3. октобар, Операције аустриске и српске војске

570

Операције аустриске војске

Овога дана Срби су напали на батаљон 66. пешад. пука. У овом времену ппуковник Хвостек кренуо је напред, одбацио један српски батаљон и приморао на повлачење десно крило српских трупа.
Овог дана 3. брдска бригада продужила је напад на Црногорце и завршила га са успехом. Црногорци су се повлачили ка Фочи.

Ситуација на фронту V. армије

После застоја у нападу Комбинованог корпуса на фронт Табановић – Глушци, командант V. армије увидео је, да је потребна јача снага за напад у позадину српских положаја на доњој Дрини. У овом циљу доведен је 37. пешад. пук под командом ђенералмајора грофа Салиса са Дрине и уведен у напад од Митровице дуж Саве ка Равњу, према коме су до сад дејствовале само слабе ландштурмске трупе.
Пуковник кнез Шварценберг, са придатим му једним артилериским дивизионом, потпомагао је напад 37. пешад. пука артилериском ватром са леве обале Саве. Напад овог пука у почетку је добро напредовао, ала је доцније на подводном земљишту наишао на све веће тешкоће, те је напредовање јако успорено. Срби су са своје стране чинили све што је у стању да учини само један жилав бранилац. За време ноћи, Срби су предузимали препаде час ватром, час против нападима.
Сваки и најмањи добитак у земљишту од стране аустриских трупа изазивао је одмах против нападе од стране српских трупа, у којима је често долазило до обостраног гушања.
Монитори на Сави, који су брижљиво садејствовали аустриским трупама, предузимали су одважна путовања Савом, у тежњи да српске положаје обаспу уздужном ватром, али су у српским обалским батеријама увек наилазили на будног такмаца, који није био за потцењивање. 3. октобра, монитор „Лајта“, морао је отићи на двонедељну оправку, јер је добио тешке повреде од 10 погодака пуним зрном из 12 см. српских топова.
Због дуготрајних киша и разлива Дрине и Саве наступила су тешка времена на целом војишту. Ровови су се напунили водом, а заклони су прокишњавали. Требало је имати трупе очеличене ратом, те да издрже ово искушење и да једном дочекају надмоћност своје ватре, која се није могла добити без топова већих калибара, које је требало тек довући из позадине, без нових борбених средстава, као што су бацачи мина и томе слично.

Ситуација у Срему

Срби су стално тежили да искористе слабљење аустриских трупа на појединим суседним одсецима и фронтовима у циљу добитка одсудне битке на Дрини. Кад је Ф. М. Л. Литгендорф са главнином трупа из Срема отишао да појача Комбиновани корпус у Мачви, Срби, који су се дотле према Сави и Дунаву држали демонстративно, на једанпут прелазе Саву код Земуна 28. септембра у 7 часова. Аустриске трупе, које су браниле овај одсек, покушале су да одрже Бежаниску косу, али су се морале повући ка Батајници, јер су Срби пробили овај одсек на два места. Овом приликом пала су у руке Срба 4 пољска и 2 дугачка топа, али не за дуго време.
Командант Петроварадинских трупа Ф. М. Л. Тамаши, коме је поверена одбрана Срема, хитно је прикупио резерве са суседних одсека и упутио их 3. октобра ка Бежаниској коси у циљу напада на леви бок српских трупа, једновремено са фронталним нападом Батајничке групе. Напад је успео и Срби су одбачени преко железничког моста, оставивши заплењене аустриске топове на положају.

