29. септембар, Операције аустриске и српске војске

566

Операције аустриске војске

Овог дана аустриски одред у Власеници, појачан са 13. брдском бригадом, предузео је делимичне нападе ка Плочи у циљу заваравања Срба, док не стигне из Тузле одред ппуковника Карпелуса и 8. брд. бригада из Сребрнице. Пошто се није потврдило извешће о наступању српских појачања од Б. Баште, командант 8. брдске бригаде оставља један батаљон јужно од Сребрнице, а са остатком је одмаршовао овог дана ка с. Милићи.

Ситуација на фронту V. армије

Командант V. армије, водећи на своме фронту рововску борбу, старао се да што више растроји српске трупе према себи и да им што више нанесе губитака. Тешкоће, везане за напад у Парашници, истакле су идеју, да се тражи успех у Мачви, нападајући Комбинованим корпусом у позадину српског фронта на доњој Дрини. У овом циљу, упућене су на појачање Комбинованог корпуса све сувишне трупе у Срему и Банату, које су стајале под командом Ф. М. Л. Литгендорфа. На овај начин појачан је Комбиновани корпус са 13 ландштурмских батаљона. Првобитна намера да се ова снага, под командом Ф. М. Л. Литгендорфа пребаци преко Саве код Кленка и да нападне десни бок српских трупа према Комбинованом корпусу, показала се неизводљива, због јаког дејства српске артилерије. Стога је ова снага од 13 ландштурмских батаљона кренута дуж Саве, пребачена је код Јарка на мосту Комбинованог корпуса и упућена на десно крило овог корпуса, који је 29. септембра прешао у напад у правцу Табановића.

Операције српске – Ужичке војске

Наређење команданта Ужичке војске ОБр. 935 команданту Ужичке бригаде – Б. Башта

„Бој, који се данас водио према левом крилу Шумадиске дивизије II. позива, завршен је преласком у контра напад нашег левог крила и гоњењем непријатеља. Наши предњи делови ушли су у Власеницу. Како је са овим пресечена веза Сребрница – Власеница и даље за Спречко поље, то ће непријатељски делови од Сребрнице, који су према Бајиној Башти вероватно отпочети повлачење, ако то већ нису учинили. Како је потребно да се ово што пре дозна, то да се у духу раније издатог наређења пребаци 1 до 2 батаљона, који нису учествовали у борби, са 1 брдским и 2 пољска топа, и очисти просторија до Сребрнице од непријатеља. Дејство ових пребачених делова потпомогнуће се дејством једног одреда Шумадиске дивизије II. позива од Игришника преко Џиле и Подравно. Један батаљон 11. пешад. пука II. позива са 1 брдским топом упућен је у правцу Помола ради насилног извиђања и што јачег притиска на комуникацију Сребрница – Власеница“.
Добивши ово наређење командант Ужичке бригаде извештава, да је још јутрос упутио преко Дрине јаче патроле у извиђање и резултат се очекује, кад ће се поступити у духу горњег наређења.

