25. новембар, Операције српске војске

587

Операције I. армије

У току 25. новембра:
Дунавска дивизија II. позива није имала борбе. Од мештана с. Врбнице сазнало се, да је једно непријатељско одељење долазило од Митровице да тражи храну и да су војници, говорили, како је маса њихове војске отишла из Митровице некуда преко Косова.
Код Јаворског одреда ничега значајнијег, додира са непријатељем нема.
Дринска дивизија II. позива има наређење да од Пећи маршује у Рожај. Она је овог дана са коњицом у с. Радовце, са пешадијом код с. Бресника, а са артилеријом код Пећи.
Штаб I. армије стигао је 25. новембра по подне у Пећ.

Операције трупа Одбране Београда

На фронту трупа Одбране Београда у току 25. новембра није било ничега значајнијег. Непријатељска слабија одељења од 10 – 20 војника кретала су се испред фронта скривајући се по шумарцима.
У 15.15 часова, командант трупа Одбране Београда издао је наређење ОБр. 5242 ове садржине:
„За даљи рад добићу кроз два дана директиву из Врховне команде. Према телефонском саопштењу та директива састоји се у следећем:
1) I. армија, Одбрана Београда, II. и III. армија повлачиће се постепено ка Пећи, а затим ће под заштитом трупа I. армије, све остале армије одмаршовати преко: Рожаја – Берана – Андријевице – Подгорице за Скадар.
2) Што од артилерије и коморе не буде могло да се одвуче има да се уништи у духу постојећих наређења.
Стока да се поведе, а нарочито стока за клање.
3) Да трупе понесу са собом што више хране и фуражи, јер ће тек у Андријевици наићи на магацин хране и фуражи.
Према томе, док ту директиву не добијем, за сада наређујем следеће:
1) Да се, у случају јачег надирања непријатељског трупе Одбране Београда повлачење са положаја на положај ради добитка у времену, које ће бити потребно за припрему марша кроз Црну Гору и то:
Шумадиска дивизија I. позива правцем преко Туришевца и Крнина ка Ђураковцу, а Тимочка дивизија II. позива правцем преко Девича и Дреновића ка Злокућанима.
Приликом повлачења обе дивизије одржаће исту висину, а тако исто одржаће везу Шумадиска са Дунавском дивиз. II. поз. а Тимочка са левим крилом III. армије.
2) Да се одма прорачуна, шта би требало и могло понети, како би се одмах могло приступити уништавању свега непотребног, чим се зато буде добило наређење.
3) Да се набави што више хране и фуражи и организује њихово ношење.
4) Штаб Одбране Београда полази сутра за Пећ ради регулисања даљега рада, у споразуму са осталим командантима армија.
5) 7. пук повућиће се ка Ђураковцу онда, када Шумадиска дивизија I. позива и Тимочка дивизија II. позива буду отпочеле повлачење са садањих својих положаја“.

Операције III. армије

У току 25. новембра на фронту ове армије није било ничега значајног. Примећено је кретање мањих непријатељских колона ка Ситници, а нарочито ка железничком мосту код Прилужја, где је око 12.40 часова дошла и једна батерија, која је у 16 часова отворила ватру у правцу железничког моста на положаје леве обале Ситнице.
Од јачих колона примећена је једна на путу Вучитрн – Приштина, која је прешла Лаб на Бабином месту и убиваковала се код села Дреновца.
Командант III. армије у 11.15 часова издао је наређење ОБр. 8575 следеће садржине:
„У случају принудног одступања са садањих положаја поступаће се овако:
1) Са Чичавице армија ће се повући на Обиље (Девић) планину.
Дунавска дивизија I. позива заузима одсек од коте 1250, па до средокраће између слова „Д“ у речи Девић и слова „е“ у речи Обиље. Десно се везати са трупама II. армије на к. 1050. Дринска дивизија I. позива заузима одсек од левог крила Дунавске дивизије, па гребеном Обиља док се не веже са трупама Одбране Београда, која ће држати коту 1100 (код с. Душевца), а вероватно и даље јужно за везу са трупама ове армије.
2) Са Обиља (Девић) армија ће се повући на десну обалу реке Клине и то:
Дунавска дивизија заузеће коту 750 (северно од села Јаблановац) па јужно до реке, везујући се са трупама II. армије које ће држати коту 900.
Дринска дивизија заузима положај на платоу северно од села Лесковчић и даље на север док се не веже са трупама Одбране Београда.
3) У колико се нађе да карта не одговара терену, команданти ће споразумно чинити потребне исправке, и мене о томе известити.
4) На свима положајима да се организује најупорнија одбрана, па стога благовремено да се рекогносцирају путеви и да се благовремено извлаче батерије које на Чичевцу нису могле бити извучене, а за које није предвиђено да се одмах евакуишу (свеза ОБр. 8574).
5) Кад армија напусти Чичавицу, штаб армије отићи ће у Ђурђевик“.
Сем овога, командант III. армије издао је и наређење ОБр. 8586 ове садржине:
„Врховна команда са ОБр. 24823 наредила је, да се евакуација коморских возова продужи на територији Црне Горе.
Возови III. армије настављају покрет, правцем Пећ – Ругово – Андријевица.
Могућност кретања возова овим правцем утврдиће се рекогносцирањем.
Ако превлачење целих возова буде немогућно, на сваки начин користити двоколице узимањем појединих колских трапова. У крајњим случајевима, претворити возну комору у товарну, а све возове склонити, закопати или уништити.
За преформирање возне коморе у товарну одмах предузети потребне припреме.
За организацију овога посла, дивизије да одреде своје делегате од окретних и енергичних људи, који да у Пећи ступе у споразум са делегатима армије, ппуковником Ђорђем Лазићем и мајором Ротовићем. Ови делегати да буду у Пећи најдаље 27. новембра у вече.
Командама артилериских делова, који су упућени у позадину, наредити да делегатима армије ставе на расположење официре за рекогносцирање, кад они то затраже.
Команданти дивизија најенергичније да настану да из коморе изчезне апсолутно све оно што није неопходно, а тако исто да се одмах и сав пртљаг до крајњих граница редуцира“.

