4. октобар, Операције аустриске и српске војске

654

Операције аустриске војске

Извиђањем у пределу Сребрница – Братунац у току 4. октобра показало се, да тамо крстаре још само поједине српске патроле.
3. брдска бригада продужила је слабим одељењима од Калиновика гоњење Црногораца ка Фочи, али у току 4. октобра није могла наићи на црногорске трупе.

Ситуација на Сави код Земуна

„Једно српско одељење задржало се на левој обали Саве код железничког моста, те су аустриске трупе у току 4. октобра предузеле све могуће мере, да се и ово одељење пребаци преко Саве. Због овога развила се жестока артилериска ватра са српске стране, од које је Земун много страдао, али су се зато и аустриске топџије добро осветиле Београду, бомбардујући га“.

Операције српске – Ужичке војске

Дејство Ужичке бригаде

Распоред Сребрничког одреда ноћу 3./4. октобра био је овакав:
Десно крило: 2 батаљона 12. кадровског пука и 2 брдска топа;
Десни одсек: 3. батаљон (1 чета на караули Прибићевац, а 3 чете позади карауле);
Леви одсек: 2. батаљон (2 чете код Куле а 2 чете на левој обали Црвене реке);
Лево крило: 2 батаљона III. позива, чета добровољаца и 2 брдска топа. После борбе јучерањег дана код Виогора повукло се на положај Турија – Брежани где је заноћило.
Резерва одреда: 1. батаљон 12. кадровског пука са 2 пољска топа, на Ћатиној равни.
Због одступања левог крила на горе поменути положај, доведено је десно крило у врло незгодан положај. Па, како је према задатку командант Сребрничког одреда требао да заузме Сребрницу и да се креће ка Милићу и Новој касаби, то је требало што пре заузети Виогор, који командује Сребрницом и штити правац ка Милићу и Новој касаби. Непријатељ је једино држао Виогор а на другим местима није примећен. У току овог дана, ухваћена је веза са Љубовиђским одредом, тако да је пут Љубовија – Братунац – до Сребрнице био у нашим рукама.
Командант одреда, дошав код левог крила на Брежанске висове, наређује покрет ка Виогору тако, да је ово крило успело да у 10 часова заузме без борбе оне положаје са којих је јучерашњег дана одступило. Распоред левог крила у овом моменту био је овакав:
2. батаљон 10. пука III. позива са 2 брдска топа на Биљегу; 3. батаљон 4. пука III. позива у лево на Боровцу; 2. батаљон 15. прекобројног пука III. позива у резерви позади Биљега. На положају код с. Турије пласирана су 4 пољска Дебанжова топа за дејство против Виогора, на коме је по сазнању било 2 непријатељска батаљона са митраљезима.
Командант Сребрничког одреда пуковник Петар Мишић наређује команданту левог крила ппуковнику Манојловићу, да предузме напад на Виогор и да га заузме. Командант левог крила извештава у 10.45 часова да је слаб за напад на Виогор, тражи појачање од још једног батаљона и моли, да се напад одложи за сутра дан (5. октобра). Командант одреда усваја ове разлоге и наређује, да се батаљон из опште резерве крене сутра (5. октобра) у 4 часа ка Биљегу и да се стави под команду ппуковника Манојловића, а овоме наређује, да чим стигне појачање предузме напад на Виогор и да га заузме.
У циљу потпомагања овог напада наређено је, да се два Дебанжова пољска топа крену 3. октобра у 3 часа и пласирају код 12. кадровског пука на караули Прибићевац са задатком, да одатле туку Виогор за време напада. Команданту 12. кадровског пука пак наређује, да са једним делом своје снаге такође потпомогне овај напад левог крила.
Овог дана Сребрнички одред је дошао у везу са четницима Шумадиске дивиз. II. позива на положају Брачан источно од Џиле.

Дејство Шумадиске дивиз. II. позива

Ноћ је прошла на миру. Непријатељ је превлачио трупе возовима и вршио груписање снаге код Олова и Кладња.
Од 8 часова, непријатељ је почео да дејствује артилериском ватром са положаја око Власенице на наше положаје на Плочи и Игришнику. По извештају патрола, непријатељ је од Кладња и Олова наступао јаким колонама у правцу хана Пијесак, и око подне избио је на линију : Палеж (1183) – Рубнићи – Жеравице.
Иначе на фронту ове дивизије, као и на фронту Лимског одреда у току овог дана није било ничега значајнога.