Дејство Шумадиске дивиз. II. позива

Ноћ 28./29. септембра прошла је на миру, изузев обичног пушкарања.
У 6 часова 29.септембра, отпочела је јака борба на фронту 10. пука II. позива (Плоча – Игриште). У 6.30 часова командант дивизије наређује команданту коњичког дивизиона, да остави одређене патроле за извиђање у правцу Кладња и Спречког поља, а са дивизионом да се крене ка Јаворовом брду и Игришту (1406), где да садејствује нападу и одржању положаја 10. пука. О своме доласку и задатку да извести команданта пука ради избегавања евентуалних неспоразума.
У 8 часова послато је наређење команданту одреда на Игришнику и Радови ради оријентације и даљег рада ове садржине: „Дивизија је у току јучерашњег дана овладала линијом: Игриште – Плоча – Мажијевица – Краљева гора и одбила све непријатељске нападе од Власенице и Милића. Од заробљеника сазнало се, да су непријатељске снаге, које су се тукле према дивизији, дошле од Милића, Сребрнице и Дрињаче. Према овоме, стање се код тога одреда побољшава, те стога, не остављајући положај, треба непријатељске мање делове протеривати.
Лимски одред већим делом избио је јуче на Бијелину стену пред Кладњем а Црногорци су заузели Мокро (код Романије). Коњички дивизион порушио је железнички мост код Срња (источно од Олова).
У хану Пијеску запљењено је доста фуражи, ћебади, 1 локомотива, 16 вагона (од којих 7 са муницијом) итд.“.
Борба на фронту 10. пука није била јака. У 9 часова добивено је наређење команданта Ужичке војске, да се у току данашњег дана изврши насилно извиђање јачим одредима према Власеници, а нарочито према Помолу – Милићу, ради добивања података о непријатељу. На основи овог наређења, командант дивизије наређује командантима пукова, да са снагом од 2 чете до 1 батаљона и са 1 топом изврше насилно извиђање и то: 10. пук у правцу Власенице; 11. пук у правцу Милића и 12. пук у правцу Помола. У овом времену, борба на фронту 10. пука је постајала све јача.
У 10 часова добивен је извештај од команданта 2. прекобројног пука III. позива којим јавља, да је на Бабјак стигао 28. ов. месеца у 18 часова, да о непријатељу ништа није сазнао да ће доћи у везу са одредом на Радови и да ће осигуравати десни бок дивизије.
У 10.50 часова, командант 10. пука извештава телефоном, да је ситуација критична и да ће положај тешко моћи одржати. Наређено је телефоном команданту 10. пука, да положај држи по сваку цену, а појачања му се шаљу.
У 11.20 часова наређено је команданту 4. батаљона 11. пука, који је био у дивиз. резерви, да се одмах крене ка Плочи на појачање 10. пука. Пошто у дивиз. резерви није ништа остало, то је са Краљеве горе из 11. пука доведен 1. батаљон на хан Пијесак на место упућеног батаљона 10. пуку.
У 13 часова командант 10. пука извештава, да је извршио испад на непријатеља и да га је одбацио са Плоче ка Власеници.
У 14 часова командант 11. пука извештава, да је упутио ордонансе да врате 2. батаљон, који је предузео извиђање ка Помолу, али су ови од стране непријатеља сузбивени код с. Вишњице, те је због тога у томе правцу послат вод пешадије.
У 21 час добивен је извештај од команданта 10. пука ове садржине: „По заузећу Плоче од стране пука, непријатељ је предузимао неколико напада. Борба је трајала до мрака. Сви су напади одбивени. Јачина непријатеља је око 10 чета“.
У 22 часа добивен је извештај од команданта 11. пука, да је његов фронт широк 10 км. и за његову снагу сувише велики, јер му се батаљон са Помола још није вратио, ма да је чињено све, да му се доставн наређење за повратак. На Враном камену, где су делови 3. батаљона, води се борба од 17 часова. По исказу рањеника, непријатељ је овладао Враним каменом, али од команданта батаљона, кога је тамо упутио са једном четом још нема извештаја. Нешто доцније добивен је извештај од команданта 11. пука, да је непријатељ заиста заузео Врани камен. Падом Враног камена у руке непријатељу, ситуација дивизије постала је веома озбиљна, јер је тиме угрожен бок дивизије и наступила бојазан да непријатељ не продре правцем ка хану Пијесак у позадину дивизије.
Због овога командант дивизије наређује команданту 1. батаљона 11. пука, који је био у дивизиској резерви, да се сутра у 4 часа крене правцем Црна река – Врани камен. О овоме је одмах извештен и командант 11. пука да предузме све мере, те да уз садејство овог батаљона понова поврати Врани камен.
Пошто је командант дивизије остао сад без икакве резерве, то је наредио у 22.30 часова са ОБр. 583 команданту 10. и 12. пука да упуте по две чете у дивизиску резерву на хан Пијесак.
Поред тога, да командант 10. пука привуче к себи 5. кадровски пук„ који је већ требао да стигне на Игриште.