Операције II. армије

На фронту Тимочке дивизије I. поз. примећено је 25. новембра пре подне наступање једне непријатељске колоне јачине око 2 пешад. пука правцем Скуланово – Рибари, са једним батаљоном на правцу ка Черкескеју.
Око 19.30 часова командант ове дивизије известио је команданта II. армије, да је добио извештај од Моравске дивизије II. позива, да се у току ноћи мора повући у правцу Ладровца, јер се дивизије десно од њега (Моравска I. позива и Вардарска) повлаче са својих положаја.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива 25. новембра у 6.45 часова непријатељ је тукао артилериском ватром ровове десног дивизиског крила; непријатељска одељења подилазила су од Приштине ка железничкој станици Обилић, иначе ничега важнијег није било.
У 23 часа, командант II. армије издао је наређење ОБр. 10432 ове садржине:
„Услед повлачења Моравске дивизије II. позива у правцу Ладровца, а њеног левог крила у правцу Седлара, морају се и трупе ове армије са својих досадањих положаја повлачити. С тога наређујем:
Да се трупе ове армије повуку на први одсек по директиви ОБр. 10366 и то овако: артилерију отпочети повлачити одмах; главнине у 3 часа изјутра, заштитнице у 5 часова изјутра.
Заштитнице да се задрже на садањој главној линији одбране што дуже могу. Командант Тимочке дивизије I. позива, са једним делом снаге, затвориће правац, који води долином између Рибарске и Дренице планине на ханове: Коморан и Лапушник, те да осигура повлачење својој главнини и заштитници.
На новом положају хватати лево везу са трупама III. армије у правцу коте 1250, а десно са Моравском дивизијом II. позива на Дреници планини.
Командант Тимочке дивизије I. позива наредиће да се, по прелазу заштитнице, поруши мост код с. Коморана.
Армиски штаб биће у прво време у Кијеву.
Дивизије ради одржавања везе нека се вежу за армиску линију код коте 740 на друму хан Лапушник – Кијево.
О пријему наређења одговорити“.

