26. новембар, Операције српске војске

811

а) Операције I. армије

На основи директиве Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра за повлачење кроз Црну Гору и Албанију командант I. армије издао је 26. новембра наређење ОБр. 9602 ове садржине:
1) Дринска дивизија II. поз. по ранијем наређењу упућена и већ кренула од Пећи ка Рожају. Избијајући ка Рожају, саобразно тамошњим приликама, упућује одмах потребну снагу право на север ка Суходолу и потребну снагу у правцу Рибарића са задатком, да својим распоредом и борбом обезбеди за што дуже време правце од Сјенице, Новога Пазара и Рибарића ка Рожају и Беранима. Нека командант има на уму да ће се од Пећи преко Рожаја ка Беранима и даље Андријевици кретати III. армија и трупе Београдске Одбране, а на послетку за њима истим правцем Дунавска дивизија II. поз. са Ужичким одредом.
Све ово казује, да трупе Дринске дивизије II. поз. треба упућивати што даље на север и исток до Рожаја бранећи поменуте правце што енергичније, како би напред поменуте трупе могле дебушовати ка Рожају и одатле кренути ка Беранима и Андријевици. По издуживању последњих делова Дунавске дивизије II. поз. и Ужичког одреда, Дринска дивизија врши прикупљање својих делова ближе свом левом крилу чинећи места Дунавској дивизији, која ће са Ужичким одредом у даљем покрету организовати десно крило армије (рачунати по фронту кретања) у даљем повлачењу ка Беранима и Андријевици.
2) Дунавска дивизија II. поз. у чијем саставу биће и даље Ужички одред, остаје и на даље у заштитници ове армије на правцу Митровица – Пећ. У колико је год могуће, за дуже време, на свима положајима штитити овај правац, док се сва позадина ове армије не евакуише од Пећи путем ка Рожају као год и делови III. армије и Београдске Одбране. Затим и сама предузима покрет ка Рожају. Дебушујући ка Рожају трупе Дунавске дивизије и Ужичког одреда, истурајући своје делове што више ка истоку од Рожаја, чине десно крило армије. У даљем повлачењу ка Беранима одржати што јачу везу са Дринском дивизијом II. позива.
3) Командант Дунавске и Дринске дивизије, по избијању првих делова Дунавске дивизије, ка Рожају, споразумно одређују фронт дивизијама у циљу заштите даљега правца ка Беранима и Андријевици са севера и истока.
Споразумети се са командантом III. армије и Београдске Одбране, да и они потребним деловима, по избијању ка Рожају са потребним снагама, ојачају делове Дринске и Дунавске дивизије, ако за то потреба наступи.
Команданту Дунавске дивизије скрећем пажњу на јачину положаја источно од села Бресника, Сиге и Доње Јабланице, који положаји затварају и штите на великој даљини ка истоку правац Пећ – Рожај.
Обратити нарочиту пажњу на десни бок при покрету од Пећи, од правца села Мојстира преко села Истока, који избија на пут Пећ – Рожај.
На правцу Рожај – Беране, трупе ове армије упорном борбом морају створити време трупама III. армије и Београдске Одбране, као и властитој позадини, да могу учинити покрет ка Андријевици и Подгорици.
По пристизању трупа ове армије у висини Берана наредити даљи покрет и правац ка Андријевици и Подгорици саобразно улози ове армије по предњој директиви Врховне команде.
Препоручујем командантима дивизија и команданту Ужичког одреда као и свима командирима одељења армиског штаба безусловно испуњавање и поступак са возовима и осталим материјалом, који је поступак изложен под тач. 8 предње директиве Врховне команде. Исто тако учинити све могуће да се пљачкање спречи сходно напомени под тачком 9 предње директиве. Најенергичније настави да се учине све припреме за евакуисање возова и потреба преко планина дотичним правцем.
Командантима дивизија препоручујем што јачу прикупљеност својих трупа и истурање патрола у потребним правцима на што већу даљину.
Са армиским штабом путоваће батаљон 14. пука II. позива и етапна команда, којима ће се издати благовремено потребно наређење из армиског штаба.
Комуникациска линија за трупе ове армије јесте линија: Андријевица – Подгорица – Скадар.
Магацин хране: Андријевица и Подгорица.
Дунавска дивизија II. позива. У току 26. новембра, командант ове дивизије у споразуму са командантом суседне Шумадиске дивизије I. позива, повукао је своје трупе на линију: Радишево – Рудник. Ужички одред који је стављен под команду команданта Дунавске дивизије II. позива остао је био на положају код села Чичева. Наређено му је да 27. новембра дође на положај западно од Радишева и да штити правац од Ковача. Веза телеграфска на линији Рудник – Пећ прекинута је код села Вел. Исток од стране побуњених Арнаута. Послата је коњичка патрола да ово хитно извиди.
Дринска дивизија II. позива. У току 26. новембра трупе ове дивизије вршиле су марш од Пећи ка Рожају, а за угушивање побуне Арнаута упућен је Вел. Истоку одред јачине: 1 вод коњице, 2 батаљона пешадије са 1 водом митраљеза и 2 топа.
У вече 26. новембра, распоред дивизије био је овакав:
5. пешад. пук II. позива (2 батаљона) и коњички дивизион код Рожаја; 6. пешад. пук II. позива (2 батаљона) и 5. пешад. пук III. поз. код Савине воде; 4. пешад. пук II. позива код с. Радовце; 1. батаљон 5. пука са 1 батаљоном 6. пука и водом митраљеза налази се у одреду упућеном ка Великом Истоку за угушивање побуне Арнаута; 1. батаљон 6. пука помаже извлачење артилерије од с. Радовце ка Жлебу.
Дрински пољски артилериски дивизион (4 батерије) извлаче се великим напором од с. Радовце ка Жлебу.
Пионирски полубатаљон оправља пут: Савине воде – Рожај.

