23. новембар, Операције непријатељске војске

320

Операције III. аустро – немачке армије

Дејство самосталне 62. аустро – угарске дивизије

У току 23. новембра слабије трупе 9. ландштурмске етапне бригаде прешле су Лим код Прибоја. Код Руда и Устибара морало се 23. новембра још чекати док стигну 4 дупла понтона која су тамо била упућена. Пријепоље је било већ заузето од стране одреда, кога је ђенерал Рајнел тамо упутио. Црногорци су пре повлачења спалили мост.
У главном оваква је ситуација трупа ђенерала Калзера (62. дивизија) 23. новембра, када је стигло наређење III. армиске команде, према коме је тај ђенерал имао да управља са операцијама противу Црногораца.
Поменуто телеграфско наређење експедовано је из штаба III. армије још 21. новембра у вече. На транзитној станици пак у Београду десила се грешка да та депеша за 62. дивизију није на време отправљена, што, у осталом, није имало никакве рђаве последице.
Међутим, само наређење послато је безпредметно, јер снажан удар 62. пешадиске дивизије ка Плевљу, у циљу угрожавања црногорског фронта на Дрини, није више долазио у обзир. Повлачење Црногораца са Дрине указивало је сада још више него пре на то, да се остане при старом плану, те да се наступање ка Плевљу изврши и од стране Дрине. Из већ раније описаног стања може се лако закључити, да је прва брига команданта 62. пешадиске дивизије морала бити, да даље наступање својих трупа материјално обезбеди.
62. пешадиска дивизија још није имала ни један мост. Очекивало се да ће провизорни мост бити довршен 26. новембра. Услед примитивних средстава код Увца и Прибоја, биле су пребачене преко Лима само слабије снаге. Ново базирање на Увац било је неопходно потребно. Отварање промета на прузи Вишеград – Увац могло се очекивати за 29. новембар, а постављање скеле код Међеђе најраније до истог рока.
Према томе командант ове дивизије ђенерал Калзер рачунао је да би наступање могло отпочети око 1. децембра. Но тај рок није изнео у свом извештају III. армиској команди од 23. новембра у подне, него је само навео да би офанзива могла отпочети тек после темељне припреме.
У поменутом извештају изнео је ове основне припреме:
1) Успостављање промета ка Увцу са претоваром у Међеђи;
2) Заштита радова на железници, организовањем малих мостобрана код Руда, Устибара и Прибоја; заштита комуникациског правца за одред Рајнела у долини Лима до Пријепоља;
3) Подизање мостова код Руда или Устибара и код Пријепоља;
4) Обезбеђења исхране и осталог; постављање магацина у Руду за 65. пешадиску дивизију и у Увцу за одред Рајнела;
5) Допуна опреме за зиму и допуна обуће.
Офанзиву је намеравао извршити на широком фронту: ђенералмајор Блехингер, потпомогнут босанским одредом пуковника Вучетића, имао је да наступа ка Чајничу; пуковник Зубер од Руда ка Бољанићу; 62. пешадиска дивизија од Устибара и Увца ка Плевљу и ђенералмајор Рајнел од Пријепоља ка Плевљу.
Одред Блехингера требао је да отпочне напад ка Чајниче, чим пуковник Вучетић буде могао да крене напред, а остали одреди чим базирање буде довршено.
Услед представке команданта трупа у Босни и Херцеговини, тај план је 25. новембра нешто мало измењен. Ђенерал Саркотић послао је III. армиској команди овакву депешу:
„Веза ОБр. 7299. У циљу извођења операција ка Плевљу и Бољанићу, команда трупа у Босни и Херцеговини привремено је већ ставила сопствени одред пуковника Зубера на расположење команданта 62. пешадиске дивизије. У споразуму са 62. пешадиском дивизијом, потпомагаћу ту операцију у правцу ка Чајниче одредом ђенерала Блехингера, који је састављен из тврђавских посада, и који је услед своје опреме способан само за локалну употребу.
Одред Блехингера, који стоји код Међеђе, не треба да наступа директно преко брда. Он може најлакшим и најкраћим путем стићи преко Горажде у Чајниче. Овај је правац повољнији, тим пре, што је противник већ напустио Горажду и што одред сада не треба да форсира реку, него, кад понтонски мост буде готов, да просто пређе преко њега. Поред тога, због боље комуникације (друм Горажда – Чајниче) одред може најлакше да се креће напред. Одредом Блехингера, ја ћу као и до сада сам управљати, пошто не могу никако моје последње батаљоне да испустим из руку.
Одред пуковника Зубера, после довршене операције ка Плевљу и Бољанићу, ја ћу опет повући у састав својих трупа, тим пре што, према ОБр. 18243 Врховне команде, командант III. армије располаже са много више неискоришћених снага него команда трупа у Босни и Херцеговини. Према томе известићу команданта 62. дивизије, да изврши операцију са трупама, које су стављене под његову команду, и за сада стављеним му на расположење одредом пуковника Зубера.
Од мојих трупа, одред ђенерала Блехингера и пуковника Вучетића под командом фелдмаршаллајтнанта Ролингера (5 ½ батаљона, 4 ½ батерије), прелазе 25. новембра Дрину код Горажде и наступају ка Чајничу“.
Напомена. У циљу дејства према Ловћену 23. новембра послат је команданту ратне луке у Херцег Нови и команданту трупа у Босни и Херцеговини следећи телеграм:
„ОБр. 18287. Услед притиска III. армије из Новопазарског Санџака ка југу, Црна Гора принуђена је, у циљу заштите своје северне границе, да на тај део фронта упути знатан део своје снаге, а сем тога да напусти и отпор на Дрини. Према томе, на Херцеговачко – Далматинској граници противник неће моћи да остави јаче снаге или да их знатно појача.
Ове би се околности могле искористити на тај начин, да се из Боке предузме што је више могуће изненадан напад, те да се заузме подручје Ловћена.
Као појачање, Врховна команда би за ту акцију ставила на расположење команданта ратне луке једну пешадиску ландштурмску бригаду са брдском артилеријом. Поред тога: 2 мерзерске батерије 30,5 см. и евентуално 1 хаубицу од 42 см., а за осматрање 1 авијатичарску чету. Акцију ка Ловћену требало би потпомагати демонстративним нападима у циљу везивања противничких снага на Далматинском фронту.
Команда ратне луке има што пре директно да