Операције трупа Нових области

Коњичка дивизија, која је у току 24. новембра бранила прелаз преко р. Ситнице, на фронту Урошевац – Липљан, нападнута је тога дана у вече на целом фронту.
1. коњички пук који је бранио мост код с. Липљана са положаја леве обале р. Ситнице, око 19 часова тучен је непријатељском артилериском ватром са десне обале Ситнице, а између 21 и 22 часа нападнут је са 2 непријатељска батаљона, који су успели да га потисну и заузму положаје на левој обали Ситнице, непосредно на месту прелаза код Липљана.
На правцу Стари Качаник – Урошевац, непријатељ је потпуно овладао Урошевцем и допро до линије: Стојковић – Неродимље, где је задржат.
Коњичка дивизија добила је наређење да се 25. новембра постепено повлачи ка Штимљу и да затвори долину Црнољевске реке.
Командант трупа Нових Области усвојио је предлог команданта коњичке дивизије, да 1. коњичку бригаду (1. и 3. коњички пук) повуче ка Дуље хану, с тим да остави 2 ескадрона са митраљеским одељењем за затварање долине Црнољеве реке код с. Црнољева и за одржавање везе између Вардарске и Моравске дивизије I. позива.
На фронту Моравске дивизије I. позива, непријатељ је 25. новембра око 9 часова предузео наступање јаким колонама од Урошевца и Неродимља, успевши да подиђе Штимљу на 1 километар. Услед овога, десно крило Моравске дивизије I. позива повукло се на прихватни положај изнад Штимља, где има прихватити и лево крило, коме је такође наређено повлачење. На фронту Моравске и Вардарске дивизије I. позива непријатељ је у току 25. новембра такође нападао и принудио обе ове дивизије на повлачење.
Вардарска дивизија повлачила се на Црнољеву планину северно од Дуље хана. О правцу повлачења Моравске дивизије II. позива није било никаквих извештаја.
Командант трупа Нових Области издао је 25. новембра наређење ОБр. 11002 ове садржине:
„Непријатељ је данас напао на Моравску и Вардарску дивизију I. позива и коњичку дивизију и успео да их потисне и то: Моравску дивизију I. поз. на превој код Дуље хана; Вардарску дивизију I. поз. на Црнољеву планину северно од пута Штимље – Сува река а коњичка дивизија повукла се главнином на Дуље хан, остављајући на источном улазу у Црнољевски теснац 2 ескадрона са 1 митраљеским одељењем.
Према Моравској дивизији II. позива на правцу од Скуланова примећен је 24. овог м-ца. непријатељ, јачине 2 ескадрона коњице са пуком пешадије.
Од команданта Моравске дивизије II. позива још није добивен извештај о догађајима 25. овог месеца.
Сем тога, командант II. армије из хана Лапушника 24. овог месеца у 16 часова доставио ми је са ОБр. 10366 своју инструкцију, по којој трупе II. армије имају да се задржавају на овим одсецима: Авлат (1058) – кота 1050. А када то не буде више могуће, онда на коти 900 између Кијева и Дреника, те да се омогући пребацивање возова преко Белог Дрима, па тек после овога да се организује отпор на десној обали Белог Дрима.
Приликом заузимања фронта Авлат (1058) – кота 1050, Тимочка дивизија I. поз. заузеће део фронта Авлат – друм, а Шумадиска дивизија II. позива лево од ње. Власински одред пак на вододелници у околини коте 740. За последње коте 900 командант II. армије издаће накнадно наређење.
Према оваквој ситуацији наређујем:
„Да трупе Нових Области заузму и најупорније бране ове положаје:
1) Моравска дивизија I. позива источни део Црнољевске планине, од пута Урошевац – Језерце – Призрен закључно, наслањајући се на лево крило Тимочке војске, па у лево до безимене коте код „Љ“ и „Е“ у речи Црнољева и наслањајући се на десно крило Комбинованог одреда;
2) Комбиновани одред заузеће положаје од левог крила Моравске дивизије I. позива закључно са безименом котом код „Љ“ и „Е“ у речи Црнољева, па у лево закључно са путем Штимље -Призрен наслањајући се на десно крило Вардарске дивизије;
3) Вардарска дивизија I. позива заузеће положај од пута Штимље – Призрен искључно и наслања се на лево крило Комбинованог одреда, па у лево до закључне безимене коте „р“ у речи Црнољева.
4) Моравска дивизија II. позива од безимене коте код „р“ у речи Црнољева искључно па у лево до везе са десним крилом II. армије на Авлату (1058);
5) Коњичка дивизија, сходно наређењу Врховне команде ОБр. 24955 од 25. овог месеца, ставиће се одмах под команду команданта Тимочке војске, а један свој ескадрон из 4. коњичког пука оставити и даље у саставу Моравске дивизије I. позива. Сем овога, командант коњичке дивизије ставиће на расположење команданту Комбинованог одреда две своје коњичке батерије.
6) Базирање: Моравске дивизије I. позива на Будаково – Букош – Дворане – Призрен; Комбинованог одреда на Призрен; Моравске дивизије II. позива и Вардарске дивизије I. поз. на Ораховац и Ђаковицу.
Моравска дивизија II. поз. и Вардарска дивизија I. поз. сву своју колонску комору, која је попуњена, упутиће на Везиров мост, а празну у Призрен на попуну, па затим код Везировог моста где ће се истоварити и образовати слагалиште хране и муниције.
7) На случај да дивизије буду принуђене на повлачење са положаја Црнољева планина и Дреница планина, повући ће се на ове прихватне положаје:
а) Моравска дивизија I. позива на леву обалу Сухе реке северно од с. Мушутишта до у висину с. Сопина;
б) Комбиновани одред на леву обалу Сухе реке од наслона на лево крило Моравске дивизије I. позива па до р. Топлухе код села Истране;
в) Вардарска дивизија I. позива од наслона на лево крило Комбинованог одреда, па до безимене коте код слова „ац“ у речи Милановац планина искључно;
г) Моравска дивизија II. позива од наслона на лево крило Вардарске дивизије I. поз. и безимене коте код слова „ац“ у речи Милановац закључно, па у лево до изнад села Маџаре, старајући се по могућству да ступи у везу са десним крилом II. армије;
Базирање дивизија, кад се буде извршило повлачење на прихватне положаје на левој обали Сухе реке биће:
Моравске дивизије I. позива и Комбинованог одреда на Призрен, а Вардарске дивизије I. позива и Моравске дивизије II. поз. на Ораховац и Ђаковицу.
8) Армиски штаб остаје у Сухој реци, а кад дивизије буду почеле повлачење на леву обалу Сухе реке, армиски штаб преместиће се у Призрен“.
25. новембра добио је командант трупа Нових Области директиву Врховне команде ОБр. 24982, према којој се трупе Нових Области повлаче правцем: Ђаковица – Везиров мост и Призрен – Љум кула – Спас – Флети – Пука ка Скадру и Љешу.
На левој обали Вел. Дрима и Црнога Дрима трупе зауставити на линији: Ђафа Сај – Ђафа Кумулс – Флети – Тури (к. 1200) и потребним делом снаге обезбедити све правце, који од Ђаковице, Призрена и долине Црнога Дрима изводе за Скадар – Љеш и у долини реке Маће.
Комуникациска линија: Пука – Скадар и Ореши – Нерфуши – Љеш.
Магацини хране: Скадар и Свети Јован Медуански, а ручни: Пука, Нерфуша и Ореши.

