24. новембар, Операције непријатељске војске

340

Операције III. аустро – немачке армије

Дејство 62. самосталне дивизије

Предлог команданта трупа Босне и Херцеговине, ђенерала Саркотића, односно даљег дејства 62. самосталне дивизије примала је III. армиска команда 24. новембра.
Било је незгодно, што управљање операцијама није остало у једној руци. Али како се могло очекивати, да противнички отпор неће бити велики и, пошто је било потребно да се преговарања већ једном доврше, армиска команда прешла је најзад и преко те незгоде.
Аустро – угарска Врховна команда, примивши извештај команданта III. армије о општем плану команданта 62. пешадиске дивизије за извршење операција, наваљивала је да се та операција што пре изврши. У овом циљу упутила је 24. новембра команданту III. армије следећу депешу: ОБр. 18351; веза са ОБр. 7294. „За продужење офанзиве у правцу ка Пљевљу, командант 62. пешад. дивизије наводи толико предуслова, да би се почетак те операције – нарочито кад би се чекало док се успостави саобраћај железницом до Увца – морао одложити за неколико месеци.
Опште стање захтева да се операције убрзају.
Армиска команда, пошто оцени све околности, нека што пре јави: када ће појачана 62. пешад. дивизија моћи вероватно да отпочне офанзиву“.

Дејство главне снаге III. аустро – немачке армије

Одред 19. корпуса, који је одржавао везу са немачким Алписким корпусом и који је стигао у Нови Пазар, када су делови овог корпуса и 10. аустро – немачка брдска бригада већ били заузели ову варош, повучен је 24. новембра ка своме 19. корпусу.
Извештаји извиђачких одељења 19. корпуса давали су слику да су се Црногорци повлачили од села до села. Правац њиховог повлачења ишао је преко Бијелог Поља. Пошто извиђачки одред, који је био упућен у томе правцу, није успео да протера Црногорце из околине Трешњевице и Озрена, то је за тим одредом послата 24. новембра једна чета, а доцније још један батаљон са једном брдском батеријом, као појачање.
Околности за одмор и попуну 19. корпуса на достигнутом простору биле су врло неповољне. Пре свега, није било станова за смештај људи и стоке. Већи део трупа морао је да бивакује око села. Дрва није било да би се могле градити бараке. На тај начин, услед велике хладноће, било је код војника много промрзавања, обољевања црева, итд. Бројна стања трупа непрестано су се смањивала.
Услед поледице на друмовима, једва је било могуће дотурати најпотребнију храну; допуна обуће и одеће није се никако могла дотурати трупама.
Да би се пак питање дотурања потреба могло лакше решити, 19. корпусна команда предложила је 24. новембра преко III. армиске команде, да се 20. брдска бригада упути ка Ивањици. Команда армиске групе, без икаквог коментара, одбила је тај предлог III. армиске команде.
24. новембра рано из јутра ушла је главнина 18. бригаде 59. дивизије у Митровицу. Штаб 59. дивизије на челу 9. брдске бригаде стигао је у Митровицу око 10 часова.
Линија коју је 59. дивизија требала сада да обезбеди и удеси за јак отпор, протезала се преко: Кошутова – Брабаништа – Пантина – гребен дуж потока Караша.
9. брдској бригади припадао је одсек западно од Ситнице. Та бригада, пре него што је посела ту линију морала је да потисне српску заштитницу; после тога упутила је извиђачка одељења између Ибра и Ситнице ка Јасеновику, Руднику и Раснику.
15. јегерски батаљон 18. брдске бригаде, не наишавши на противника стигао је до 11 часова у Вучитрн; његове извиђачке патроле избиле су до Самодрже.
Ни са Алписким корпусом, ни са немачким 4. резервним корпусом 59. дивизија није имала везе.
Велику неприлику за 59. пешадиску дивизију представљао је велики број заробљеника, које је требало снабдевати храном.
24. новембра било је прикупљено 10.000 заробљеника, но тај број следећих дана је непрестано растао тако, да је 27. новембра било укупно 16.400 заробљеника.
Пошто је због оскудице у транспортним средствима свако дотурање хране постало немогуће, III. армиска команда наредила је 24. новембра, да се заробљеници без задржавања упуте преко Бруса у Трстеник. Потребне количине хране требало је добавити реквизицијом.
Извештај, да командант једне етапне станице храни заробљенике сувим шљивама, као и наређење да се за марш најспособнији заробљеници, по ешелонима и у што већим маршевима, упуте у позадину, показује у колико је стање у погледу дотурања потреба већ било достигло крајње напрезање.
Са добрим прорачуном, Срби су уништили све резерве хране и бацили их у реку; плен у животним намирницама био је врло незгодан. У осталом запљењено је: 6 мерзера, 12 пољских топова, 1 брдски топ, више мунициских кола, 2 руске пољске кухиње, 2.400 пушака, муниције сваке врсте, 7 делом поништених локомотива, 2 поништена аероплана итд.
Пошто су крајњи оперативни напори III. армије, избијањем на линију: Митровица – Нови Пазар – Сјеница били достигнути, команда армиске групе, после добивеног извештаја да је Митровица заузета наредила је 24. новембра да се изврши ново груписање снага.
У овом циљу III. армиска команда примила је 24. новембра у 9 часова од команде армиске групе ово кратко наређење:
„1. а 1995 Алписки корпус не упућивати преко Ибра (Беране) већ ка Митровици“.
Упућивање Алписког корпуса ка Митровици, објашњава заповест 1. а 1967 коју је III. армиска команда примила у 9.45 часова, ове садржине:
„Пошто се заврше операције, које се још продужују и које се за III. и XI. армију завршавају на Косову пољу, има се извршити ново груписање снага овако:
4. резервни корпус (101. и 103. дивизија) и Алписки корпус прикупиће се у Јужно Моравској долини око Лесковца. Алписки корпус, када отпочне покрет у том правцу, излази из састава III. армије и улази у састав XI. армије. Односно покрета тога корпуса, XI. армија споразумеће се са III. армијом. Време за одлазак Алписког корпуса као и промена командног односа наредиће се одавде.
I. бугарска армија са сво