Дејство Лимског одреда

Командант извиђачког одреда, који је упућен са Црног врха ка Петровићу јавља, да је слао патроле у с. Коњевић (4 – 5 км. јужно од Кладња). На непријатеља се није наишло, а од мештана сазнало се:
1. Да су Аустријанци северно од Кладња и Власенице.
2. Да су 27. септембра прошле неке аустриске трупе из Сарајева преко Кладња и отишле на север.
3. Да се сви ислужени обвезници шаљу у Сарајево, где ће бити пробрани они, који су способни за војску.
4. Да је наша коњица порушила мост код Срња.
У 12 часова добивено је телефоном усмено наређење команданта Ужичке војске, да се 4. и 5. кадровски пук смене четама III. позива из резерве; да се затим прикупе и упуте у бок непријатеља који наваљује на Игриште. Извиђачки одреди да уђу у састав својих пукова. Према овоме командант Лимског одреда наређује:
1. Да се 5. кадровски пук прикупи и крене ка Игришту, да одмах упути једну официрску патролу у правцу Игришта, која да обавести команданта 10. пука II. позива о доласку 5. кадровског пука у циљу дејства у непријатељски десни бок. Чета III. позива, која је још код Кнежине као пуковска резерва, да одмах поседне положаје 5. кадровског пука, а тамо је упућена и једна чета III. позива из одредске резерве.
2. Да се 4. кадровски пук такође прикупи и чим му стигне смена, да се и он крене ка Игришту ради дејства у непријатељски десни бок. Детаљније наређење добиће накнадно. На његово место упућена је једна чета III. позива из одредске резерве.
3. Да командант 3. батаљона 2. пука III. позива, који је у одредској резерви, упути по једну чету на Палеж и Црни врх, поред оне чете што је већ у Кнежини, ради смене 4. и 5. кадровског пука, а са 4. четом да остане у Прељубовићима.
4. Да се извиђачки одреди врате у састав својих пукова, а да чете III. позива са Палежа и Црног врха извиђају ка Кладњу и Олову.
У 16 часова примљено је наређење телефоном од команданта Ужичке војске:
„Непријатељ је потучен код Власенице и одступа. 5. кадровски пук учествује у гоњењу, те је наређено да овај пук са своја 3 Дебанжова топа буде привремено под командом команданта Шумадиске дивизије II. позива. 4. кадровски пук задржите у вашем одреду а упутите по један батаљон ка Кладњу и Олову“.
На основи овога наређења, командант Лимског одреда наређује команданту 4. кадровског пука, да извиђачки одред упути натраг ка Олову, да га заузме и извиђа патролама долином р. Криваје и ка Варешу; да један батаљон са једним топом упути одмах ка Кладњу да га заузме; да са остатком пука заузме Бијелину стијену, и ту да буде резерва за оба батаљона.
Смена 4. кадровског пука извршена је четама III. позива из одредске резерве до 17.45 часова, кад се кренуо извиђачки батаљон са једним топом ка Олову, који је заноћио у с. Крушевцима; 2. батаљон са 3 топа и пуковским штабом дошао је до с. Дратнићи.

 

Ситуација

У току овог дана у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:

Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња

ОБр. 89

„Једна извидничка патрола Дринског одреда пресекла је друм: Јаловик – Сарајево, заузела касарну јужно од Крбљине – Звезде, где су биле слабе непријатељске патроле, које су се повукле без борбе. Друга једна патрола овог одреда наишла је на непријатеља на Црном врху“.

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 920
(28. септембра у 24 час.)

„Борба, вођена данас јужно од Власенице између Шумадиске дивизије II. позива и непријатеља, престала је у 19.30 часова. Шумадиска дивиз. II. позива овладала је положајима Игриште к, 1408 – Плоча к. 1152 – механа Видојевића – Маржијевац – Краљева гора, на којима се и задржала. У току борбе непријатељ је заузео наша два брдска топа, који су повраћени. Са непријатељске стране, по исказу заробљеника (има их 24), учествовао је: 66. пешад. пук, који је дошао са Дрињаче, батаљон 24. пука који је дошао из Сребрнице, делови 8. бригаде, који су са 8 пољских и 18 брдских топова дошли са Дрињаче; део 20. хонведског пука са гренц -јегерима, који су дошли из с. Милића. Терен на коме је вођена борба сав је испресецан и представља шумски теснац. Јачи извиђачки део, упућен из Лимског одреда са Црног врха к. 1077 ка Кладњу, дошао је данас на Бијелину стену к. 1190 јужно од Кладња, где се и задржао. Други извиђачки део, упућен ка Олову, допро је до села Крајшића. У данашњој борби било је јачих губитака, број је још непознат“.

ОБр. 924
(29. септембра у 9 час.)