Операције Тимочке војске

Командант Тимочке војске извештава команданта трупа Нових Области, да је неопходно потребно, да се трупе Тимочке војске што пре пребаце на нове одређене положаје и моли, да се одмах упуте у састав коњичке дивизије њени заостали ескадрони.
На фронту Брегалничке дивизије, непријатељ је нападао на Букош (1940), који је брањен са 1 батаљоном 20. пука. Командант дивизије око 6 часова упућује 2 чете и 1 митраљез за појачање батаљона на Букошу с тим, да командант овог батаљона извести команданта 5. прекобројног пука на Думлаку, да дејствује у десни бок непријатеља и олакша борбу 20. пешад. пука.
На фронту Комбиноване дивизије, једна непријатељска колона избила је левом обалом р. Неродимке на гребен Неродимске планине западно од села Језерце и напала на Шареник. Делови Комбиноване дивизије од Језерца повукли су се на главни положај.
Трупе Крајинског одреда у току 25. новембра прикупљене су код Призрена.
Према директиви Врховне команде ОБр. 24942 од 25. новембра, командант Тимочке војске издао је истога дана диспозицију ОБр. 1114 ове садржине:
„С обзиром на садашњу ситуацију извршиће се повлачење наше војске кроз Црну Гору и северну Албанију на Јадранско приморје, а на линију Драч – Скадар.
На овој линији наша војска има да се реорганизује, снабде храном, оделом, обућом, оружјем, муницијом као и осталим материјалним потребама.
I., II. и III. армија и Одбрана Београда повући ће се кроз Црну Гору, а трупе Нове Области правцем: Ђаковица – Везиров мост и Призрен – Љум Кула – Спас – Флети – Пука ка Скадру и Љешу.
Тимочка војска повлачиће се под заштитом трупа Нове Области правцем: Призрен – Љум Кула – Пишкопеја – Дебар.
Под команду Тимочке војске ставља се командант Битољске дивизиске области са свима трупама које су на територији ове дивизиске области, а које су сада под његовом командом и Албански одред са штабом у Дебру.
Наш Албански одред држи линију положаја који затварају правце који од Гостивара и Прилепа изводе ка Кичеву и Битољу.
Намеран сам, да Тимочку војску за први моменат концентришем на линији: Дебар – Струга ради даље акције ове војске према Прилепу и Гостивару.
Наређујем:
1) Сва инжињерија Комбиноване дивизије I. позива; Брегалничке дивизије I. позива; Раденичко одељење Тимочке војске да се одмах упути у Бицан, где ће се ставити под команду команданта инжињерије ове војске, инжињерског пуковника Љубомира Максимовића ради хитне поправке и проширења стазе од Бицана за Пишкопеју.
2) Да се Брегалничка дивизија I. позива по ешелонима крене одмах преко Бицана и Пишкопеје за Стругу, где се има прикупити ради даље акције.
Први ешелон ове дивизије од Пишкопеје ставиће се на расположење команданту Албанског одреда ради појачања овог одреда ако то ситуација код њега буде захтевала. Ако овај први ешелон Брегалничке дивизије I. позива буде употребљен за појачање Албанског одреда, смениће се и упутити у Стругу у састав своје дивизије чим први ешелон Комбиноване дивизије I. позива стигне у Дебар.
Пошто се Брегалничка дивизија I. позива прикупи код Струге примиће обезбеђење правца, који од Кичева, Крушева и Битоља ка Струзи изводе, ради чега ће у Струзи примити под своју команду Тетовски одред, који је сада под командом команданта Битољске дивизиске области.
3) Да се Крајински одред крене прикупљен у једном ешелону за Брегалничком дивизијом I. позива правцем преко Бацина и Пишкопеје за Дебар.
По доласку у Дебар, ако ситуација буде захтевала командант овога одреда примиће команду над Албанским одредом и затвориће правце који од Гостивара ка Дебру и Пишкопеји изводе до доласка Комбиноване дивизије I. позива у Дебар.
По доласку Комбиноване дивизије I. позива у Дебар, Крајински одред ући ће у састав Комбиноване дивизије I. позива.
4) Да се Комбинована дивизија I. позива по ешелонима крене правцем: Љум Кула – Бицан -Пишкопеја – Дебар.
По доласку у Дебар ова дивизија обезбедиће све правце који од Пишкопеје, Гостивара и Кичева изводе у Дебар, ради чега ће у Дебру примити под своју команду Крајински и Албански одред.
5) Командант Битољске дивизиске области браниће Битољ са трупама, које му остају под командом.
6) Да се Коњичка дивизија крене правцем: Призрен – Бицан – Пишкопеја – Дебар – Струга. По доласку у Дебар оставити један коњички пук са митраљеским одељењем ради уласка у састав Комбиноване дивизије I. позива. У Дебру има се ставити на расположење команданту Албанског одреда.
По доласку остатка коњичке дивизије у Стругу, дивизија ће се ставити под команду команданта Брегалничке дивизије I. позива.
7) Командант Комбиноване дивизије I. позива оставиће један пешадиски пук са два брдска Дебанжова топа на досадањим положајима и заштићаваће правац преко Будакова.
Командант Брегалничке дивизије I. позива оставиће један пешад. пук са једним брдским топом на досадањим положајима, затварајући правце долином Лепенца ка Призрену.
Ови пукови повући ће се са садашњих положаја као што иде. Пук Комбиноване дивизије I. поз. повући ће се са својом дивизијом, пошто се трупе Нове Области повуку на линију: планина Милановац – лева обала Сухе реке, а пук Брегалничке дивизије I. позива, кад се буду повукле трупе Нове Области на положаје за непосредну одбрану Призрена.
Наређење за ова повлачења добиће ови пукови од команданта трупа Нове Области; даље повлачење за својим дивизијама биће истим правцем којим су се повукле њихове дивизије.
8) Призренски одред излази из састава Брегалничке дивизије I. позива и остаје непосредно под командом команданта трупа Нове Области, штитећи и даље правце од Тетова, докле год трупе Нове Области не обезбеде ове правце или се толико повуку Призрену, да ово обезбеђење постане непотребно; потом се овај одред има повући ка Дебру, где има ући у састав Комбиноване дивизије I. позива.
9) Јачина појединих ешелона да буде један пук пешадије са митраљеским одељењем и по могућству са по једним топом и целокупном бојном и трупном комором која припада сваком овом ешелону.
Маршовање свих ешелона да буде тако, да митраљези, топови и комора буду у средини своје колоне.
10) Ешелони Брегалничке дивизије I. позива имају се кренути одмах.
Даљи покрет извршиће се по ешелонима као што иде.
Ешелони Крајинског одреда, коњичке дивизије, па Комбиноване дивизије I. позива. Ако коњичка дивизија стигне пре Крајинског одреда у Бицан, њени ешелони изаћи ће испред Крајинског одреда.
11) Маршута ешелона од Призрена биће по могућству:
Призрен – Љум Кула;
Љум Кула – Љусна или Васјат;
Љусна или Васјат – Пишкопеја;
Пишкопеја – Дебар;
Дебар – Луково;
Луково – Струга.
12) Упућивање ешелона предузеће Брегалничка дивизија I. позива одмах, а остале постепено за њом по изложеном реду у тач. 10. Да би се избегло нагомилавање трупа на најтежем делу пута Бицан – Пишкопеја, команданти дивизија и одреда пуштаће ешелоне на тај део пута по узајмном обавештавању о ситуацији покрета на том делу пута.
13) При пролазу кроз Албанију по сваку цену спречити пљачку и неред, да би се отклонила могућа побуна Арнаута. Сваку пљачку најстрожије казнити.
14) Са пољском артилеријом, која се даље не би могла вући поступити овако: Све топове закопати тајно на какво место, а затвараче и нишанске справе понети са собом. Ова места прибележити и упамтити. Сву запрегу повести са собом и њу користити за ношење фуражи.
Где се коморска кола не могу вући, покушати те од њих направити двоколице и вући их за собом; где се ни ово неможе, онда повести волове са јармовима, а кола уништити.
15) Артилериске муниције понети колико је потребно за број топова који се води.
Муницију за брдске и пољске Дебанжове топове понети у што већој количини, пошто се у Албанском одреду и трупама Битољске дивизијске области налазе топови за ову муницију.
16) При покрету стално одржавати везу са штабом ове војске помоћу ордонанса, извештавајући свакога дана у вече о месту преноћишта појединих ешелона.
17) За телеграфски саобраћај постоје линије:
Скадар – Љеш – Драч – Елбасан – Струга – Битољ и Призрен – Љум Кула – Дебар – Битољ.
18) Магацин хране Битољ. Наређено је, да се образује магацин хране у Елбасану.
19) Штаб ове војске одлази 26. овог месеца у 10 часова из Сухе реке у Призрен, где ће остати до даљег наређења“.
Напомена: Како је у саставу Тимочке војске било још доста позициске Дебанжове артилерије и хаубичке, те је сва та артилерија стављена на расположење команданту трупа Нових Области ради употребе код Призрена и даљег повлачења преко Пећи, ако то буде могуће.