б) Операције трупа Одбране Београда

У току 26. новембра, трупе Одбране Београда вршиле су повлачење, одржавајући везу лево са I. армијом (Дунавском дивизијом II. позива) а десно са III. армијом (Дринском дивизијом I. позива).
У вече овог дана трупе Одбране Београда заузеле су положаје и то:
Шумадиска дивизија I. позива од везе са Дунавском дивизијом II. позива код Рудника па до с. Воћника (800).
Тимочка дивизија II. позива од с. Воћника до везе са Дринском дивизијом I. позива у правцу планине Обиље до с. Плужине.

в) Операције III. армије

У току ноћи 25./26. новембра, командант III. армије наредио је повлачење на положај Обиље (Девић) и то:
Дринска дивизија I. позива од везе са Тимочком дивизијом II. позива код с. Плужине па гребеном планине Обиље до везе са Дунавском дивизијом I. позива код с. Глубовча.
Дунавска дивизија I. позива од с. Глубовча до коте 1250 закључно, где се везује са левим крилом II. армије.
Повлачење је отпочело 26. новембра у 7 часова. На старим положајима остављене су заштитнице, које су тек око подне предузеле повлачење ка новим положајима.
Кретање трупа отежавао је испресецан терен и рђаво време. Непријатељ није гонио.

г) Операције II. армије

Командант ове армије 25. новембра у 11.30 часова примио је директиву Врховне команде ОБр. 24042 и наредио је у 18.15 часова следеће:
„Према директиви Врховне команде ОБр. 24942 од 25. тек. месеца повлачење наше војске извршиће се кроз Црну Гору и северну Албанију на Јадранско Приморје, а на линију Драч -Скадар.
На тој линији наша војска има да се реорганизује, снадбе храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом као и свима осталим материјалним потребама, да би била спремна за будућу акцију. Извршење овога повлачења наредићу, чим се реорганизација возова буде извршила.
До тога времена дивизије би имале остати на својим досадањим положајима да би омогућиле извршење ове реорганизације на миру.
Ну, ако би пре извршења реорганизације били принуђени на повлачење онда ће се Тимочка дивизија I. позива са Власинским одредом повући на одсек: између реке Клине и Мируше (к. 900), Шумадиска дивизија II. позива на десну обалу Белог Дрима између Дечанске и Пећске Бистрице, где ће служити за прихват и олакшавање пребацивања Тимочке дивизије I. поз. на десну обалу Белог Дрима. Док Тимочка дивизија I. позива буде на одсеку између Мируше и Клине, III. армија биће на линији: Јеловац – Лесковчић, где са њом треба тражити везу.
Десно на левој обали Мируше треба тражити везу са трупама Нове Области.
Пекарнице у Дренику остаће да месе хлеб за трупе, док се год и Тимочка дивизија I. позива не пребаци на десну обалу Белог Дрима.
Ради олакшавања снадбевања трупа храном нека се у Кијеву устроје ручна дивизиска слагалишта, одакле да се храна трупном комором дотура до трупа.
Ова директива саопштава се лично командантима као најстрожије поверљива, а они, сходним начином нека упознају официре с оним, што нађу за потребно, а војницима треба препоручити, да се не растурају, да се држе укупно у команди, ако су ради да се сачувају до времена одмора на Приморју. Они који се удаље из команде неминовно ће пропасти или од глади или ће бити убијени од Арнаута. Нека се не варају да им се предавањем непријатељу стање може олакшати, јер ће тек тамо настати глад и мучење, пошто непријатељ ни своје војнике не може хранити.
Још једанпут препоручујем команданту да све пљачкаше без икаквог милосрђа одмах стреља“.
Шумадиска дивизија II. позива. У току 26. новембра, трупе ове дивизије повучене су на положај кота 1050 северно од с. Негровци па до хана Лапушник.
Око 16 часова главнина је поседала ове положаје, а заштитница са старих положаја неузнемиравано од непријатеља повукла се у току ноћи 26./27. новембра.
Тимочка дивизија I. позива. У току 26. новембра, трупе ове дивизије повучене су на положај од хана Лапушника па преко Авлата (1058) до везе са левим крилом трупа Нових Области. Повлачење је завршено до 16 часова. Са непријатељем додира није било.
Власински одред стигао је у армиску резерву код коте 740 северно од села Лапушника.

