23. novembar, Operacije neprijateljske vojske

357

Operacije III. austro – nemačke armije

Dejstvo samostalne 62. austro – ugarske divizije

U toku 23. novembra slabije trupe 9. landšturmske etapne brigade prešle su Lim kod Priboja. Kod Ruda i Ustibara moralo se 23. novembra još čekati dok stignu 4 dupla pontona koja su tamo bila upućena. Prijepolje je bilo već zauzeto od strane odreda, koga je đeneral Rajnel tamo uputio. Crnogorci su pre povlačenja spalili most.
U glavnom ovakva je situacija trupa đenerala Kalzera (62. divizija) 23. novembra, kada je stiglo naređenje III. armiske komande, prema kome je taj đeneral imao da upravlja sa operacijama protivu Crnogoraca.
Pomenuto telegrafsko naređenje ekspedovano je iz štaba III. armije još 21. novembra u veče. Na tranzitnoj stanici pak u Beogradu desila se greška da ta depeša za 62. diviziju nije na vreme otpravljena, što, u ostalom, nije imalo nikakve rđave posledice.
Međutim, samo naređenje poslato je bezpredmetno, jer snažan udar 62. pešadiske divizije ka Plevlju, u cilju ugrožavanja crnogorskog fronta na Drini, nije više dolazio u obzir. Povlačenje Crnogoraca sa Drine ukazivalo je sada još više nego pre na to, da se ostane pri starom planu, te da se nastupanje ka Plevlju izvrši i od strane Drine. Iz već ranije opisanog stanja može se lako zaključiti, da je prva briga komandanta 62. pešadiske divizije morala biti, da dalje nastupanje svojih trupa materijalno obezbedi.
62. pešadiska divizija još nije imala ni jedan most. Očekivalo se da će provizorni most biti dovršen 26. novembra. Usled primitivnih sredstava kod Uvca i Priboja, bile su prebačene preko Lima samo slabije snage. Novo baziranje na Uvac bilo je neophodno potrebno. Otvaranje prometa na pruzi Višegrad – Uvac moglo se očekivati za 29. novembar, a postavljanje skele kod Međeđe najranije do istog roka.
Prema tome komandant ove divizije đeneral Kalzer računao je da bi nastupanje moglo otpočeti oko 1. decembra. No taj rok nije izneo u svom izveštaju III. armiskoj komandi od 23. novembra u podne, nego je samo naveo da bi ofanziva mogla otpočeti tek posle temeljne pripreme.
U pomenutom izveštaju izneo je ove osnovne pripreme:
1) Uspostavljanje prometa ka Uvcu sa pretovarom u Međeđi;
2) Zaštita radova na železnici, organizovanjem malih mostobrana kod Ruda, Ustibara i Priboja; zaštita komunikaciskog pravca za odred Rajnela u dolini Lima do Prijepolja;
3) Podizanje mostova kod Ruda ili Ustibara i kod Prijepolja;
4) Obezbeđenja ishrane i ostalog; postavljanje magacina u Rudu za 65. pešadisku diviziju i u Uvcu za odred Rajnela;
5) Dopuna opreme za zimu i dopuna obuće.
Ofanzivu je nameravao izvršiti na širokom frontu: đeneralmajor Blehinger, potpomognut bosanskim odredom pukovnika Vučetića, imao je da nastupa ka Čajniču; pukovnik Zuber od Ruda ka Boljaniću; 62. pešadiska divizija od Ustibara i Uvca ka Plevlju i đeneralmajor Rajnel od Prijepolja ka Plevlju.
Odred Blehingera trebao je da otpočne napad ka Čajniče, čim pukovnik Vučetić bude mogao da krene napred, a ostali odredi čim baziranje bude dovršeno.
Usled predstavke komandanta trupa u Bosni i Hercegovini, taj plan je 25. novembra nešto malo izmenjen. Đeneral Sarkotić poslao je III. armiskoj komandi ovakvu depešu:
„Veza OBr. 7299. U cilju izvođenja operacija ka Plevlju i Boljaniću, komanda trupa u Bosni i Hercegovini privremeno je već stavila sopstveni odred pukovnika Zubera na raspoloženje komandanta 62. pešadiske divizije. U sporazumu sa 62. pešadiskom divizijom, potpomagaću tu operaciju u pravcu ka Čajniče odredom đenerala Blehingera, koji je sastavljen iz tvrđavskih posada, i koji je usled svoje opreme sposoban samo za lokalnu upotrebu.
Odred Blehingera, koji stoji kod Međeđe, ne treba da nastupa direktno preko brda. On može najlakšim i najkraćim putem stići preko Goražde u Čajniče. Ovaj je pravac povoljniji, tim pre, što je protivnik već napustio Goraždu i što odred sada ne treba da forsira reku, nego, kad pontonski most bude gotov, da prosto pređe preko njega. Pored toga, zbog bolje komunikacije (drum Goražda – Čajniče) odred može najlakše da se kreće napred. Odredom Blehingera, ja ću kao i do sada sam upravljati, pošto ne mogu nikako moje poslednje bataljone da ispustim iz ruku.
Odred pukovnika Zubera, posle dovršene operacije ka Plevlju i Boljaniću, ja ću opet povući u sastav svojih trupa, tim pre što, prema OBr. 18243 Vrhovne komande, komandant III. armije raspolaže sa mnogo više neiskorišćenih snaga nego komanda trupa u Bosni i Hercegovini. Prema tome izvestiću komandanta 62. divizije, da izvrši operaciju sa trupama, koje su stavljene pod njegovu komandu, i za sada stavljenim mu na raspoloženje odredom pukovnika Zubera.
Od mojih trupa, odred đenerala Blehingera i pukovnika Vučetića pod komandom feldmaršallajtnanta Rolingera (5 ½ bataljona, 4 ½ baterije), prelaze 25. novembra Drinu kod Goražde i nastupaju ka Čajniču“.
Napomena. U cilju dejstva prema Lovćenu 23. novembra poslat je komandantu ratne luke u Herceg Novi i komandantu trupa u Bosni i Hercegovini sledeći telegram:
„OBr. 18287. Usled pritiska III. armije iz Novopazarskog Sandžaka ka jugu, Crna Gora prinuđena je, u cilju zaštite svoje severne granice, da na taj deo fronta uputi znatan deo svoje snage, a sem toga da napusti i otpor na Drini. Prema tome, na Hercegovačko – Dalmatinskoj granici protivnik neće moći da ostavi jače snage ili da ih znatno pojača.
Ove bi se okolnosti mogle iskoristiti na taj način, da se iz Boke preduzme što je više moguće iznenadan napad, te da se zauzme područje Lovćena.
Kao pojačanje, Vrhovna komanda bi za tu akciju stavila na raspoloženje komandanta ratne luke jednu pešadisku landšturmsku brigadu sa brdskom artilerijom. Pored toga: 2 merzerske baterije 30,5 sm. i eventualno 1 haubicu od 42 sm., a za osmatranje 1 avijatičarsku četu. Akciju ka Lovćenu trebalo bi potpomagati demonstrativnim napadima u cilju vezivanja protivničkih snaga na Dalmatinskom frontu.
Komanda ratne luke ima što pre direktno da javi Vrhovnoj komandi i komandantu trupa u Bosni i Hercegovini vreme, kada bi tu akciju trebalo izvršiti i da li bi se prema mišljenju komandanta ratne luke, namenjenim pojačanjem snaga mogao postignuti uspeh, odnosno, koliko bi se snaga još moralo dodati da bi uspeh bio osiguran. Ovo naređenje dostavlja se direktno Kotoru i komandantu trupa u Bosni i Hercegovini“.
U ovo vreme Vrhovna komanda zamišljala je da bi se Lovćen mogao zauzeti jednom lokalnom akcijom.