1 ешелон Брегалничке дивизије I. позива кренуо се још 25. новембра ка Призрену.
Крајински одред прикупио се на крају дана 25. новембра код Призрена.
Коњичка дивизија улази према наређењу Врховне команде ОБр. 24955 од 25. новембра у састав Тимочке војске.

III. Ситуација

У току 25. новембра Врховна команда примила је ове важније извештаје:

Од команданта III. армије

Обр. 8562 у 16 часова
„По накнадним извештајима, јутрос добивеним од дивизија на фронту армије ни у току ноћи није било важнијих догађаја. Молим за извештај могу ли колонске возове кретати даље преко границе ка Пећи. Дивизијари јављају, да се на садањи положај пољска артилерија не може извлачити; ипак се чине покушаји, да се бар нешто извуче“.

Од команданта Тимочке војске

Обр. 1107 у 16.20 часова
„Ноћ 24./25. нов. прошла на миру. Према извештају команданта Брегалничке дивизије I. позива, један вод коњаника појавио се јуче око 13.30 часова код села Битиња. Овај вод коњаника растеран је“.

Од команданта II. армије

Обр. 10401 у 3 часа
„Стање 24. ов. м-ца. код ове армије овако је:
Код Шумадиске дивизије II. позива пре подне владала магла те никакви непријатељски покрети нису примећени. По подне непријатељ је дејствовао на наш положај пешадиском и артилериском ватром. Наша је артилерија тукла непријатеља, који се развијао према нама за сада још слабим снагама: 1 до 2 чете пешадије, 1 пук коњице и 1 = 2 батерије. Ситницу нигде није прешао. Код Тимочке дивизије I. позива мирно. По подне непријатељ се развио према левом одсеку снагом до 1 пука коњице, 1 пука пешадије и 1 батерије, а према десном одсеку код села Скуланова прешао је Ситницу са 1 пуком пешадије и 2 ескадрона коњице, услед чега је десно крило дивизије мало повијено, а на Голеш упућена дивизиска резерва“.