Операције српске – Ужичке војске

Дејство Ужичке бригаде

Овог дана у јутру почео је развој леве колоне Сребрничког одреда у циљу протеривања непријатеља са Виогора. Развила се борба, која је трајала од 10 до 16 часова. Пуковник Мишић стигао је на Пашино брдо у 18 часова са 2 батаљона и 4 пољска топа и примио команду над Сребрничким одредом од пуковника Јанкуре. По његовом извештају, лева колона после данашње борбе на Виогору одступила је, али не зна где се задржала.
Међутим распоред овог одреда у борби овог дана био је овакав:
Десно крило на караули Прибићевац (к. 956) – Четине раван (992): 12. кадровски пук са 1 четом у Сребрници.
Лево крило. Биљег – Виогор: 2 батаљона III. позива, чета добровољаца и 2 брдска топа.
Доцније се сазнало, да је ово крило одступило у 17.30 часова на Брежанске висове.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Непријатељ пред Власеницом држао је утврђени фронт: к. 901 – к. 867. Позадњи делови били су му северно од Власенице. Према десном крилу Шумадиске дивизије II. позива непријатељ је био на положајима код Бијелог поља и Лисине јужно од Милића.
Према Кладњу и Олову коњички дивизион допро је до линије: Гољевић – Бијељине стене – Зучка. Непријатељ се утврђивао јужно од Кладња на положају Вратило – Вучинов хан.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива према Власеници у току овог дана била је само слаба артилериска и пешадиска ватра.

На фронту Лимског одреда

У току овог дана није било ничега значајног.

 

Ситуација

У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 986

„Осим краћег пушкарања на фронту према Власеници ноћ је прошла на миру. Извиђањем у току 2. ов. мес. утврђено је:
1. Да непријатељ држи пред Власеницом утврђени фронт к. 901 – к. 867. Позадњи делови су северно од Власенице. Према десном крилу Шумадиске дивизије II. позива према Краљевој гори, непријатељ је на положајима код Бијелога поља и Лисине јужно од Милића.
2. Према Кладњу и Олову наш коњички дивизион допро је до линије: Гољевић – Бијељина стена – Зучка. По добивеном извештају непријатељ се утврђује јужно од Кладња на положају Вратило – Вучинић хан. У правцу Кладња – Гољевић – Жеравица непријатељ је упутио две чете ка коњичком дивизиону. Од официрске патроле упућене у правцу Олово, а преко мештана сазнало се, да је непријатељ железницом више Олова искрцао до 400 Маџара. Патрола нападнута од жандарма и пандура повукла се код Грудића, где је стигла и 1. чета 4. кадровског пука са Црног врха (северозападно од Жљебова)“.

Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња

ОБр. 101

„Примио сам наређење ОБр. 4027 и наређено је шта треба. И сам сам се носио том мишљу, али сам се бојао да те црногорске трупе нису довољно поуздане, нарочито у одбрани, те је се бојати, кад се тако близу примакну Сарајеву, да не буду нападнуте, те да компромитују позадину Ужичке војске. Наређено је да се добро утврде“.

ОБр. 103

„Санџачка војска и Дрински одред вероватно ће још данас до подне заузети одређене им положаје на Романији и Јаворнику. Санџачка војска и раније држала је предњим деловима Вихор и Челопек, сад ће се поседањем Романије још боље обезбедити бок и позадина Ужичке војске. За бољу сигурност овог положаја молим, да се Васојевићска бригада врати у састав Санџачке војске. Наредио сам њеном команданту, да се о овоме споразуме са командантом Ужичке војске. Ово би ваљало учинити зато, што је непријатељ јачом снагом напао Спужку бригаду, која је била на положајима Плијеж – Вис – Мукиња, па је потиснуо ка селу Муљевина на обале реке Драће и Утјеше, а тиме загрозио Фочи па и левој бригади и позадини Дринског одреда. Наређено је Дринском одреду да појача Спужку бригаду. У сваком случају потребно је, да се група црногорске војске према Сарајеву појача. Молим за брзо решење“.

Од команданта I. армије

ОБр. 1604

„Командант Љубовиђског одреда, по извршеном рекогносцирању Дрине, за прелаз одреда на леву обалу, извештава, да је помоћу сплавова немогуће, због брзине воде, која би пуне сплавове односила до испод старе Љубовије, а то је на домету и догледу непријатељском. Газ који је нађен износи по ширини 500 м., а дубина му је од 0.50 – 1.40 м. до 1.60 м. Због брзе воде немогуће је подићи мост од сплавова. Без понтонског моста одред не може извршити прелаз на ону страну Дрине. Према томе молим Врховну команду за наређење, да се за овај прелаз стави што пре армији на расположење мостовни трен, за мост дужине најмање од 60 метара“.
Под ОБр. 4061 телефонски одговорено је начелнику штаба I. армије, да г. војвода не дозвољава да се мостовни трен I. армије креће са места на коме је сад, а Љубовиђски одред да покуша прелаз на леву обалу Дрине помоћу сплавова. Ако је ово немогуће, онда само да шаље патроле на леву обалу Дрине у циљу извиђања непријатеља“.

