30. септембар, Операције аустриске и српске војске

481

Операције аустриске војске

Овог дана део 8. брдске бригаде, крећући се ка с. Милићи наишао је код Помола на један српски батаљон и 2 брдска топа. Срби су нападнути и растерани.

Ситуација на фронту V. армије

Овог дана главнина Комбинованог корпуса нападала је у правцу с. Табановића, а трупе Ф. М. Л. Литгендорфа у правцу с. Глушци, али без успеха. Напад је застао. Осећала се велика оскудица у официрима, проузрокована досадањим многим борбама. Дотурање муниције било је мање од утрошка исте. Уопште, питање муниције дошло је у једну критичну фазу на целом фронту аустроугарске војске. Прављени су прорачуни у мирно време, на основи искуства из минулих ратова, тј. да се има муниције за обичну потрошњу за 2 – 3 велике битке уобичајеног времена трајања. Никад се није предвиђао један рат са непрекидним борбама, које ће трајати недељама и месецима, те се тек сад фабрикација муниције почела прилагођавати захтевима овог рата.

Операције српске – Ужичке војске

Ноћу 29./30. септембра добивено је наређење Врховне команде ОБр. 3903 о заустављању Шумадиске дивиз. II. позива на најугоднијем положају код Власенице. (Ово наређење је горе изнето у целини).

Дејство Ужичке бригаде

Из Врховне команде наређено је непосредно команданту Ужичке бригаде да формира један одред са задатком заузећа Сребрнице, да ступи што пре у везу и споразум са командантом Шумадиске дивизије II. позива.
У 8.45 часова стигао је у Бајину Башту 12. кадровски пук са Дебелог брда, а један батаљон 15. прекобројног пука III. позива упућен је на његово место на Дебело брдо.
Овог дана формиран је одред за заузеће Сребрнице ове јачине: 1 батаљон 4. пешад. пука III. позива; 1 батаљон 10. пешад. пука III. позива; Добровољачка чета; 2 брдска и 2 пољска Дебанжова топа.
Предузете су нужне мере односно припрема прелаза преко Дрине. По добивеним извештајима, непријатељ је још држао положај Пашино брдо – Осмаче – Црни врх.
Командант Ужичке бригаде издаје заповест у 17 часова: Да се овај одред сутра (1. октобра) зором под командом мајора Јеврема Рајевца (пошто још није био стигао пуковник Јанкура) пребаци преко Дрине у две колоне:
Десна колона (2. батаљон 10. пука III. позива са 2 брдска топа) да пређе Дрину код Црквице и да се креће Стражевачком косом на Пашино брдо, осигуравајући се десно са једним водом према Факовићу.
Лева колона (3. батаљон 4. пука III. позива са 2 пољска топа) да пређе Дрину код Скелана и да се креће Столцу и Пашином брду, осигуравајући се преко Црног врха, да извиђа и чисти земљиште од непријатеља у правцу Караџића брда и Осмаче.
Обе колоне да се групишу на линији: Пашиио брдо – к. 957 – Столац, и одатле да предузму извиђање у правцу Жбањца, Бражана, Осмаче и Караџића, а према ситуацији чистити земљиште од непријатеља у правцу Сребрнице. Поред дејства Шумадиске дивизије II. позива на правцу Пијесак – Власеница одред ће бити потпомогнут наступањем нашег одреда од Игришника преко Џиле и Подравна.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

У 4.25 часова командант 12. пука јавља, да му је немогуће послати 2 чете у дивиз. резерву, пошто у пуковској резерви има свега ½ чете на Мажијевици и ½ чете на Стрмцу.
У 7.30 часова командант одреда са Игришника јавља (извештај од 29. септембра у 18 часова): „Дошао сам у везу са добровољачком четом која је на Радову. Упутио сам ½ чете са топом да заузме Џиле још 28. септембра у 19 часова. Добровољачка чета са Радова кренула се ка с. Џиле. Молим да се од трупа са Бабјака премести један део на Оштри врх, јер је велика даљина“.
У 7.35 часова добивено је од команданта Ужичке војске наређење ове садржине:
1. Да се 4. кадровски пук, који је био упућен ка Кладњу врати на Црни врх.
2. Команданту Ибарског пука, да из Жљебова преко Мркаље и Кусаче упути један батаљон на положај Жеп ј. и. од Јаворника, фронтом према Враном камену.
3. Команданту 2. прекобројног пука III. позива, да преко Мислова упути један батаљон на Буковац, одакле ће према ситуацији дејствовати преко Криваче или преко Кусаче ка Краљевој гори.
Како се због тешких веза ово груписање може да изврши тек у току овог дана, то је потребно да се снагом, којом командант сад располаже, непријатељ са Враног камена протера дејством са фронта и бокова и дејством из позадине са батаљоном, који је упућен ка Помолу, ако је овај батаљон о томе извештен“.
У 8.30 часова командант дивизије издаје наређење: команданту 10., 11. и 12. пука II. позива; командантима одреда на Игришнику и Радову; командиру дела добровољачке чете на Жепу; команданту 2. батаљона 11. пука на Помолу, ове садржине: „Потребно је да се 2. батаљон 11. пука одмах врати на Краљеву гору и дејствује из позадине на Врани камен, ако га већ дотле наше трупе у току овог дана не би заузеле. Командир дела добровољачке чете са Жепе са делом батаљона Ибарског обвезничког пука, који ће вечерас стићи на Жеп дејствоваће такође у правцу Враног камена, ако до сутра не би био заузет. Командант одреда на Радову то исто, ако би било потребно“.
У 9.30 часова, командант 11. пука јавља, да је командант његовог 3. батаљона сазнао од једног заробљеног непријатељског војника, да на Враном камену има 6 непријатељских батаљона, који су се на положају утврдили.
У 17.50 часова добивен је извештај од команданта 11. пука писан у 16.50 часова, који је њему доставио командант 3. батаљона, да непрестано води борбу са непријатељем на Враном камену, да му је нападни фронт веома узан (највише за једну чету), а са обе стране су такви одсеци да се фронт не може продужити, да је шума густа и велика, а непријатељ га надвишава.
У 19 часова добивен је извештај од команданта 10. пука, писан у 16 часова, да је непријатељ у току дана у ви