3. октобар, Операције аустриске и српске војске

421

Операције аустриске војске

Овога дана Срби су напали на батаљон 66. пешад. пука. У овом времену ппуковник Хвостек кренуо је напред, одбацио један српски батаљон и приморао на повлачење десно крило српских трупа.
Овог дана 3. брдска бригада продужила је напад на Црногорце и завршила га са успехом. Црногорци су се повлачили ка Фочи.

Ситуација на фронту V. армије

После застоја у нападу Комбинованог корпуса на фронт Табановић – Глушци, командант V. армије увидео је, да је потребна јача снага за напад у позадину српских положаја на доњој Дрини. У овом циљу доведен је 37. пешад. пук под командом ђенералмајора грофа Салиса са Дрине и уведен у напад од Митровице дуж Саве ка Равњу, према коме су до сад дејствовале само слабе ландштурмске трупе.
Пуковник кнез Шварценберг, са придатим му једним артилериским дивизионом, потпомагао је напад 37. пешад. пука артилериском ватром са леве обале Саве. Напад овог пука у почетку је добро напредовао, ала је доцније на подводном земљишту наишао на све веће тешкоће, те је напредовање јако успорено. Срби су са своје стране чинили све што је у стању да учини само један жилав бранилац. За време ноћи, Срби су предузимали препаде час ватром, час против нападима.
Сваки и најмањи добитак у земљишту од стране аустриских трупа изазивао је одмах против нападе од стране српских трупа, у којима је често долазило до обостраног гушања.
Монитори на Сави, који су брижљиво садејствовали аустриским трупама, предузимали су одважна путовања Савом, у тежњи да српске положаје обаспу уздужном ватром, али су у српским обалским батеријама увек наилазили на будног такмаца, који није био за потцењивање. 3. октобра, монитор „Лајта“, морао је отићи на двонедељну оправку, јер је добио тешке повреде од 10 погодака пуним зрном из 12 см. српских топова.
Због дуготрајних киша и разлива Дрине и Саве наступила су тешка времена на целом војишту. Ровови су се напунили водом, а заклони су прокишњавали. Требало је имати трупе очеличене ратом, те да издрже ово искушење и да једном дочекају надмоћност своје ватре, која се није могла добити без топова већих калибара, које је требало тек довући из позадине, без нових борбених средстава, као што су бацачи мина и томе слично.

Ситуација у Срему

Срби су стално тежили да искористе слабљење аустриских трупа на појединим суседним одсецима и фронтовима у циљу добитка одсудне битке на Дрини. Кад је Ф. М. Л. Литгендорф са главнином трупа из Срема отишао да појача Комбиновани корпус у Мачви, Срби, који су се дотле према Сави и Дунаву држали демонстративно, на једанпут прелазе Саву код Земуна 28. септембра у 7 часова. Аустриске трупе, које су браниле овај одсек, покушале су да одрже Бежаниску косу, али су се морале повући ка Батајници, јер су Срби пробили овај одсек на два места. Овом приликом пала су у руке Срба 4 пољска и 2 дугачка топа, али не за дуго време.
Командант Петроварадинских трупа Ф. М. Л. Тамаши, коме је поверена одбрана Срема, хитно је прикупио резерве са суседних одсека и упутио их 3. октобра ка Бежаниској коси у циљу напада на леви бок српских трупа, једновремено са фронталним нападом Батајничке групе. Напад је успео и Срби су одбачени преко железничког моста, оставивши заплењене аустриске топове на положају.

Операције српске – Ужичке војске

Дејство Ужичке бригаде

Овог дана у јутру почео је развој леве колоне Сребрничког одреда у циљу протеривања непријатеља са Виогора. Развила се борба, која је трајала од 10 до 16 часова. Пуковник Мишић стигао је на Пашино брдо у 18 часова са 2 батаљона и 4 пољска топа и примио команду над Сребрничким одредом од пуковника Јанкуре. По његовом извештају, лева колона после данашње борбе на Виогору одступила је, али не зна где се задржала.
Међутим распоред овог одреда у борби овог дана био је овакав:
Десно крило на караули Прибићевац (к. 956) – Четине раван (992): 12. кадровски пук са 1 четом у Сребрници.
Лево крило. Биљег – Виогор: 2 батаљона III. позива, чета добровољаца и 2 брдска топа.
Доцније се сазнало, да је ово крило одступило у 17.30 часова на Брежанске висове.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Непријатељ пред Власеницом држао је утврђени фронт: к. 901 – к. 867. Позадњи делови били су му северно од Власенице. Према десном крилу Шумадиске дивизије II. позива непријатељ је био на положајима код Бијелог поља и Лисине јужно од Милића.
Према Кладњу и Олову коњички дивизион допро је до линије: Гољевић – Бијељине стене – Зучка. Непријатељ се утврђивао јужно од Кладња на положају Вратило – Вучинов хан.
На фронту Шумадиске дивизије II. позива према Власеници у току овог дана била је само слаба артилериска и пешадиска ватра.

На фронту Лимског одреда

У току овог дана није било ничега значајног.

 

Ситуација

У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 986

„Осим краћег пушкарања на фронту према Власеници ноћ је прошла на миру. Извиђањем у току 2. ов. мес. утврђено је:
1. Да непријатељ држи пред Власеницом утврђени фронт к. 901 – к. 867. Позадњи делови су северно од Власенице. Према десном крилу Шумадиске дивизије II. позива према Краљевој гори, непријатељ је на положајима код Бијелога поља и Лисине јужно од Милића.
2. Према Кладњу и Олову наш коњички дивизион допро је до линије: Гољевић – Бијељина стена – Зучка. По добивеном извештају непријатељ се утврђује јужно од Кладња на положају Вратило – Вучинић хан. У правцу Кладња – Гољевић – Жеравица непријатељ је упутио две чете ка коњичком дивизиону. О