ОБр. 1610

„Код Моравске дивизије II. позива у току прошле ноћи било је борбе на целој линији између 9 и 10 часова. Код осталих дивизија ноћ је прошла на миру. Борбу код Моравске дивизије II. позива изазвао је непријатељ са Ципа. Утврђивање наших положаја довршава се“.

Од команданта III. армије

ОБр. 1710

„На фронту ове армије у току данашњице није било важнијих новости. На одсеку Комбиноване дивизије непријатељ је местимично отварао јачу артилериску ватру, али без резултата.
Непријатељски заробљеници код Комбиноване дивизије изјавили су, да је за сутра 3. ов. месеца заказан општи напад. Наредио сам потребну приправност“.

Од команданта II. армије

ОБр. 2009

„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивизија II. позива. Око 19.30 часова чуло се према предстражама 13. пешад. пука кретање возова, које је престало одмах чим је наша артилерија отворила ватру. Непријатељ је у току ноћи 3 пута отварао ватру на наше предстраже.
2. Моравска дивизија I. позива. На одсеку Равње до Зофића воденице било је незнатно пушкарање. Од 2 монитора, који су синоћ били код Вртачке аде, један је отпловио код Митровице, а други је остао.
3. Северни одред. Непријатељ је од Бубање целе ноћи отварао повремено пешадиску и артилериску ватру. Рањен је 1 каплар. Положај обеју страна је исти. Ноћас су пребегли: аустриски резервни ппоручник Др. права Лазар Бајић, 1 наредник, 2 поднаредника, 2 каплара и 7 редова.
4. Тимочка дивизија I. позива. Непријатељ преко целе ноћи отварао је јаку пешадиску и артилериску ватру. Јуче у 18.15 и у 13.50 часова покушао је напад на крајње лево крило и оба пута је одбивен. Губитци: 3 погинула и 15 рањених војника.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Непријатељ у току ноћи са мањим деловима вршио је покрет у циљу извиђања, праћен јаком пешад. и артилериском ватром. Сви су му покушаји одбивени. Напади су били јачи према десном и средњем одсеку.
6. Шабачки одред. Ноћ је прошла без значајних догађаја. Прелаз није покушаван, само Шабац бомбардован је повремено. Синоћ око 18 часова непријатељ је отворио пешадиску ватру, и артилериску са монитора на лево крило одреда. Знак за напад била је светлећа бомба. Губитци: 3 мртва, 3 рањена и 5 контузованих“.

 

Наређења Врховне команде

Наређење ОБр. 4060

Команданту 8. кадровског пука – Ваљево

„Са пуком крените се данас у подне преко Завлаке ка селу Јаребицама по маршрути:
3. октобра село Каменица (ваљевска);
4. октобра Завлака;
5. октобра долазак у Јаребице.
По пристизању у Јаребице ставите се са пуком на расположење команданту III. армије, чији је штаб у овоме месту“.

Наређење ОБр. 4076

Делегату ђенералу Јанковићу – Цетиње

„Наређено је команданту Ужичке војске, да Васојевићску бригаду врати, ако то буду дозволиле прилике према његовом фронту, о чему да учини споразум са командантом Санџачке војске. Не могадне ли је вратити, онда би требало наредити команданту леве бригаде Дринског одреда, да потпомогне одбрану правца Калиновик – Фоча, јер је ближа“.

Команданту Ужичке војске – Жљебови

„Јуче је непријатељ јачим својим делом учинио испад од Калиновика против Спужке бригаде и потиснуо је ка с. Муљевима на обале река Драће и Утјеше. На тој основи црногорска Врховна команда моли, да се Васојевићска бригада врати у састав Санџачке војске. Ако тамошње прилике према вашем фронту дозвољавају, можете наредити да се бригада врати, а ако то прилике не дозволе, онда је задржати док се ситуација према вашем фронту не измени. О овоме учините потребан споразум са командантом Санџачке војске, а у овоме смислу издато је потребно наређење ђенералу Јанковићу“.