Обр. 10415 у 13 часова
„Због непрекидног повлачења клонуо је дух и код војника и код официра тако, да понеки команданти мисле, да ће се услед даљег одступања војници растурити, па предлажу као потребно, да се објасни циљ овог повлачења, те да се оснажи клонулост и поврати дух. Молим, да се ово оцени и да ми се да упутство“.

Од команданта трупа Нових Области

Обр. 10079 у 2.10 часова
„У току 24. ов. м-ца. Коњичка дивизија дошла је у додир са непријатељем, који се задржао на десној обали Ситнице. Код Липљанске станице, коју су наше трупе заузеле 24. ов. м-ца. око 2 сата у јутро дошло је до борбе између 1. коњичке бригаде, која је имала штитити евакуацију муниције из Липљана од непријатеља. Услед борбе, која је почела још у 10 часова, муниција се није могла евакуисати, али је успело, да се од Липљана до Сухе реке прикупе 5 аутомобила и 3 кола артилериске и пешадиске муниције, која је нађена дуж пута од Липљана до Сухе реке. Муниција ће се предати слагалишту у Сухој реци. У току борбе са непријатељем код Липљана, наша коњичка батерија запалила је муницију која се налазила на Липљанској станици, баш тада када је непријатељска пешадија подилазила Липљану. Непријатељ је око 10 часова заузео село Липљан са једним батаљоном пешадије, а потом се постепено појачавао, тако, да је имао око једног пешачког пука са митраљезом. Покушај, да се Липљан поново заузме није успео, јер је било тешко нападати преко Ситнице, која није газна а мост је био јако брањен из Липљана. С тога је коњичка батерија запалила муницију, која се налазила на Липљанској станици, као и саму станицу. Око подне једна непријатељска колона, јачине једног пешачког пука и једне брдске батерије, кретала од села Подимља и Бандулица ка Липљану, а око 15 часова један непријатељски пук пешадије са 60 – 70 возова дошао је из Приштине у Липљан. Према овоме изгледа, да за сада има у Липљану око 3 пешадиска пука са 2 – 3 батерије, од којих је једна брдска. На правцу Гиљан – Феризовић непријатељ наступа колоном јачине од 1 батаљона. У 16 часова избио је на северну ивицу Феризовића, услед чега су се наши ескадрони, који су штитили правце Феризовић – Гиљане и Феризовић – Качаник повукли. Правцем Качаник – Феризовић непријатељ је слабије надирао. Једна непријатељска чета, вероватно предходница какве колоне, наступала је правцем село Гатња – село Заскок, а око 15 часова дошла је у село Неродимље. По исказу једног заробљеника, јачина непријатеља, који наступа од Качаника на Феризовић јесте једна бригада. Једна пак бригада отишла је десно од ове, али не зна се где, вероватно на правце Гиљане – Феризовић. Трупе ове дивизије држе вечерас линију Добрњак – Ђурковице. У току 24. ов. м-ца. на фронту Вардарске дивизије I. позива било је пушкарања са извиђачким деловима. Од Моравске дивизије I. позива још није добивен извештај; нема додира са непријатељем“.

Обр. 11078 у 23.45 часова
„На фронту Коњичке дивизије 24. ов. м-ца. од 19 часова непријатељ је тукао артилериском ватром леву обалу Ситнице око моста код Липљана, а између 21 и 22 часа успео је да потисне 1. коњички пук и да заузме положаје непосредно на левој обали Ситнице. На правцу Качаник -Урошевац, подишао је под Амарев брег. На овом правцу непријатељ је дошао до линије Паменовце – Урошевац – Д. Неродимље.
На фронту Моравске дивизије I. позива по извештају 25. ов. м-ца. у 9.15 часова непријатељ наступа јаким колонама од Штимља и Урошевца и код Штимља подишао је на 1 км. због чега се десно крило дивизије повукло на прихватничке положаје изнад Штимља, а чим се оно повуче повући ће се и лево крило.
Код Вардарске дивизије ноћ је прошла на миру.
Од Моравске дивизије II. позива нема извештаја“.

Од команданта Битољске дивизиске области:

Обр. 4689 у 24 часа
„Команданту Тетовског одреда издао сам данас (25. ов. м-ца.) у 11 часова наређење следеће садржине:
Са обзиром на то што непријатељ врши напад на трупе Вардарског одреда на линији Беровице -Марково Гувно, Тетовски одред снагом, која је на фронту према Прилепу, напашће енергично непријатеља у правцу Прилепа, оставивши потребну заштиту за осигурање свог левог бока. На случај потребе можете базирати и на Крушево о чему ме известите ако до тога дође. Трупе код Крушева потпомоћи ће вас својим нападом на Прилеп“.