Dejstvo glavne snage III. austro – nemačke armije

Oko ponoći između 22. i 23. novembra. Alpiski korpus potvrdio je prijem zapovesti III. armiske komande, koja je izdata 22. novembra u 17.30 časova. U isto vreme izvestio je ovo: „Opšta namera za 23. novembar ovakva je: Energično nastupanje ka Mitrovici; u isto vreme potpomaganje 8. korpusa. Tačniji izveštaj sleduje“.
Prema ovome, docnije dobivenom izveštaju, plan za gonjenje ka Mitrovici u toku 23. novembra sadržavao je u glavnom ovo: 10. brdska brigada nastupa pravcem: Novi Pazar – Ribarić; 2. brigada Alpiskog korpusa pravcem: Brđani – Vojkovići; 1. brigada pravcem: Debeljak – Han Rogozna – Kamenica. Pešadiski gardiski puk i štab Alpiskog korpusa u Novom Pazaru.
U daljem toku operacija, usled nefunkcionisanja telefona, bila je veza III. armiske komande sa Alpiskim korpusom opet prekinuta. Tek noću između 23. i 24. novembra, u koje je vreme u Novom Pazaru bila postavljena bežična stanica, štab III. armiske komande u Čačku dobio je izveštaj da je u toku 23. novembra:
10. brdska brigada stigla u Ribarić;
2. alpiska brigada: Izvor – Kašalj;
1. alpiska brigada Novi Han, na Rogozni;
Pešadiski gardiski puk ostao je u Novom Pazaru.
Prema docnije dobivenim podatcima, raspored austro – ugarske 10. brdske brigade bio je u ovo doba sledeći: Do Ribarića su bile stigle samo njene prednje trupe: 2 bataljona i 1 brdska baterija. Glavnina je prenoćila u selu Mrkonje. Sa visa 1360 i severno od toga mesta protivnik se bio povukao prošle noći.
Alpiski korpus javio je III. armiskoj komandi, da u toku 24. novembra namerava produžiti nastupanje ovako:
10. austro – ugarska brdska brigada: Oklaci – Čečevo – Rudnik;
2. jegerska (alpiska) brigada na prostor: Pridvorica – Vran (Ibarskoj dolini), 1. jegerska alpiska brigada na prostor: Jelačići – Dragačevo – Jablanica (južno od Novog Pazara).
Ova namera komandanta Alpiskog korpusa odgovarala je potpuno željama III. armiske komande, pošto je Mitrovica bila zauzeta trupama 59. pešadiske divizije.
Noću između 22. i 23. novembra, 59. divizija dobila je izveštaj, da je protivnik napustio Mitrovicu i da se povukao na visove južno od varoši. Taj izveštaj pak nije bio tačan.
Isturena dva bataljona 60. puka i 15. jegerski bataljon naišli su 23. novembra u jutru kod Grabovca i na grebenu istočno od Sokolice na protivnika jačine od po jednog bataljona. Grabovac je zauzet oko 9.50 časova jurišem; 18. brdska brigada kretala se za protivnikom, koji se povlačio ka Mitrovici. Na levoj obali Ibra u istoj visini sa brigadom povlačila su se srpska odeljenja, ne reagujući na vatru i žureći se da što pre stignu ka Mitrovici. Verovatno su to bili razbijeni delovi Novopazarskih trupa, koji su težili da se preko Bandola spasu ka Mitrovici.
Na visovima severoistočno od Mitrovice, a na liniji jugoistočno od Lisičja do Rahova, protivnik je bio ponova zauzeo položaje.
Pošto se do 15 časova nisu mogli zauzeti protivnički položaji, komandant 59. divizije, koji je bio sa štabom u Grabovcu, naredio je, da 9. brdska brigada prenoći na prostoru: Rudare -Grabovac. Tu brigadu isturati dalje napred nije bilo celishodno, pošto leva obala Ibra nije još bila obezbeđena, i pošto je uzana dolinica pozadi fronta kod Rudara i onako bila prepunjena sa rezervama, nastupajućom artilerijom 18. brdske brigade i zarobljenicima. Srpska artilerija tukla je samo prednje linije 18. brdske brigade. Privlačenjem 9. brigade ka borbenoj liniji, dalo bi se protivničkoj artileriji još više ciljeva. U ostalom to nije bilo ni potrebno, pošto se 18. brdska brigada osećala dosta jaka da sama zauzme Mitrovicu.
U stvari, bataljon 31. puka uspeo je još oko 22.30 čas. da prodre u varoš, posle čega je most preko Sitnice odmah opravljen za prelaz pešaka.

Operacije XI. nemačke armije

U toku 23. novembra, 101. divizija zauzela je Prištinu, a 103. divizija vodila je borbu zapadno od Prištine.
Srbi se povlače na levu obalu reke Sitnice.

Operacije I. bugarske armije

I. armija dobila je naređenje da produži gonjenje i to: 9. divizija ka grebenu: Stolov dag -Prugovac; 1. divizija ka frontu: s. Burovac – vis Kovnica.
Situacija 23. novembra u jutru:
9. divizija: 3. brigada ogorčenom noćnom borbom zauzela je visove južno od sela Kolića i Kečkola; 2. brigada noćnim bojem zauzela vis zapadno od kote 1350 (Stolov dag); 1. brigada na jučerašnjem mestu, a 23. novembra ima da nastupa naređenim pravcem.