28. септембар, Операције аустриске и српске војске

465

Операције аустриске војске

Овог дана потпуковник Хвостек предузима напад на српску предстражу, која је била утврђена на вису Плоча, јужно од Власенице, и после јаче борбе успео је да српске трупе одбаци у назад.
Капетан Највирт (са 1 батаљоном и ½ брд. батерије) стигао је до виса Мажијевица источно од Краљевог поља. Овај су вис држали Срби са снагом око 2 батаљона, 5 топова и 2 митраљеза. И поред ове надмоћности, батаљон 24. пешад. пука неустрашиво је напао Србе и узео овај вис на јуриш. Батаљон је продро у артилериски српски положај, потукао послугу и спремао се да поквари топове – уништењем нишанских справа и узимањем затварача – кад се са обе стране појавила српска пешадија обасувши га пушчаном и митраљеском ватром. Батаљон је претрпео велике губитке и морао се повући ка селу Милићу. Одбивши овај крилни напад батаљона 24. пешад. пука, Срби су кренули према вису Плоча надмоћне снаге приморавши одред ппуковника Хвостека, да се у току ноћи повуче понова на висове код Власенице. Међутим, једна слабија српска колона маршовала је од хана Пијесак дуж индустриске железничке пруге ка западу. Наступање ове колоне запречила је код Олова једна аустриска допунска чета са батеријом, али је била приморана да се повуче на висове западно од овог места.
28. септембра кренула се 3. брд. бригада из Автовца ка црногорској граници и већ је идућег дана стигла код с. Улоге. Црногорци су били доста неактивни према аустриским колонама, које су наступале са свију страна ка бојном пољу.
Срби пак, код хана Пијесак занимали су се са утврђивањем виса Плоча. Према њима налазио се у Власеници аустриски одред појачан са 13. брдском бригадом.

Операције српске – Ужичке војске

Стање Сребрничког одреда

По извештају команданта овог одреда пуковника Јанкуре, 15. прекобројни пук III. позива показао се у борбама као потпуно неупотребљив за ма какву озбиљнију акцију.
Око подне овог дана стигао је у Бајину Башту командант десне колоне ппуковник Петар Нешић; разбијени делови ове колоне у борби прошлог дана још су се прикупљали на десној обали Дрине; од 2 пољска Дебанжова топа спашен је један топ и лафет другог топа.
Што се тиче 4. пешад. пука III. позива, његов један батаљон претрпео је у борби прошлог дана знатне губитке, а остала три батаљона, такође су неспособна за офанзиву и могу се употребити само за одбрану прелаза преко Дрине код Б. Баште и Рогачице. Пред мрак примећени су непријатељски делови према селу Клотијевцу, а јаче снаге задржале су се код Лесковика на левој обали Дрине северозападно од Дервенте.
Према оваквом стању трупа Сребрничког одреда у току 28. септембра није се могло ништа предузети преко Дрине.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

На фронту према Власеници развила се још у јутру 28. септембра огорчена борба. Непријатељ је држао Краљеву гору, где је добио и појачања у току овог дана. Борба је трајала до 19 часова. Шумадиска дивизија II. поз. успела је да овлада положајима: Игриште (1408) – Плоча (1152) – Мажијевица (1222) и Врањи камен (1313), на којима се и задржала. У току борбе непријатељ је био запленио два наша топа, која су доцније повраћена.
У борби овог дана са непријатељске стране су учествовале ове трупе: 66. пук, који је дошао из Дрињаче; батаљон 24. пука, који је дошао из Сребрнице, делови 8. брд. бригаде и део 20. хонведског пука. (Ово је по нашим податцима).
Од Лимског одреда у току овог дана упућена су јача одељења у извиђање са Црног врха (1077) ка Кладњу и Олову, и допрла су до Бијелина Стене (1190) јужно од Кладња и до с. Крајшића према Олову.
Према црногорској војсци у току овог дана није било ничега значајног.

 

Ситуација

У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:

Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња

ОБр. 86
(27. септембра у 19.35 час.)

„Код Дринског одреда извиднице патроле допрле су на Јухорину и Игриште и прошле кроз села: Јамицу и Ступаре не наишавши на непријатеља.
Одред код Калиновика јавља, да непријатељ поседа и брани Градину и Градић (к. 1189).
Код Санџачке војске извиднице патроле заузеле су Велики врх – Мокро – Челопек и касарну на Романији; борбе је било само при заузимању ове касарне, где је око 150 жандарма било. Све су трупе на својим досадашњим положајима. На осталим фронтовима нема ништа ново“.

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 894
(27. септембра у 18.50 часова)

„Борба код Шумадиске дивиз. II. позива према Пијеску продужава се са малим прекидима и у току прошле ноћи. Данас је заузет Пијесак и непријатељ је потиснут у правцу Власенице. Трупе су одмах поселе линију: кота 1032 – Јапаге – Јаворник, а за непријатељем су упућени гонећи одреди.
Наредио сам, да сутра 28. ов. месеца Шумадиска дивиз. II. позива избије на Краљеву гору и изврши одредима потребне јачине насилно извиђање у правцу Милића и Помола и овим тачкама овлада. На станици у Пијеску нађен је цео воз са локомотивом и 16 вагона од којих 6 са муницијом, две пољске кујне и једна аутомобилска кола“.

ОБр. 901
(27. септембра у 23.50 час.)

„У вези послатог извештаја ОБр. 894 остајем при одлуци поменутој у извештају, и поред тога што је ситуација код Б. Баште неповољна. Одред од 2 батаљона и 4 топа има у току сутрашњег дана да наступа од Кусаче и Игришника ка Радањи к. 1431 источно од Поџепља и даље ка Џилу, у позадину непријатеља, који наступа ка Пашином брду.
У току 28. и 29. ов. месеца формираћу 1 пук од 3 батаљона: 2 батаљона 2. пука III. позива и доп. батаљон 10. пука II. позива код Бабјака јужно од Поџепља и западно од ушћа реке Жепе у Дрину, те да га према даљем развоју догађаја упо