„У току ноћи на положајима, које заузима Шумадиска дивиз. II. позива, било је пушкарања између предњих делова и обострана слаба артилериска ватра, без великог значаја. Железнички мост код Срња, источно од Олова, порушен је“.

ОБр. 929
(29. септембра у 13 час.)

„После слабог пушкарања и слабе топовске паљбе у току прошле ноћи, јутрос се понова развио упоран бој према левом крилу Шумадиске дивизије II. позива на фронту Плоча – Игриште, где је непријатељ прикупио јачу снагу“.

ОБр. 932
(29. септембра у 15.30 час.)

„Према кратком јутрошњем извештају, бој на положајима јужно од Власенице: Плоча – Игриште успешно је завршен. Лево крило Шумадиске дивизије II. позива прешло је у контра напад и гоњење. Предњи делови ушли су у Власеницу. До сад је нађено преко 500 непријатељских лешева према левом крилу Шумадиске дивизије II. поз.“.

Од команданта I. армије

ОБр. 1519
(29. септембра у 11.30 часова)

„По извесним знацима изгледа, да непријатељ смењује на фронту пред I. армијом трупе заједничке војске, замењујући их са ландштурмом са намером, да трупе заједничке војске упути против наше Ужичке војске. Наредио сам, да се ово свима средствима провери. Ако би се ово обистинило, намеран сам да са армијом предузмем напад и то: са једним делом Дунавске I. позива демонстративни, – досадањим њеним правцем на непријатељски фронт: Мачков камен – Липник брдо, – а са остатком Дунавске I., Дунавском II. и Моравском дивизијом II. позива главни напад на непријатељски фронт: Црни врх – Дуга њива – Кошутња стопа – Мачков камен, а са фронта: Орлујак – Биљевине – Велики вис – Црквине – Средње – Миоковићи – Јовићи – Шанац. Ако би се Врховна команда са овим сложила молим, да ме што скорије извести, како бих у првом случају благовремено предузео припреме, и обратно, да не бих предузимао припреме“.

Од команданта III. армије

ОБр. 1621
(28. септембра у 23 часа)

„На одсеку Дринске дивизије II. позива данас је било затишје. Код Комбиноване дивизије непријатељ је гађао Главицу и Кличовац, а било је омање борбе и на Кулишту и Еминовим водама. Погинула су два ппоручника и 1 редов, а рањена 2 подофицира и 6 редова. У 18.30 часова почела је јача борба на целој линији Гучева и води се с прекидима. На одсеку Дринске дивизије I. позива било је борбе између наше артилерије и противничких трију батерија: 2 брдске Мамутовац – Цип; 1 хаубичка Гајеви. Ватра наших батерија приморала је брдску батерију: Мамутовац да промени положај; а из стрељачких ровова на Мамутовцу примећено је бежање непријатељских војника у назад од наше шрапнелске ватре. На овом одсеку непријатељ продужује утврђивање на целој линији; израђује стрељачке ровове са надстрешницама, а испред ових ровова на Биљегу и коси, која везује Биљег са Ципом, израдио је препречна средства од жице. Код ове дивизије у току дана 1 војник је рањен а 1 погинуо“.

ОБр. 1627
(29. септембра у 10 часова)

„Јуче у 20.30 часова и јутрос у 3.30 часова непријатељ на Еминовим водама отварао је јаку пешадиску и митраљеску ватру у неколико махова и на томе се свршило. На осталим одсецима ове армије ноћ је у главном прошла на миру. Време је рђаво; пада јака киша“.

ОБр. 1640

„Пошто правац Крупањ – Завлака обезбеђује сад I. армија, наредио сам премештај штаба III. армије у Јаребице, позади мог новог распореда. Кад буде ово извршено известићу“.