 

Ситуација

У току овог дана стигли су у штаб Врховне команде ови важнији извештаји:

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 1018

„Око Власенице било је омање чарке и слаба артилериска ватра. Делови Ужичке бригаде водили су борбу око Вијогора, исход је непознат. Непријатељ се и даље утврђује око Власенице. Од правца Кладња и Олова, данас је непријатељ пошао јаким колонама обема обалама р. Ступчанице. По извештају коњичке официрске патроле избио је око подне на фронт: Палеж – Рубнићи – Жеравица. 79. пук од 3 батаљона преко Винковца и Брода дошао је у Тузлу (како вели 1 заробљени Србин подофицир). Одатле 2 батаљона иду за Кладањ; исто тако од Тузле Кладњу иду 2 батаљона ландштурма тиролских и крањских трупа. У Тузли има око 2 пука са рекрутима. Из досадањих извештаја види се, да је у току ових неколико дана непријатељ привукао знатно појачање од Тузле и Дрине према фронту ове војске, чиме из дана у дан и ситуација постаје све тежа и тежа за трупе ове војске, које су знатно истурене и заузимају велики фронт, и због крајње неподесног терена за одбрану, јер је сав под шумом“.

ОБр. 1019

„Очекивао сам развој догађаја у току данашњег дана, и пошто је ситуација озбиљна, то се не може упутити бригада. Она ми је сада једина резерва“.

Од команданта Ужичке бригаде

ОБр. 379

„У јучерањој борби одред је био овако распоређен: На десном крилу од Прибићевца (к. 956 и Ћатина раван) 12. пук са 1 четом у Сребрници. На левом крилу 2 батаљона, добровољачка чета, 2 брдска топа на Биљегу и делом на Вијогору.
Непријатељ се прикупио на западној ивици Вијогора; борба са њим отпочета је око 8 часова и са малим прекидима трајала је до после 17 часова. Командант левога крила мајор Рајевац, од 17.30 часова повукао се на Брезанске висове и тек у 21.15 часова известио је о томе команданта одреда. Наредио сам, да се ово пошто пото јутрос поправи. Извештен је и командант Ужичке војске“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња

ОБр. 108

„Извиднице Санџачке војске доспеле су до близу Глога, одакле су добиле пушчану ватру. Испред утврђења на Глогу има препречних средстава од жице у 3 реда. Једна извидница патрола, упућена ка Олову, дошла је до Имановића не наишав на непријатеља. И сам сам наредио одмах команданту Дринског одреда, да потпомогне одред код Калиновика, а захтев за Васојевићску бригаду тиче се поглавито фронта Санџачке војске. Свеза ОБр. 4076.
Под Обр. 4094 обавештај. одсеку. Наређено је већ, да се команданти Ужичке и Санџачке војске споразуму у овом питању“.

ОБр. 109

„Извештаји споро стижу из Рогатице те не знам, да ли је командант Ужичке војске одобрио да се Васојевићска бригада прати у састав Санџачке војске. Командант ове последње опет јавља, да му је без ње немогућно осигурати и одбранбено заштитити положаје Романије. Моли за наређење Ужичкој војсци, да одмах врати Васојевићску бригаду. Учинио сам корак за ојачање Сарајевске црногорске групе са 5000 људи; но то тек може бити кроз 7 – 8 дана; онда ће се вероватно моћи што одвојити Ужичкој војсци“.
Под ОБр. 4127 команданту Ужичке војске – Жљебови.
„Одговорите што пре, шта сте учинили по депеши ове команде ОБр. 4076“.