д) Операције трупа Нове области

У току ноћи 25./26. новембра и у току дана 26. новембра, трупе Нових Области заузеле су положаје на планини Црнољеви на правцу Штимље – Призрен везујући се лево са II. армијом, а десно са Тимочком војском.
Пред вече 26. новембра распоред је био овакав:
Моравска дивизија II. позива од везе са II. армијом на Авлату (1058) до с. Корачица.
Вардарска дивизија I. поз. од с. Корачица до друма Штимље – Суха река, према Дуље хану.
Комбиновани одред од карауле Дуље хан закључно до везе са Моравском дивизијом I. позива.
Моравска дивизија I. позива на источном делу планине Црнољеве до везе са Тимочком војском код с. Будакова.
Коњичка дивизија, према наређењу Врховне команде ОБр. 24955 од 25. новембра, упућена је у састав Тимочке војске.
У току 26. новембра на фронту трупа Нових Области није било борбе; на правцу Урошевац – Будаково виђене су велике ватре непријатељских логора.
На основу директиве Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра издао је командант трупа Нових Области заповест ОБр. 11130 од 26. новембра која гласи:
„По директиви Врховне команде ОБр. 24942 од 25. овог месеца, са обзиром на садашњу ситуацију, даље повлачење наше војске мора се извршити кроз Црну Гору и северну Албанију на Јадранско Приморје, а на линију Драч – Скадар, остављајући потребан део снаге за затварање праваца, који од Пећи, Ђаковице, Призрена, Дебра и Струге воде кроз Црну Гору и Албанију на Јадранско Приморје.
На овој линији наша војска има да се реорганизује, снабде храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом, као и свима осталим материјалним потребама.
Даља наша акција зависиће од стања наше војске као и од опште политичке и војничке ситуације код наших савезника.
Трупе Нове Области повлачи ће се правцем: Ђаковица – Везиров мост и Призрен – Љум Кула -Везиров мост ка Скадру и Љешу.
На левој обали Дрима зауставити се на линији: од Ђафа Сај на Ђафа Мус – Мали Дејс – Ороши -Маја Мазе – Ћафа Кумилс – Флета – Гури (к. 1200) и потребним делом снаге обезбедити све правце, који од Ђаковице, Призрена и Црног Дрима изводе за Скадар, и долину реке Маће.
Комуникациска линија: Пука – Скадар и Ороши – Нерфуша – Љеш.
Магацин хране: Скадар и Свети Јован Медуански, а ручни у Пуки, Нерфуши, и Ороши.
Према овоме наређујем:
Моравска дивизија I. позива повући ће се 27. овог месеца, почев од 4 часа, јужно од села Суха река код села Сопина у армиску резерву.
Даља маршута и преноћишта: 28. новембра Призрен (северно од вароши); 29. новембра Жур; 30. новембра Љум Кула; 1. децембра Љум Кула (преданак и уређење коморе); 2. децембра Фира; 3. децембра Ороши; 4. децембра Блиниште; 5. децембра Шенгјерић, где остаје у армиској резерви за тај правац.
Комбиновани одред повући ће се 27. овог месеца, почев од 6 часова, на положај јужно од Сухе реке на левој обали Сухе реке за заштиту правца Дуље хан – Призрен и Будаково – Призрен.
У току 28. овог месеца остати на истом положају, односно вршити исти задатак, а даља маршута и преноћишта су: 29. новембра Призрен (северно од вароши); 30. новембра Жур; 1. децембра Љум Кула; 2. децембра Љум Кула (преданак и уређење коморе); 3. децембра Фира; 4. децембра Ороши. При прелазу преко Везировог моста оставити једну чету за заштиту моста. Ако буде могуће пребацити на леву обалу Дрима преко Везировог моста једну пољску батерију, која ће тамо остати као позициска без коња, те да заједно са четом бране прелаз преко Дрима.