Од команданта II. армије

ОБр. 1866
(29. септембра у 10.45 часова)

„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивиз. II. позива. Стање је без промене. Ноћас је непријатељ отварао ватру из мостобрана на Курјачици; енергично се утврђује и уређује.
2. Моравска дивиз. I. позива. Непријатељ је покушавао синоћ и јутрос 4 пута да нападне на Парашнички одред, али је одбивен. У 4 часа јутрос понова је напао на Парашнички одред и трупе на ушћу Дрине у Саву; напад је уз садејство артилерије одбивен. Остале делове фронта обасипао је само артилериском и пешадиском ватром, али није нападао.
3. Северни одсек. Око 23 часа непријатељ је покушавао напад од Узвећа, али је одбивен. Код Глушаца било је омање пушкарање, а код Раденковића непријатељ је отварао јаку пешадиску и артилериску ватру. Одред је остао на својим положајима. Рањено: 1 официр, 1 наредник и 5 редова.
4. Тимочка дивизија I. позива. У 18.30 и 23 часа и у 3 часа непријатељ је отварао јаку пешадиску ватру на први борбени ред. Пред фронтом средње колоне има известан део ландштурма. Рањено је 5 војника.
5. Шумадиска дивизија I. позива. Синоћ у 21 час непријатељ је отворио јаку пешадиску и артилериску ватру према средњем и десном одсеку осветљавајући рефлекторима и ракетлама, ватра је трајала 25 минута. Око 23 часа понова је отворио ватру, која је трајала до 4 часа. Око 2 часа чуло се кретање тешких возова низ Саву. Непријатељске трупе су: 58. бригада, 29. дивизија 9. корпуса; 94. и 74. пук и 23. јегерски батаљон. За 57. бригаду (42. и 92. пук) не зна се, да ли је овде у резерви или не.
6. Шабачки одред. Извештава за авизо о кретању монитора и о наређењу да се гађају. У 3.30 часа непријатељ је отворио јаку ватру на Шабац. Око 2.30 часа непријатељ је покушавао да пређе код Шабачке стругаре и код Мишарске аде, ну одбивен је; борба се још води. Шабац су тукла два монитора: 1 од Кленка а други од Митровачке аде. Шабац трпи велику штету.
7. Послат је 1 баљон Шабачком одреду у помоћ, пошто је телефонска веза покидана артилериском ватром. Наређено је да се веза устроји и по више праваца релејима.
Овог тренутка непријатељ напада десно крило Шумадиске дивизије I. позива. Ужасном артилериском ватром туче просторију. Како се буду догађаји развијали извештаваћу одмах“.

Од команданта Коњнчке дивизије

ОБр. 990

„Достављам извештај команданта 2. коњичке бригаде, да је непријатељ посео Мишарску и Мрђеновачку аду. На првој је око 1 чета, на другој виде се војници, јачина непроцењива. Око ових ада непрестано крстаре монитори и дејствују топовима на нашу обалу. Непријатељ артилеријом туче Шабац и Мишар. Неке мине код Орашачке аде – утока реке Добраве – експлодирале су по изгледу без резултата. За сад сем снажне ватре нема ништа, да би се могло што закључити о прелазу. Сад се баш (10.37 часова) чује јака пешадиска ватра код Шапца. По снажној артилериској ватри и пласираним топовима према Шапцу, Мишару и Орашачкој ади изгледа, да непријатељ спрема прелаз. Топови према Орашачкој ади дејствовали су јутрос, сад је више ватра концентрисана ка Шапцу“.

ОБр. 997
(29. септембра у 18.45 час.)

„Непријатељ журно прикупља материјал са обале и повлачи у позадину Кленка, тако да и своје трупе повлачи позади села. Изгледа, да све ово премешта према Мишарској или Мрђеновачкој ади за евентуални прелаз преко Саве. Та његова журба готово се претворила у бегство, јер ово се врши под ватром. Напад непријатеља на десно крило Шумадиске дивизије I. позива енергично је одбивен и непријатељ има огромних губитака“.

Од команданта Обреновачког одреда

ОБр. 851
(29. септембра у 8 часова)

„Јављам, да су ноћас уз Саву прошла два мања и 1 већи монитор. Пролазак им је авизиран са Умке и Борића, те су дочекани артилериском ватром целом дужином тока Саве према овом одреду и даље према Коњичкој дивизији, која је о овоме извештена. Сва су три погођена појединим зрнима. Највећи је остао код Прогарске аде погођен, а сва су три прошла преко мина неповређени. Први се заустављао на утоку Колубаре и дејствовао митраљезом: 1 војник је погинуо; трећи и највећи на неколико места застајао је по 15 – 20 минута, сумња је, да није спуштао пловеће мине, које треба да разруше мост код аде Циганлије“.

