Пилчевић Ђорђе

1383

 

Име: Ђорђе
Очево име:
Презиме: Пилчевић
Место: Ужице
Општина: Ужице
Година рођења: 1938
Година смрти: 13. април 2017.

 

 

Ђорђе Пилчевић, познати ужички новинар, публициста и историограф, сарадник Друштва историчара Ужица и Историјског архива Ужице, супруг председнице потомака ратника 1804-1918 “Мајор Коста Тодоровић”, Миљке Пилчевић.

Пилац, како су га од милоште звали, задужио је Ужице својим писањем локалне историје, и учинио најбитније кораке за праведно сагледавање живота и рада академског сликара Михаила Миловановића.

Нека му је вечан помен и хвала!

Ђорђе Пилчевић рођен је 1938. године у Крушчици код Ариља. Основну школу учио је у Крушчици, Суботици и Земуну, а нижу гимназију у Брекову. Похађао школу ученика у привреди у Београду. Радио је као службеник (књиговођа и благајник) у предузећу „Пролетер“ у Ариљу и Народном одбору општине Ариље. Потом је примљен за новинара ужичких Вести, где је радио од 1963. до 1979. У Вестима је био уредник спортске рубрике. Од 1979. до 1989. био је стални дописник Политике из ужичког краја, а потом стални дописник Борбе из Ужица до 1997. Од 1958. објављивао је прилоге у “Вестима”, “Народном војнику” и листу “За домовину”. Сарађивао је са 50 разних листова и часописа. Једно време је у Вечерњим новостима објављивао прилоге под именом Влајко Ерић. Објавио је више приказа књига везаних за ужички крај, преко двадесет фељтона у “Вестима”, “Вечерњим новостима”, “Фронту”, “Нашим крилима”, “Борби”, “Четвртом јулу”, “Полимљ”у, “Политици Експрес”, “Златарским новостима”. Више од четрдесет година бави се публицистиком. Био је члан Савеза новинара Југославије, Удружења новинара Србије и Црне Горе, у једном мандату члан Суда части Удружења новинара Србије, председник Актива новинара региона Ужице и члан Удружења публициста западне Србије (Чачак). Поводом 25. годишњице листа Полимље у Пријепољу добио другу награду „Окица Глушчевић“ за објављен фељтон у овом листу – „Бистрица-гнездо устаничко“. У пензији од 1997. године али је насзтавио да буде сарадник „Вести“ и „ББ гласа“. Био је један од најактивнијих сарадника и истраживача Историјског архива Ужице.

Библиографија:

Трагом ариљских партизана (Ариље 1971); Први Партизан 1944-1974 (Ужице, 1974); Командант устаничке Шумадије, прича о Милану Благојевићу (Ужице,1979); Добрун, Тара, Санџак (Ужице-Београд, 1980); 60 година постојања и рада Добровољног ватрогасног друштва у Титовом Ужицу 1923-1983 (Ужице,1983. и допуњено издање 1998); Пчеларство у пожешком крају од најстаријих дана до данас (Пожега, 1996); Академски сликар Михаило Миловановић, живот и дело 1879-1941 (Ужице, 1998); 40 година Завода за пољопривреду „Моравица“ у Ужицу 1958-1998 (Ужице, 1998); Браћа Јечменица (Ужице, 1999); Ватрогаство Златиборског округа 1908-2000 (Ужице, 2000); 30 година Поливалентне патронажне службе ужичког Дома здравља 1971-2001); 45 година Пољопривредне школе „Љубо Мићић“ у Пожеги (Пожега, 2002); и Трагично пролеће-ужички крај у НАТО агресији 1999. (Ужице, 2004); кооаутор монографија: 50 година Спортског друштва „Слобода“, 85 година Текстилног завода „Цвета Дабић“ Титово Ужице; 50 година Електродистрибуције Ужице и На раскршћу путева и размеђу векова-Основна школа Нова Варош 1827-2002 (Нова Варош, 2002) итд.

(текст припремио Немања Спаловић, 13. априла 2017.)

Претходни чланакАкадемски сликар Михаило Миловановић
Следећи чланакЛукић Ђорђе