Обр. 4693 у 12 часова
„Јутрос у 7.30 часова непријатељ, који је ноћас избио на фронт: Слива Чесма – Високо – Марково Гувно дејствује двема пољским артилериским групама од села Прилепца и манастира Прилепца и трећом брдском северозападно од села Кокре. У 10 часова борба се развила на целом фронту Вардарског одреда: Беровце – Високо.
Синоћ (24. ов. м-ца.) стигла су непријатељу појачања непознате јачине у Гостивар. Од јутрос нема извештаја. Французи су напустили леву обалу Црне реке, порушили мостове, а по извештају начелника округа из Кавадара, врше евакуацију болница из Неготина“.

Обр. 4679 у 23.20 часова
„Јутрос у 9 часова одбијен непријатељски коњички јуриш једног ескадрона југозападно од села Боротина. Непријатељ се повукао северно од села. У подне наше извиђачке чете допрле су северно од села Кокра. После пешадиске борбе чуло се и неколико бомби. Командант десног одсека и два официра осматрача видели су лично једну колону од 1 батаљона, 1 – 2 топа са митраљезима у покрету око 10 часова ка Слива Чесми и позади тога се види још пешадије, која иде за њима. Пред вече је непријатељ спустио 1 вод пешадије од села Чумова ка селу Штавици. Око 10 час. један непријатељски биплан мрко обојен, дошао је од Прилепа близу Битоља и вратио се. На фронту према Гостивару, Трески и Прилепу, без промене. Услед измењене ситуације и појаве нових снага непријатељских оба одреда извршили су ноћас јачим извиђачким одељењима препад на Прилеп“.

Од команданта Албанског одреда:

Обр. 799 у 20.30 часова
„Непријатељ је нападао делове Тетовског одреда на Ђоновачким положајима и успео је, да их потисне ка Кичеву. По телефонском извештају команданта Тетовског одреда зауставио се северно од Кичева. За сада непријатељ још не напада моје делове на положају Влајнице, али ће то вероватно у току ноћи или сутра учинити. Како на Влајници имам свега 5 чета за употребу и то већина су Македонци и 6 цеви Дебанжових учинићу све, но не гарантујем да ће мој одред моћи положај одржати. Трупе као и комуникације: Призрен – Дебар – Струга биће угрожени. Помоћ од 1 – 2 пука најмање потребно је што пре, јер ће после бити све доцкан“.