Од команданта I. армије

ОБр. 1616

„Данас сам у пратњи команданата дивизија осмотрио положаје ове армије као и непријатељске, у колико се то може учинити наспрамним посматрањем, па сам на основи свог личног осматрања као и на основи исказа команданата дивизија дошао до ових закључака:
1. Да су наши положаји подвучени под непријатељски, тј. ови последњи доминирају свуда нашим.
2. Да је простор између положаја Моравске II. и Дунавске дивизије II. позива и непријатељских положаја веома стрм, испресецан и покривен густом крупном буковом шумом, тако да је кретање пешадије веома отежано, а често и немогуће. Простор између Дунавске дивизије I. позива и непријатеља није у тој мери покривен шумом, ни тако тешко пролазан као пред Моравском дивизијом II. и Дунавском II. позива, али је изложен веома јакој унакрсној артилериској ватри.
3. Да су и наши и непријатељски положаји јако утврђени и снабдевени надстрешницама и препречним средствима, да је и непријатељу врло тешко да предузме успешан напад и ако му положаји надвишавају наше на врло кратком удаљењу (местимице око 300 м), а нама још много теже.
4. Да су трупе досадањим борбама и губитцима у старешинама знатно малаксале и попустиле у моралном погледу, што се осећа по високом гађању изнад непријатеља, приличном бацању муниције, ломљењу пушака, нарочито руских и наших преправљених, у које немају вере и напослетку, што их је веома тешко водити у напад кроз шуму, јер се брзо отму из руку малобројног старешин. кадра и тада постају несвесне гомиле.
5. Да су путови, – где их има, – од насипа до трупа веома тешко пролазни и за товарне коње, а за кола немогући, и све ће теже бити, у колико време буде кишовито, а поправити се не могу, једно због велике дужине, а друго и због оскудице у песку; ово нарочито важи за Дунавску дивизију I. позива, чија комуникација води кроз букову шуму.
6. Да је почело нестајати фуражи – сена – у непосредној околини трупа на положају, а довлачити се не може. Овоме се може помоћи само на тај начин, да се стока па и артилериски коњи држе даље позади, где има сена, а да се доводе к топовима на положај, кад за то наступи потреба. Налазим, да при оваквој утврђености положаја, нема опасности ово удаљавање коња, јер они се увек за 3 – 4 часа могу довести из позадине, – а непријатељев се напад, у најнесрећнијем случају, да задржати најмање за један дан. Према овоме ћу и дати упуства командантима дивизија.
7. Да се није до сада са позитивношћу могло утврдити, да је непријатељ што год од својих трупа повукао са својих положаја испред фронта I. армије, као што је то изгледало у први мах, на основи чега сам и био засновао своју намеру, да пређем у одсудни напад са правца Моравске дивизије II. и Дунавске II. позива а у демонстративан са правца Дунавске дивизије I. позива.
Према свему овоме, и ако са жалошћу и преко срца, морам констатовати, да је према целокупној ситуацији у којој се сада налази I. армија веома мало изгледа, да би њен напад на непријатеља могао имати успеха. Једино што би још могло бити без великог ризика – према овакој садањој утврђености наших положаја и огромном броју до сада нанешених губитака непријатељу, те се још не усуђује нападати, – то је, да се од Дунавске дивиз. I. позива извуку кришом ноћу 1 – 2 пука пешадије и да се пребаце код Љубовије на понтонски мост, који би се ту подигао за садејство нашим трупама, које се налазе у Босни, али и за то би требало да има брдске артилерије, јер пољска за тамо у оваком времену и онако стрмом земљишту не може да прати своју пешадију. Ако се и Врховна команда буде сложила са овом мојом идејом, о одвајању извесне снаге из Дунавске дивиз. I. позива и одашиљању преко моста код Љубовије за Босну, са потребном дотацијом брдске артилерије, онда молим за даља наређења у томе погледу, јер иначе ја не видим излаза из ове тешке ситуације у којој се ова армија налази“.

Од команданта III. армије

ОБр. 1715

„Командант Комбиноване дивизије од 3. октобра извештава да је у 11 часова непријатељ покушао да збаци 5. пук II. позива са косе између Кулишта и Еминових вода, али је одбивен. Цело после подне непријатељска артилерија тукла је Кличевац, Главицу и Тршићско брдо, где има 1 рањен и 1 погинуо. Наша артилерија успешно је тукла једну комору око Шепка. Од 17 – 19 часова једна хаубичка батерија са Ђурђевог брда к. 306 јако је тукла Еминове воде. Два заробљеника из 6. ландштурмског пука, ухваћена вечерас на Кулишту, саопштили су да ће сутра 4. ов. месеца напасти Аустријанци на Гучево. У борби 2./3. октобра ноћи погинуло је на Гучеву 5; рањено 31. 5. пук II. позива 1. и 2. октобра у борби на коти између Кулишта и Еминових вода имао је погинулих 78 војника а рањених 2 официра, 5 подофицира и 168 редова; утрошено је муниције 25.000 метака а митраљеске 4.800“.

Од команданта II. армије

ОБр. 2048

„Командант Моравске дивизије I. позива јавља, да је непријатељ према десноме крилу Парашничког одреда почео да копа приближнице. По избаченој земљи и трајању рада изгледа, да је почео да врши минирање. Наређено је, да се средствима, којима се располаже а која су веома оскудна, паралише овај његов рад. Потребно би било, да се пошаље који стручни официр за минске радове и известан број војника минерске чете са потребним средствима“.

 

Наређења Врховне команде

Наређење ОБр. 4093

Команданту I. армије – Пецка

„После вашег извештаја ОБр. 1616 наређујем, да се не предузима офанзива док се не укажу повољније прилике. Одвајање једног или два пука пешадије и пребацивање на леву обалу Дрине не одобравам“.

Наређење ОБр. 4131

Команданту I. армије – Пецка

„Упутите одмах најкраћим путем команданту II. армије у Липолист 1 официра и 20 војника из минерске чете са потребним средствима за минске радове“.