Од команданта Одбране Београда

ОБр. 252
(29. септембра у 11 часова)

„У духу наређења Врховне команде, а према већ утврђеном плану, јуче 28. ов. месеца у 1 час моје трупе код Београда и Остружнице отпочеле су прелаз на леву обалу Саве. Сам прелаз извршен је без јачег отпора непријатеља; јер су тачке прелаза: гвоздени мост на Сави и мала ада – биле већ 4 дана у нашим рукама. По прелазу једна колона од 2 батаљона била је упућена преко мале аде право на Бежанију, а друга од Савског гвозденог моста ка Земуну. Колона ка Бежанији одмах је наишла на отпор и постепено потискујући непријатеља избила је на старо утврђење на Бежаниској коси источно од Бежаније око 6 часова. Друга колона ка Земуну наишла је на јаку пешадиску и артилериску ватру код железничке станице. Према томе делу фронта остављена је 1 чета пешадије, а са три чете командант батаљона упутио се на Маријенхоф да заузме косу Бежанија – Земун и дође у везу са нашим трупама на Бежаниској коси. У правцу Јозефштата и Франценстала послата су одељења у извиђање и пресецање везе ка северозападу. Колона, која је избила на Бежаниску косу отпочела је одмах извиђање и утврђивање. Непријатељ је са ове косе одступио ка Батајници, Сурчину и Добановцима. Код Земуна непријатељ је давао 2 пута отпор на ивици вароши. Због јакога дејства наших хаубица и градског топа на ивици вароши (а по неко зрно пуштено је и у варош) непријатељ је око подне напустио варош Земун одступивши на спремљене лађе, а под заштитом монитора. Земун је био одмах поседнут са 1 четом, а три су остале на положају на коси. Одмах је предузето утврђивање и извиђање. Утврдило се, да се непријатељ прикупља на простору Сурчин – Добановци. Још док је непријатељ држао Земун ухваћен је телефонски разговор између Земуна и Добановаца, где командант трупа из Добановаца поручује команданту у Земуну, да се држи, јер ће му послати појачање.
Овај прелаз код Београда имао је наслона у целокупној мојој артилерији и два батаљона 10. пешад. пука, који су такође били пребачени око 6 часова, од којих је један батаљон био упућен ка Бежанији, а други је остао као мостовна заштита испред мале аде. Известан део бојне коморе био је пребачен, тек пошто је Бежаниска коса била заузета, а дотле су муницију носили у торбама и џаковима, нарочито за то одређени војници. Дивизион коњице и једна батерија били су спремни за прелаз на месту превожења и имао сам намеру, да их пребацим чим делови пребачене пешадије овладају косом Земун – Бежанија. Али због јаке и брзе воде која је нагло надолазила, пребацивање, које је требало да отпочне сплавовима, није могло да буде и ако сам ангажовао све што је могло да се нађе у Београду за ту цељ, већ је морало да се чека да мост буде готов. Мост код аде Циганлије, до обале непријатељске је почет да се прави на сплавовима одмах чим су пребачене трупе овладале левом обалом. Материјал је био још раније спремљен, али због немања стручних лица за то и довољно превозних средстава, затим због јаког надолажења Саве мост је имао бити готов тек до у поноћ 28./29. септембра.
Јуче око 16 часова, непријатељ је снагом, јачине око једног пешад. пука и две батерије, напао код Сурчина на лево крило наших пребачених трупа, које су биле западно од с. Бежаније. Борба је била врло упорна, местимице је долазило и до јуриша. Око 19 часова наше трупе морале су се повући на саму западну ивицу с. Бежаније. Одбрану тих наших трупа потпомагао сам тешком артилеријом са Бановог брда, а и из долине код аде Циганлије. Да не би била јако загрожена одступница тих делова, наредио сам команданту трупа на ади Циганлији, те је и он пребацио две чете са аде преко острва Заноге.
Команданту трупа код Остружнице, који је такође пребацио још из јутра две чете, наредио сам, да врши што већи притисак на Сурчин; он је то и радио, али даље од с. Јакова због отпора није могао да иде.
Кад је завршена борба на Бежаниској коси, решен сам био, да по сваку цену пребацим једну батерију на леву обалу и да иста већ у зору буде на своме положају. Тако исто до зоре да буде пребачен и коњички дивизион. О овоме сам био известио и команданта трупа на левој обали Саве. Имао сам намеру, да моје пребачене трупе појачам са још једним батаљоном, тако да тамо 29. ов. месеца у јутру имам 6 батаљона пешадије. Цео овај план осујетила је појава монитора око 20 часова. Три монитора од којих је највећи вукао и 1 велики шлеп упловили су у Саву пуцајући бесомучно на све стране. Наша их је сва артилерија гађала, али без успеха. Један од њих остао је испод Савског моста, а два су ушла у рукавац Саве између аде Циганлије и њихове обале, баш кад смо ми правили мост. Дејством митраљеза и шрапнела растерали су све раднике, који су мост правили и покварили оно што смо направили. После овога задржали су се на узводном делу аде и ту остали скоро до поноћи. Оданде су се кренули уза Саву и прошли и Умку. Даље не знам где су отишли. Ово је исто после пола ноћи радио и трећи монитор.
Пошто сам видео, да мојим пребаченим трупама не могу дотурити појачање, а нарочито у артилерији, и пошто због монитора не могу мост до зоре подићи, а по извештају команданта мојих пребачених трупа на левој обали, да се непријатељ непрестано појачава и групише снагу према његовом левом крилу, да не би наступила катастрофа, ја сам око пола ноћи наредио да се моје пребачене трупе са леве, повуку на десну обалу Саве. Повлачење да се изврши што тајније и до сванућа. Благодарећи телефонској вези, коју сам имао са Бежанијом и Земуном и благовременом наређењу за повлачење, све трупе до 4.30 часова пребачене су на десну обалу Саве у реду. Топови, које су моје трупе на Бежаниској коси биле запљениле, остали су и даље на непријатељском земљишту, јер се због немања запреге и веома блатњавог земљишта, нису могли превући, али за дејство су онеспособљени. Један запљењени брдски топ, један митраљез и двоја кола хаубичке муниције пренели су овамо.
У току јучерашњег дана, рањено је 5 официра и око 200 војника избачено је из строја. Кад будем добио тачнији извештај доставићу о губитцима детаљније“.

