Бирчанин А. Маринко

181
Бирчанин А. Маринко
Бирчанин А. Маринко

 

 

име: Маринко
презиме: Бирчанин
име оца: А.
место: Суводање
општина: Ваљево
година рођења: 1889.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Бирчанин А. Маринко, апсолвент технике и резервни пешадијски потпоручник, (Суводање, Ваљево, 19. XII 1889 – Чеганске планине, 14. VIII 1916).

Припада старој лози славног Илије Бирчанина, оборкнеза испод Медведника. Основну школу учио је у родном месту, а седам разреда гимназије у Ваљеву. Матурирао је у Првој београдској гимназији.

Током 1914. године био је студент четврте године технике на Београдском универзитету. Његово школовање диван је пример издржљивости и вредноће. И ако без икаквих средстава, био је одличан ђак, најбољи у генерацији. Његов идеал био је развијање сопствене личности и њено уздизање на висину савремених знања и схватања. Снажан и здрав, и телом и духом, успео је и поред свих тешкоћа, да постане заиста свестран човек.

Кад је почео Први светски рат, Маринко Бирчанин ступио је у Прву ђачку чету Скопског ђачког батаљона 1.300 каплара, 1. септембра 1914. године, а већ 8. новембра као поднаредник – ђак распоређен је за водника у VIII пуку Дунавске дивизије, у којој се борио до своје смрти. Рањен је у руку 11. новембра на Сувобору (Шиљкова коса). После краћег лечења вратио се у чету и учествовао у свим борбама свога пука.

При повлачењу 1915. године као наредник ђак, истицао се храброшћу и сналажљивошћу у борбама 3. октобра на Рогљевом брду код Неготина (на Тимоку), 13. октобра код Лапова, 22. октобра на Глави код Јагодине. Као водник VIII пешадијског пука погинуо је на положају Мало Ниџе на Чеганским планинама.

За испољену храброст и сналажљивост у командовању стекао је чин резервног потпоручника и одликован официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена (о чему је објављен указ бр. 3. 224), Орденом белог орла с мачевима, Албанском споменицом и Споменицом за ослобођење и уједињење.