кћери, иза којих је остало бројно потомство.