По доласку у Ороши упутити једну чету у село Преју источно од Ороши за заштиту правца преко Араса и Кљеша ка Орошу, а једну чету преко Преје долином реке Мала Дуреса (или неким подеснијим правцем) са путовођом у село Кочања за заштиту правца од Дебра у долину реке Маћи и ка Орошу. На Ћафа Сају јужно од села Качањ биће доцније лево крило Тимочке војске.
Остатак одреда у село Ороши, где да буде и штаб одреда.
Вардарска дивизија I. позива повући ће се 27. овога месеца, почев од 4 часа, код села Самодража у армиску резерву.
Даља маршута и преноћишта: 28. новембра Ораховац; 29. новембра Ђаковица; 30. новембра (преданак и уређење коморе); 1. децембра Голајет; 2. децембра Везиров мост (прећи на леву обалу Дрима); 3. децембра Мгуле; 4. децембра Мгула (преданак); 5. децембар Брдети; 6. децембар Пука; 7. децембар Души, где остаје у армиској резерви за тај правац.
Моравска дивизија II. позива повући ће се 27. овог месеца, почев од 6 часова, северозападно од села Суха река на положај Студенчан – Самодража – Милановац планина за заштиту правца Дуље хан – Ораховац – Ђаковица.
У току 28. овог месеца остати на истом положају, односно вршити исти задатак, а даља маршута и преноћишта су: 29. новембра Ораховац; 30. новембра Ђаковица; 1. децембра Ђаковица (преданак и уређење коморе); 2. децембра Голајт; 3. децембар Везиров мост; 4. децембар Мгула; 5. децембар Мгула (преданак); 6. децембар Брдети; 7. децембар Пука.
По прелазу преко Везировог моста упутити левом обалом Дрима једну чету у село Спаш, а једну преко Спаша низ Дрим у село Фјереза за заштиту правца од Ђаковице преко Дрима ка Пуку.
По доласку у село Пука упутити једну чету у село Бушала, северно од Пука на леву обалу Дрима са истим задатком.
Остатак дивизије у селу Пука, где да буде и штаб дивизиски.
Армиски штаб креће се по овој маршути:
Преноћишта 27. и 28. овог месеца у Призрену; 29., 30. новембра, 1. и 2. децембра код Љум Куле; 3. децембра Мгуле; 4. децембра Брдети; 5. децембра Пука; 6. децембра Пука (преданак); 7. децембра Души; 8. децембра Спасари.
Наређено је од стране Врховне команде, да се организују прихватни магацини хране у Пуки, Нерфуши и Ороши, но ипак се осигурати са храном за који дан више.
Што се од пољске и тешке артилерије не може вући, поступити овако:
(Поновљено све оно, што је речено по овоме у директиви Врховне команде).
Моравски дивизиски коњички пук, који се налази у Призренском одреду, ући ће у састав своје дивизије код Призрена и са њоме продужити пут, постављајући релејну везу, почев од Ороши (штаб Комбинованог одреда), па преко Шингјерћа (штаб Моравске дивизије I. позива) до Спасара (штаб Армије), а командант Моравске дивизије I. позива помоћу команданта Комбинованог одреда наредиће да се од Ороши правцем, којим су и релеји до Спасари, подигне телефонска веза. Ако материјал не достигне, тада јавити, те да се из Спасари пошаље из армиског штаба.
На путу Моравске дивизије II. позива и Вардарске дивизије I. позива Врховна команда ће подићи телефонску везу, а док та веза не буде готова, поставити релејну везу и то: Командант Моравске дивизије II. поз. до села Души, а командант Вардарске дивизије до с. Спасари.
Командант Моравске дивизије II. поз. и Комбинованог одреда одржаће везу са својим истакнутим четама помоћу релеја.
При повлачењу сутра 27. овог месеца, команданти ће упутити све јединице, које не припадају саставу њихових команди, у састав дотичних јединица односно одреда, којима припадају тако, да сваки даље води своје јединице.
На челу колоне, за време марша кроз Албанију, имати раденичке колоне за рашчишћавање снега и поправку путова.
О важнијим догађајима извештавати ме по релејним станицама, док се телефон не подигне“.
Према овој заповести трупе су предузеле одступање без јачег узнемиравања од стране непријатеља.

