25. новембар, Операције непријатељске војске

355

Операције III. аустро – немачке армије

Како је то већ више пута изложено, операције III. армије преко линије: Сјеница – Нови Пазар -Митровица, могле су се продужити само слабијим снагама, јер би иначе престала свака могућност снабдевања. Глава III. армије, морала је на поменутој линији да обустави гоњење.
Услед напрегнутог стања при снабдевању аустро – угарских трупа, аустро – угарска Врховна команда, и поред противног предлога команде армиске групе, била је принуђена, да остане при своме захтеву, тј. да се III. армији врате оних 5 гарнитура коморе брдске формације, које су се налазиле код немачких дивизија повучених са фронта.
Начелник штаба немачке Врховне команде ђенерал Фалкенхајн још 19. новембра у јутру известио је аустро – угарску Врховну команду, да се 105. пешадиска дивизија упућује у Бугарску ка Варни и Бургасу, стављајући на расположење њене брдске формације. Аустро – угарска Врховна команда доделила је ово III. армији као и брдску спрему 25., 43. и 44. резервне немачке дивизије. Исто тако и све оне аустриске брдске батерије и митраљеска одељења, која су била у саставу тих немачких дивизија (ОБр. 18136 од 19. новембра).
Међутим, 21. новембра у вече, добивен је извештај од ђенерала фон Фалкенхајна о доласку штаба 3. армиског немачког корпуса као и 6. и 26. пешадиске дивизије са српског на друго војиште; са напоменом, да је брдска опрема која је била код тих дивизија, стављена на расположење команди армиске групе.
Команда армиске групе, пак, ставила је поменуту опрему на расположење XI. немачкој армији.
Предлог мајора Франца, који је био одржач везе при штабу команде армиске групе, да се XI. армија помогне са 1.000 кола и 4.000 грла товарне стоке, аустро – угарска Врховна команда морала је одбити, пошто су њезина средства већ била потпуно исцрпљена. Исто тако да Врховна команда није могла да усвоји предлог аустро – угарске Етапне команде у Чачку, да се у корист XI. армије повуче бар она заповест према којој је било наређено да се опрема 105. и 25. резервне дивизије додели III. армији.
У саставу XI. немачке армије биле су сада само 2 дивизије (101. и 103.) које су биле најближе главном комуникациском правцу (железници у Моравској долини). Поред тога, XI. армија имала је од Крушевца на расположењу једну колску комуникацију, а у сравњењу са оба своја најближа суседа (III. аустриску и I. бугарску армију) имала је релативно и најпролазније земљиште. Обе ове дивизије XI. армије, већ у самом почетку, биле су снабдевене са потпуном опремом за планински рат (свака по 2.000 товарне стоке и са око 150 сељачких кола), а уз то су доцније, према наређењу команде армиске групе, добила још и целокупну опрему 6. и 107. пешадиске дивизије.
Обзиром на ове околности, аустро – угарска Врховна команда упутила је Етапној Врховној команди у Чачак ову депешу:
„Одговорност Врховне команде Његовом Величанству за одржавање бројно јаке III. Аустро – угарске армије, која мора да се бори под најтежим животним околностима (види извештај III. армиске команде 7087 од 19. новембра) принуђава, да сва до сада издата наређења аустро – угарске Врховне команде и Етапне Врховне команде о додељивању коморе остану на снази“.
Главнина III. армије, пре доласка новододељених коморских јединица, није могла да се крене напред.
На левом крилу 8. корпуса, код Вучитрна истурени одред упутио је 15. јегерски батаљон у правцу Приштине ка Бабином мосту, чиме је опет била успостављена веза са немачким трупама.
Поменути батаљон наишао је тамо на штаб 205. пешадиске немачке бригаде, од кога је добио извештај, да ће 103. немачка дивизија 26. новембра одмаршовати од Приштине ка Прокупљу. Према томе у првој линији остала је још само 101. немачка дивизија.
На маршу ка Бабином мосту 15. јегерски (ловачки) батаљон добио је са леве обале Ситнице слабу ватру са положаја око села Чифчи. На висовима код Михаљића, Топала и Главатине, према исказима Немаца, биле су око 3 српске чете са митраљезима.
Јужно од Митровице, предстраже 9. брдске бригаде констатовале су српске заштитнице на коти 840 и Мота Босње 1050. Са висова око Брабаништа потиснут је један српски батаљон одредом мајора Шулера (један батаљон са артилеријом). Тај одред имао је задатак да 26. новембра наступа до р. Клине, те да у правцу Рудника тражи везу са тамо упућеним одредом 10. брдске бригаде.
Главна 10. брдске бригаде, која је наступила јужно од Новог Пазара, остала је 25. новембра код Таблије у долини Ибра. Њен одред од 1 батаљона са полу батеријом, који је био упућен ка селу Руднику у току 25. новембра, наступао је преко Чечева на висове северно од Калудре и отварао је ватру на једну јаку српску колону, која се од Митровице повлачила у југозападном правцу.
Од Алписког немачког корпуса, 1. бригада, која се кретала за 10 аустриском брдском бригадом, задржала се на простору: Мркоље – Беланска – Нови Пазар, а 2. бригада код Придворице. Бригаде овог корпуса су имале у току 26. новембра да изврше само мање покрете у циљу побољшања смештаја.
Од 19. корпуса у Сјеници, истурен је у правцу Трешњевице одред, који је протерао Црногорце са превоја североисточно од тога места и са виса Озрен. Црногорци су се повукли на линију: Височка – Вишњево и ка правцу Бијело Поље. Извиђачка одељења 53. пешад. дивизије стигла су на простор: Мелај – Рамошево – Морани (југозападно од Новог Пазара) не наишавши на противника.
Пред фронтом 62. пешадиске дивизије, која је припремала офанзиву (оправљала путове и подизала мостове), изгледало је, да је противник оставио само патроле. Аеропланско извиђање дало је податке, да противник намерава да се повуче бар на простор око Плевља. На висовима северно од Плевља примећена су утврђења. На друму: Горажда – Чајниче – Плевља, нису примећене непријатељске трупе.

План о заузећу Ловћена добио је већ 25. новембра реалнију форму.
Команда 47. пешадиске дивизије послала је аустро – угарској Врхов