Радојчић Милорад

393
Радојчић Милорад
Радојчић Милорад

 

 

Име: Милорад
Очево име:
Презиме: Радојчић
Место: Попучке
Општина: Ваљево
Година рођења: 1948
Година смрти:

 

Милорад Радојчић, рођен је 10. марта 1948. године у Попучкама код Ваљева. По занимању је дипломирани специјални педагог. Завршио и Школу резервних официра ОМЈ ЈНА и има чин потпуковника у резерви. Радио је као председник Општинске конференције Савеза омладине Ваљево (1968-71), управник Дома омладине (1971-74), инспектор РСУП СР Србије (1974-83), директор Новинске и радио установе „Напред“ у Ваљеву (1983-86), секретар Општинског већа Савеза синдиката Ваљево (1986-89), регионални секретар за народну одбрану Подрињско-колубарске међуопштинске заједнице у Ваљеву (1989-91), потом у Министарству одбране Србије (као саветник министра и шеф кабинета министра), а професионалну каријеру завршио као саветник и начелник одељења у Савезном министарству одбране у Београду (1991-2006).

Од младости активно је учествовао у друштвеном животу. Био је учесник више радних и других акција, вишеструки добровољни давалац крви. Обављао је више одговорних функција у друштвено-политичким организацијама; био оснивач и функционер више друштава и удружења грађана; покретач и организатор разних акција и манифестација. Непосредно иницирао покретање и издавање четири листа и часописа. Још као ученик почео је да објављује своје радове. Сарађивао је у преко 30 листова и електронских медија; 20 историјских часописа и сличних публикација. Објавио је преко три хиљаде разноврсних прилога по листовима, часописима, књигама, зборницима, лексиконима, календарима и програмима радио станица.

Пуне четири деценије интензивно истражује завичајну прошлост. Учествовао је у раду седам научних скупова. Цитиран је у више десетина књига и других радова. Објавио књиге: Стеван Марковић Сингер (Ваљево, 1985), На путу хуманости (Ваљево, 1996), Ђура Козарац први ваљевски професор (Ваљево, 2004), Војвода Мишић и његови Колубарци у ратовима 1912-1918 (Београд, 2006. и 2014); Завичај војводе Мишића – Мионичка општина (Београд, 2008), Увек у служби грађана – Споменица о десет година рада Удружења пензионера унутрашњих послова Ваљево (Ваљево, 2012), Доња Буковица, село код Ваљева (Београд, 2013) и Ваљево које нестаје (Ваљево, 2014). Као коаутор објавио је књиге: Трагом издаје (Ваљево, 1987), Споменица палим борцима и жртвама фашистичког терора општине Ваљево 1941-1945 (Ваљево, 1995), Основна школа „Милан Муњас“ Уб 1820-2010 (Уб, 2010) и Фотомонографију Мионице (Београд, 2011).

Своја сазнања објављивао је у још двадесетак књига у чију припрему је био укључен већи број аутора. Посебно се бави изучавањем и писањем биографија. Само у Биографском лексикону Ваљевског краја до сада сам објавио преко 350 биографија, а сарађује и у Српском биографском речнику, који издаје Матица српска из Новог Сада. Добио је више награда, одликовања и других јавних признања, међу којима су: Орден рада са сребрним венцем, Орден за заслуге у области одбране и безбедности II степена, Медаља заслуга за народ, Сребрна плакета одбране Републике Србије, Сребрна плакета општине Ваљево и многа друга.