ђ) Операције Тимочке војске

У току 26. новембра трупе Тимочке војске предузеле су покрете да се преко Призрена пребаце ка Дебру.
На старим положајима између планине Црнољеве и Шар планине остављени су одреди и то:
Из Комбиноване дивизије остављен је 1 пешад. пук са 2 топа код Будакова за везу са трупама Нове Области, а из Брегалничке дивизије остављен је 20. пешад. пук код с. Селце за затварање правца долином реке Лепенца ка Призрену.
Све ове трупе стављене су на расположење команданту трупа Нових Области, с тим, да их по извршењу задатка упути у састав њихових дивизија.
Све позициске Дебанжове батерије, као и хаубичка артилерија, која се налази у саставу Тимочке војске, стављена је на расположење команданту трупа Нових Области у циљу употребе код Призрена за појачање своје артилерије и давања последњег отпора.
Призренски одред изашао је из састава Брегалничке дивизије и стављен је такође на расположење команданту трупа Нове Области са задатком, да штити правце преко Шар планине ка Призрену и Враништу, све док се и трупе тих Области не повуку из Призрена.
У току 26. новембра трупе Тимочке војске биле су у овом распореду:
Брегалничка дивизија I. поз. између Призрена и Бицана маршује у 4 ешелона.
Крајински одред прикупља се на преноћиште код Лачин хана на средокраћи између Призрена и Љум Куле.
Коњичка дивизија прикупља се у Призрену, где је ушла у састав Тимочке војске.
Комбинована дивизија на маршу од Будакова ка Призрену.
Штаб Тимочке војске стигао је у Призрен.
Напомена. Командант трупа Нових Области, под чију су команду стављени одреди код Будакова из Комбиноване дивизије и код Селца из Брегалничке дивизије, наредио је да се први повуче 27. новембра а други 28. новембра у састав својих дивизија.
На фронту Призренског одреда, који је штитио правце од Тетова преко Шар планине ка Призрену у току 26. новембра није било додира са непријатељем.
Од команданта Битољске дивизиске области, командант Тимочке војске добио је следећи извештај:
а) Непријатељ је 25. новембра надмоћнијом снагом потиснуо Тетовски одред (1 батаљон и 2 топа) са Ђоновачких положаја. Одред је заноћио на Зајашким положајима (код с. Колари).
б) Французи евакуишу Криволак од ноћи 24./25. новембра.
в) Вардарски одред нападао је 25. новембра цео дан непријатељски фронт: Леверци – Калабак -Марково Гумно. – Пред мрак је заузео Калабак.
Из овога извештаја види се да Французи евакуишу Криволак још од ноћи 24./25. новембра; међутим трупе Тимочке војске још нису стигле до Дебра и овладале линијом: Прилеп – Брод -Кичево – Гостивар по директиви Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра.
Овим самим фактом још више се отежава бочни марш трупа ка Дебру, а тим самим и заузимање поменуте линије.
Командант Албанског одреда известио је, да непријатељ још не напада делове одреда на положају Влајиници, али да ће то вероватно наскоро учинити. Како на Влајиници има свега 5 чета за употребу и то већином Маћедонаца и 6 позициских топова, командант одреда мисли да неће моћи одржати положај и да је помоћ од 1 – 2 пука што пре потребна.
Командант Тимочке војске наређује са ОБр. 1133:
а) Команданту Албанског одреда:
„Са Тимочком војском предузео сам покрет ка Дебру и Струзи са намером да је концентришем овако:
1) Брегалничку дивизију I. поз. код Струге ради обезбеђења правца који од Кичева, Крушева и Битоља ка Струзи воде;
2) Крајински одред у Дебру;
3) Комбиновану дивизију I. поз. у Дебру;
4) Коњичку дивизију код Струге с тим, да по доласку у Дебар остави један пук са митраљеским одељењем, који се има ставити на расположење команданту тога одреда.