 

Наређења Врховне команде

На основи овакве ситуације, Врховна команда у току овог дана издала је ова наређења:

Наређење ОБр. 3867

Команданту I. армије – Пецка
(у 15.35 часова)

„Ако се утврди, да непријатељ испред вас врши замену својих трупа заједничке војске ландштурмом, онда одобравам ваш предлог. Само у овом случају известите благовремено и III. армију ради потпомагања ваше акције, као и Врховну команду. Веза ОБр. 1519“.

Наређење ОБр. 3872

Команданту 12. кадровског пешад. пука – Дебело брдо

„Крените се одмах са пуком у Бајину Башту и тамо се ставите на расположење команданту Ужичке бригаде. Два Дебанжова топа оставите на Дебелом брду. Њима ће доћи друге трупе“.

Наређење ОБр. 3887

Команданту Ужичке бригаде – Бајина Башта

„Чим вам стигне 12. кадровски пук, одмах упутите на Дебело брдо један од прекобројних батаљона, да поседне Дебело брдо и брани правац од Рогачице. О овоме известите команданта Ужичке војске“.

Наређење ОБр. 3903

Команданту Ужичке војске – Рогатица

„Наредите, да се Шумадиска дивиз. II. позива у свом наступању заустави на најугоднијем положају код Власенице, ту добро утврди и до даљег наређења остане у дефанзиви, јер би њено даље наступање било ризично. На бокове обратити нарочиту пажњу. Ако би непријатељ напао Шумадиску дивиз. II. позива са великом бројном надмоћношћу, не излагати се поразу. Да би се Шумадиска дивиз. II. позива у своме садањем положају што боље обезбедила, тражите од црногорске Санџачке војске 4 – 5 батаљона са митраљезима и нешто брдске батерије, па са овом снагом што пре ојачајте је, јер је усамљена.
Ради веће брзине у извршењу наредиће се непосредно из штаба Врховне команде команданту Ужичке бригаде, да формира један одред са задатком да заузме Сребрницу и што пре да ступи у везу и споразум са Шумадиском дивизијом II. позива.
Штаб ваш преместите ближе трупама, јер је сад много далеко. О извршењу известите“.