Наређење Врховне команде

Обр. 24942
Свима командантима армија

С обзиром на садашњу ситуацију даље повлачење наше војске мора се извршити кроз Црну Гору и северну Албанију на Јадранско море, а на линију: Драч – Скадар, остављајући потребан део снаге за стварање праваца, који од Пећи, Ђаковице, Призрена, Дебра и Струге воде кроз Црну Гору и северну Албанију на Јадранско море.
На овој линији наша војска има да се реорганизује, снабде храном, оделом, обућом, оружјем и муницијом, као и свима осталим материјалним потребама.
Даља наша акција зависиће од стања наше војске, као и од опште политичке и војничке ситуације код наших савезника.
За извршење овога наређујем:
I., II. и III. армија и Одбрана Београда повлаче се правцем, Пећ – Андријевица – Подгорица -Скадар, и то:
а) II. армија путем: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица и даље;
б) III. армија и Одбрана Београда путем: Пећ – Рожај – Беране – Андријевица и даље.
Ако правац преко Рожаја и Берана буде угрожен и онемогућен, онда ће се повлачење свију трупа извести путем: Пећ – Ругово – Велика – Андријевица и даље, и Пећ – Плав – Гусиње, реком Дијевном – Тузи – Скадар. Ред повлачења код II. и III. армије и Одбране Београда регулисаће командант II. армије.
2. – I. армија повлачи се правцем: Пећ – Рожај – Беране – Андријевица. У почетку затвара правце који од непријатеља воде ка Рожају и Беранима и ту остаје дотле, докле се III. и II. армија и Одбрана Београда не извуку до Андријевице.
После овога повлачи се ка Андријевици, ту остаје и затвара правце који од Берана и Пећи воде за Андријевицу и Подгорицу.
Комуникациска линија: Андријевица – Подгорица – Скадар.
Магацин хране: Подгорица – Андријевица.
3. – Команда трупа Нових Области повлачи се правцем: Ђаковица – Везиров мост и Призрен -Љум Кула – Спас – Флети – Пука ка Скадру и Љешу.
На левој обали Вел. Дрима и Црнога Дрима зауставити се на линији: од Ђафа Сај на Ђафа Мур – Мали Дејсе – Орош – Маја Мезе – Ђафа Кумулс – Флети – Гури (к. 1200) и потребним делом снаге обезбедити све правце, који од Ђаковице, Призрена и из долине Црнога Дрима изводе за Скадар – Љеш и у долину реке Маће.
Комуникациска линија: Пука – Скадар и Ороши – Нерфуша – Љеш.
Магацин хране: Скадар – Свети Јован Медовски; а ручни: Пука – Нерфуша и Ороши.
4. – Тимочка војска повлачи се под заштитом трупа Нових Области правцем: Призрен – Љум Кула – Пишкопеја – Дебар.
Под команду команданта Тимочке војске ставља се и командант Битољске дивизиске области, са свима трупама на територији ове дивизиске области, које су сада под његовом командом, као и Албански одред са штабом у Дебру.
Задатак је Тимочке војске: да заузме Гостивар, а са трупама Битољске дивизиске области Прилеп; да дође у везу са Французима и што дуже обезбеди везу са Солуном. Даље истицање било би ризично с обзиром на садашњу ситуацију, на велику угроженост правца Призрен – Дебар и на непоуздану позадину од стране Арнаута.
На линији: Прилеп – Брод – Кичево – Гостивар остати дотле докле буду Французи код Криволака, докле непријатељ не нападне и не потисне јачом снагом, и докле правац од Призрена на Дебар не буде угрожен.
Магацин хране: Битољ.
Када ситуација код Тимочке војске буде таква, да даље бављење њено на поменутој линији постане ризично, с обзиром на безбедност њених бокова и позадине, нашта обратити нарочиту пажњу, или ако би се Французи повукли ка Солуну, онда се благовремено повући правцем ка Елбасану на линију: Ћафа Сане – Крстац – к. 2312 – Мали Привалит – Киптин – Ћафа Булћизе -Ђафа Сај закључно, обезбеђујући све правце, који из Струге и Дебра воде ка Елбасану, Тирани и у долину реке Маће.
Комуникациска линија: Елбасан – Драч.
Магацин хране: Драч.
5. – При повлачењу, трупе, које се повлаче на Пећ и ка Призрену, одржаваће међусобну везу, командант трупа Нових Области и командант Тимочке војске одржавају ову везу стално.
6. – За сада користити телеграфску везу:
а) Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар;
б) Скадар – Љеш – Драч – Елбасан – Струга – Битољ, и
в) Призрен – Љум Кула – Дебар – Битољ.
Док се не подигне телефонска веза са Пуком и Нерфушом командант трупа Нових Области везаће се релејима за Љеш, односно Скадар.
7. – Наређено је да се организују прихватни магацини хране у Андријевици, Подгорици, Пуки и Елбасану, тако, да чим трупе избију из планина ту се могу прихватити храном.
8. – Командант I., II. и III. армије и Одбране Београда покушаће провући што већи број пољске артилерије и коморских кола правцем: Пећ – Рожај – Беране – Андријевица за Подгорицу и Скадар. Овим су правцем Црногорци провлачили пољску артилерију, коју смо им ми давали.
Што се од пољске и тешке артилерије не може даље вући поступити овако:
Све топове закопати тајно на какво место, а затвараче и нишанске справе понети са собом. Ова места прибележити и упамтити. Сву запрегу повести са собом и њу користити за ношење фуражи. Где се коморска кола не могу вући, онда покушати те од њих образовати двоколице и њих вући за собом; а где се ни ово не може, онда повести волове са јармовима, а кола уништити.
9. – При пролазу кроз Црну Гору и Албанију по сваку цену спречити пљачку и неред, те тиме отклонити непријатност савезничкој Црној Гори и спречити могућну побуну Арнаута.
10. – Штаб Врховне команде креће се 26. ов. м-ца. у 9 часова за Скадар, правцем: Љум Кула -Спас – Пука – Скадар, где стиже 30. ов. м-ца.“.

Обр. 24942
у 16 часова
Команданту Албанског одреда – Дебар и команданту Битољске дивизиске области – Битољ

„По наређењу начелника штаба до данас стављени сте са свима вашим трупама под команду команданта Тимочке војске. Штаб Тимочке војске данас је у Сувој реци, а сутра 26. ов. м-ца. долази у Призрен“.

Обр. 24955
у 17 часова
Команданту трупа Нових Области

„По наређењу начелника штаба, молим ставити одмах Коњичку дивизију на расположење команданту Тимочке војске“.

ОБр. 24971
у 23 часа
Командантима Оперативних Јединица

„Настао је тренутак, када се стицајем прилика морамо повлачити кроз Црну Гору и Албанију. Код наше војске су морал и дисциплина попустили, а вера у спас Отаџбине изгубљена. Стање војске је у опште неповољно. Бојати се, да сада при повлачењу кроз Албанију и Црну Гору на Јадранско Приморје не наступи још већа клонулост и расуло код трупа, као и растурање и предавање непријатељу у већим размерама. Да се не би до овога дошло потребно је, да се војницима објасни циљ овога нашега повлачења и да се они убеде о његовој потреби. Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас са свим напустили, и онда не би имао ко о нама да води рачуна, да нас снабдева новцем, оружјем и свима потребама, нити да заступа наше интересе. Ми би били са свим изгубљени. Једини је спас из ове тешке ситуације, повлачење на Јадранско Приморје. Ту ће се наша војска реорганизовати, снабдети храном, оружјем, муницијом, оделом и свима осталим потребама, које нам шаљу наши савезници, те ћемо опет престављати једну чињеницу, са којом ће наши савезници морати рачунати. Држава није изгубила своје биће, она и даље постоји, и ако на туђем земљишту, докле год је ту владалац, влада и војска, па ма колико њена јачина била. Готовост савезника, да нас до краја издрже и неисцрпна њихова снага на крају ће сломити заједничког непријатеља, а наша ће Отаџбина опет бити слободна и увећана. Убедите све, да је ово повлачење државна потреба, спас државе, и да је у овим тешким данима наш спас у истрајности, стрпљењу и крајњем пожртвовању свију нас, са вером у коначан успех наших савезника и да с тога треба истрајати до краја“.