5) Први ешелон Брегалничке дивизије I. поз. од Пишкопеје ставиће се на расположење томе команданту ради појачавања, ако то ситуација код тога одреда захтева.
Ако овај први ешелон Брегалничке дивизије I. поз. буде употребљен за појачање тога одреда, исти сменити и упутити у Стругу у састав своје дивизије, чим први ешелон Комбиноване дивизије I. поз. стигне у Дебар.
Први ешелон Брегалничке дивизије пошао је из села Љутоглава 25. тек. мес. у 14 часова преко Призрена за Дебар.
6) Дивизије и Крајински одред ове војске вршиће од Призрена покрет ка Дебру по ешелонима, а по реду:
Брегалничка дивизија;
Крајински одред;
Коњичка дивизија;
Комбинована дивизија;
7) Јачина појединих ешелона биће по један пук пешадије са митраљеским одељењем и по могућству са по једним топом и целокупном бојном и трупном комором која припада сваком овом ешелону.
Према овоме, да би се прикупљање трупа Тимочке војске код Дебра могло безбедно извршити, Албански одред има по сваку цену да спречи наступање непријатеља правцима који од Гостивара воде ка Дебру, одржавајући најтешњу везу са Тетовским одредом.
Штаб ове војске остаје 27. тек. мес. у Призрену, а 28. тек. мес. креће се за Дебар.
Известити о пријему овога наређења“.
б) Команданту трупа Битољске дивизиске области.
Према директиви Врховне команде ОБр. 24942 од 25. тек. мес. задатак Тимочке војске је да се са Албанским одредом и трупама Битољске дивизиске области заузме Гостивар и Прилеп и дође у тесну везу са Французима.
По овоме на линији: Прилеп – Брод – Кичево – Гостивар, трупе Тимочке војске имају дотле остати, док не буду потиснуте јачим непријатељским снагама, док правац од Призрена на Дебар не буде угрожен и докле год Французи буду код Криволока.
Но ако се Француске трупе повуку на Солун, онда се задатак Тимочке војске мења и у том случају све трупе, које су ушле у састав Тимочке војске имају се благовремено повући правцем ка Елбасану на линију: Ђафа Сане – Крстац (к. 2312) – Мали Привалит – Каптин – Ђафа Буљчезе – Ђафа Сај обезбеђујући све правце који из Струге и Дебра воде ка Елбасану, Тирани и у долину реке Маће.
У том случају комуникациска линија трупа Тимочке војске биће: Елбасан – Драч.
Магацини хране: Драч.
Ово базирање на Елбасан и Драч предвиђено је с тога, што се повлачење целе наше војске на Јадранско Приморје на линију Скадар – Драч врши ради реорганизације, снабдевања храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом као и свима осталим материјалним потребама.
За извршење овога предузео сам са Тимочком војском покрет из Призрена ка Дебру и Струзи са намером да је концентришем овако:
Брегалничку дивизију код Струге ради обезбеђивања правца који од Кичева, Крушева и Битоља ка Струзи изводе;
Крајински одред у Дебру;
Комбиновану дивизију у Дебру;
Коњичку дивизију код Струге.
Дивизија и Крајински одред вршиће покрет од Призрена преко Бицана – Пишкопеје за Дебар по ешелонима ко што иде:
Брегалничка дивизија;
Крајински одред;
Коњичка дивизија;
Комбинована дивизија.
Први ешелон Брегалничке дивизије пошао је из села Љутоглава преко Призрена за Бицан 25. овог месеца.
Јачина појединих ешелона биће по један пук са митраљеским одељењем и по могућству са по једним топом и целокупном бојном и трупном комором која припада сваком овом ешелону.
До доласка ове војске у Дебар и Стругу са вашим трупама спречавајте и даље продирање непријатеља правцима који к Дебру и Струзи воде у духу задатка који Тимочка војска има а према ситуацији ваших и Француских трупа.
Штаб ове војске остаје 27. ов. месеца у Призрену а 28. ов. месеца креће се за Дебар“.

