Бељић А. Велимир

186
Бељић А. Велимир
Бељић А. Велимир

 

 

име: Велимир
презиме: Бељић
име оца: Арсеније
место: Штавица
општина: Љиг
година рођења: 1865.
година смрти: 1935.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Бељић А. Велимир, пешадијски пуковник и задужбинар (Штавица, Љиг, 10. XI 1865 – Београд, 11. III 1935).

Отац му се звао Арсеније. После основне школе учио је абаџијски занат у Белановици и завршио Подофицирску школу (убудуће: ПОШ) у Београду. Још 16. августа 1895. године произведен је у официрски чин. Чин капетана II класе добио је 1901, за мајора 1910. године. У чин пуковника унапређен је 1915. године.

Учествовао је у ратовима 1885. и 1912-1918. године. Као командант I батаљона XIV пешадијског пука I позива посебно се истакао при заузимању Црног врха на Карадагу, кота 1050, недалеко од Кратова у Македонији. У II балканском рату учествовао је као командант Дабарског одреда, а био је ангажован и у гушењу Арнаутске побуне на левој обали Црног Дрима.

За време Првог светског рата ангажовао се као командант Прилепске окружне пуковске команде, а потом као командант II и III пешадијског пука III позива.

При повлачењу наше војске из Србије био је командант Вардарског граничног одсека, па командант XII пешадијског пука. Као искусан ратник, способан и одговоран старешина, добија команду над Моравским пешадијским пуком. Затим је командант средње колоне Призренског одреда и командант Првог заробљеничког корпуса Бугарског. На свакој од тих дужности давао је максимум.

У послератном периоду радио је као командант Пиротског, Подгоричког и Сињског војног округа. Мада је био на завршетку радне каријере на свим тим дужностима остваривао је натпросечне радне резултате. Пензионисан је 2. октобра 1923. године и одмах преведен у резерву.

Као пензионер до краја живота живео је у Београду. Сахрањен је у нашем главном граду, али су му синовци пренели посмртне остатке и покопали на Којића гробљу у родној Штавици.

Његове груди красио је официрски Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, који је добио указом број 14.611. Поред тог ордена, имао је Медаљу за војничке врлине, Орден белог орла са мачевима V степена, Орден Светог Саве IV степена, Орден југословенске круне IV степена, Орден белог орла без мачева V степена. Имао је све споменице за учешће у поменута четири рата, Споменицу Краља Петра I и Албанску споменицу.

Као велики добротвор заслужан је за подизање школе у Штавици и стварање новчаног фонда за облачење сиромашних ђака. Прилогом од 60.000 динара образовао је Задужбину пешадцјског пуковника Бељић А. Велимира из које су стипендирана деца подофицира, а део средстава наменио је и градњи Подофицирског дома југословенске војске.