е) Операције трупа Битољске дивизиске области

На фронту Вардарског одреда ноћ 25./26. новембра прошла је на миру. Непријатељ се у току ноћи привукао на 500 метара према десном крилу тога одсека. Посада Крушева нападнута је јачом непријатељском снагом, коју командант цени на 2 батаљона пешадије поред митраљеза и артилерије. Командант посаде моли за помоћ, у противном случају мисли да положај неће моћи одржати. Командант Вардарског одреда није могао појачати посаду Крушева, јер није имао ништа у резерви.
После врло успешне борбе у току 26. новембра, непријатељ у јачини једне здружене бригаде успео је да пробије наше десно крило на линију: Алинци – Канатларци.
У правцу Бучина нападао је непријатељ једним пуком, који је задржан на Црној реци.
Са два батаљона и комитима потиснуо је посаду Крушева. Све нападне колоне непријатеља биле су снабдевене артилеријом и митраљезима.
Услед створене ситуације командант Битољске дивизиске области наредио је команданту Вардарског одреда, да се извуче ноћу 26./27. новембра што тајније из борбе и да организује одбрану на десној обали Шемнице, с тим, да затвори и правац од Кичева за Битољ. Према прелазима код Бучина и Бакарног гумна да остави јаче извиђачке делове да одржавају додир са непријатељем с тим, да они пређу Шемницу код села Зулице. Одељењу из Крушева наредио је да преко Прилипца затвори правац за Голеш.
Батаљону 2. пука по подне наређено је, да се прикупи код Логобарде и да на њега може командант Вардарског одреда рачунати кад стигне.
Командант Вардарског одреда наредио је:
„1) Заштитница, командант мајор Милутин Влајић (1. и 2. батаљон 14. кадровског пука; 2 митраљеза; 2 Дебанжова топа и 2 чете 4. батаљона 2. пука), да заузме и брани положај од села Вашаревце преко Лазни до Бакарног Гумна, дајући што дуже отпор те да се главнина организује за упорну одбрану на десној обали Шемнице.
Све остале трупе прикупиће се још вечерас јужно од хана Вашаревца, и у 21 час под командом мајора Ђорђа Голубовића одмаршовати на десну обалу Шемнице и заузети положај за упорну одбрану овако:
а) Десни одсек: командант мајор Голубовић (1 ½ чета 3. батаљон 2. пук; 3. батаљон 14. пука и 2 Дебанжова топа 3. позициске батерије), поседа и брани најупорније од Трна до села Могиле.
б) Леви одсек: командант капетан II. класе Богољуб Ивковић (2. чета 4. батаљона 2. пука; 3. чета 1. батаљона 2. пука и 3 Дебанжова топа позициске батерије), поседа и брани најупорније положај од села Могиле до Кукуречана, осигуравајући се према свом левом боку једним бочним одељењем код села Кочишта.
в) У општу резерву привремено чете 20. кадровског пука под командом капетана Ђорђа Ђорђевића који ће у свој састав примити све војнике и одељења других јединица, које су се од својих команди одвојили.
Место опште резерве на путу између Могиле и Раштана.
2) Заштитнице ће остати на одређеним положајима што дуже; старати се да на њима задржи непријатеља бар сутра 27. ов. мес. до подне, а потом се постепено повући на десну обалу Шемнице у састав опште резерве.
3) Превијалиште у селу Оризари.
4) Трупне коморе свих јединица упутити у Битољ код војне станице.
5) Ја ћу бити ноћас у селу Могули, а сутра код опште резерве“.
Непријатељ је енергично гонио наше осматрајуће делове и успео је, да се чак пребаци и на десну обалу Црне реке, јер мостови код Топличана и Три Крста нису били потпуно порушени, а трупе одређене да их бране одступиле су услед тога што су непрекидним борбама и рђавим временом биле потпуно исцрпљене и јако деморалисане.
Ради заштите правца од Кичева наређено је батаљону III. позива из Бучина, да се повуче на Дрвеник, куда је упућен прошле ноћи и 1 батаљон 1. пук III. поз. са задатком, да ове трупе штите правац Кичево – Битољ; на случај јачег непријатељског надирања да се повуку на Облаково. Непријатељ је у борби 24. новембра претрпео знатне губитке. Наша 9. брдска батерија остала је без муниције.
Трупе Вардарског одреда извршиле су у току ноћи 26./27. новембра повлачење на десну обалу реке Шемнице и заузеле одређене положаје. Заштитници је наређено да остане до даљег наређења на десној обали Црне реке.
На фронту Тетовског одреда. – Тетовски одред водио је 26. новембра упорну борбу северно од Кичева. Делови одреда повукли су се по подне на десну обалу реке Трешнице, а јужно од села Речани.
Командант Битољске дивизиске области наредио му је, да се што дуже задржи код Кичева и сачека долазак свога батаљона од Брода.

III. Ситуација

У току 26. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:

Од команданта I. армије:

ОБр. 9591 у 5 часова
„У току 25. новембра на фронту Дунавске дивизије II. позива борбе није било. По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива примећене су само мање групе непријатељске где подилазе положајима Шумадиске дивизије I. позива. Патроле пак Тимочке дивизије II. позива ишле су данас до Ситнице и нису наишле на непријатеља. Од мештана села Врднице, дознале су, да је у село долазило једно непријатељско одељење, да тражи хране и да су говорили како је маса њихове војске од Митровице отишла некуда преко Косова. На фронту Јаворског одреда ништа ново. О непријатељу нема никаквих података. Дринска дивизија II. позива на маршу за Рожај искупљена је пешадијом у висини села Бреснице на путу Пећ – Рожај. Коњица код села Радовца; а артилерија код Пећи. Официрска патрола упућена ка Истоку јавља, да непријатеља нема, али, да се код Арнаута осећа покрет и да не поштују наше власти. Кмет села Истока са 80 Арнаута одметнуо се и отишао у Митровицу, да приме оружје и буду путовође непријатељу. Тако исто код села Дустрење близу Рибарића појавила се једна Арнаутска чета. Штаб армије стигао је данас по подне у Пећ“.

Од команданта Тимочке војске:

Обр. 1121 у 1.35 часова
„Стање на фронту ове војске у току дана 25. новембра:
Код Брегалничке дивизије I. позива, данас у 6 часова упућене су 2 чете и 1 митраљез из резерве 2. батаљона 2. пука са задатком, да појачају одбрану на Букошу и служе као прахват у случају јачег ангажовања батаљона, да обавести команданта 5. прекобројног пука на Думлаку, те да овај дејствује у бок непријатељу и помогне команданта 20. пука.
Код Комбиноване дивизије I. позива, једна непријатељска колона избила је левом обалом реке Неродимке на гребен Неродимке планине западно од села Језерца, одатле је напала лево крило левог одсека, који је на Шаренику. Наши предњи делови од Језерца повукли се на главни положај. Непријатељ је јак око 2 батаљона; предвече се померао све више у десно на Неродимку планину за обилазак левог крила левог одсека и до мрака је пришао нашем крајњем левом крилу на 300 метара. Један наш брдски топ дејствује на левом крилу. Непријатељ није показивао ни артилерију ни митраљезе. Према центру и десном крилу левог одсека нема још непријатеља. Пред крајњим десним крилом десног одсека примећени су непријатељски извиђачки делови а вечерас се у долини Лепенца види доста велика група ватри. У току данашњег дана све трупе Крајинског одреда прикупљене су код Призрена“.

Обр. 1130 у 20 часова
„Стање на фронту ове војске у току ноћи 25./26. новембра:
Код Брегалничке дивизије I. позива: На фронту Призренског одреда ништа ново. У току ноћи II., III. и IV. ешелон кренуо се за Дебар.
Код Комбиноване дивизије I. позива, борбе на фронту 1. прекобројног пука у току ноћи није било.
Код Коњичке дивизије и Крајинског одреда вршена преформирања коморе за покрет ка Дебру. Морал код трупа доста јако опао. Бегунци јако у маси учестали па и у артилерији и у комори. А ово је наступило у већој мери после уништења возне коморе“.

Од команданта Битољске дивизиске области:

Обр. 4743 у 13.45 часова
„Вардарски одред после упорне борбе на линији Калабак – Шелеверци – Бучци – Крушево са надмоћнијим непријатељем ноћас 26./27. повлачи се на десну обалу Шемнице за непосредну одбрану Битоља и његове евакуације. Непријатељ је напао јаким снагама од Калабака преко Канатли реке и у налету заузео недовољно порушени мост на друму Прилеп – Битољ. Преко Бучине, где је задржан на Црној реци, са 2 батаљона и комитама потиснуо је посаду Крушева. Све непријатељске колоне обично су снабдевене артилеријом и митраљезима. Тетовски одред водио је такође упорну борбу северно од Кичева на левој обали Зајачке реке, где се одржао до овог часа. Непријатељ је много надмоћнији. Наредио сам му да се што дуже задржи код Кичева и сачека долазак свога батаљона од Брода. У задатак сам му ставио, да једним делом заштити правац Кичево – Дебар, другим Кичево – Струга, трећим Крушево – Демир Хисар – Ресан, ради осигурања транспорта Битољ – Дебар. У случају, да самном изгуби везу наредио сам, да се стави под команду Албанског одреда, а на случај, да и ту везу не добије онда да базира на Ђукус“.

Наређења врховне команде

Обр. 24983
Војном изасланику у Русији, Француској, Енглеској, Италији, Румунији,
ђенералу Сарају,
делегату пуковнику Пешићу

„Услед тешке ситуације, јаког притиска Аустро – Немаца и Бугара, и неактивности савезника, као и због оскудице у храни, оружју, муницији и осталим материјалним потребама, наша се војска повлачи ка Јадранском Приморју са намером да се ту реорганизује и под повољнијим околностима предузме поновну акцију са савезницима“.

Овога дана у 9 часова штаб Врховне команде кренуо се из Призрена за Љум Кулу, где је стигао на преноћиште истога дана у 18 часова.

Претходни чланак26. новембар, Операције непријатељске војске
Следећи чланак27. новембар, Операције непријатељске војске