28. септембар, Операције аустриске и српске војске

628

Операције аустриске војске

Овог дана потпуковник Хвостек предузима напад на српску предстражу, која је била утврђена на вису Плоча, јужно од Власенице, и после јаче борбе успео је да српске трупе одбаци у назад.
Капетан Највирт (са 1 батаљоном и ½ брд. батерије) стигао је до виса Мажијевица источно од Краљевог поља. Овај су вис држали Срби са снагом око 2 батаљона, 5 топова и 2 митраљеза. И поред ове надмоћности, батаљон 24. пешад. пука неустрашиво је напао Србе и узео овај вис на јуриш. Батаљон је продро у артилериски српски положај, потукао послугу и спремао се да поквари топове – уништењем нишанских справа и узимањем затварача – кад се са обе стране појавила српска пешадија обасувши га пушчаном и митраљеском ватром. Батаљон је претрпео велике губитке и морао се повући ка селу Милићу. Одбивши овај крилни напад батаљона 24. пешад. пука, Срби су кренули према вису Плоча надмоћне снаге приморавши одред ппуковника Хвостека, да се у току ноћи повуче понова на висове код Власенице. Међутим, једна слабија српска колона маршовала је од хана Пијесак дуж индустриске железничке пруге ка западу. Наступање ове колоне запречила је код Олова једна аустриска допунска чета са батеријом, али је била приморана да се повуче на висове западно од овог места.
28. септембра кренула се 3. брд. бригада из Автовца ка црногорској граници и већ је идућег дана стигла код с. Улоге. Црногорци су били доста неактивни према аустриским колонама, које су наступале са свију страна ка бојном пољу.
Срби пак, код хана Пијесак занимали су се са утврђивањем виса Плоча. Према њима налазио се у Власеници аустриски одред појачан са 13. брдском бригадом.

Операције српске – Ужичке војске

Стање Сребрничког одреда

По извештају команданта овог одреда пуковника Јанкуре, 15. прекобројни пук III. позива показао се у борбама као потпуно неупотребљив за ма какву озбиљнију акцију.
Око подне овог дана стигао је у Бајину Башту командант десне колоне ппуковник Петар Нешић; разбијени делови ове колоне у борби прошлог дана још су се прикупљали на десној обали Дрине; од 2 пољска Дебанжова топа спашен је један топ и лафет другог топа.
Што се тиче 4. пешад. пука III. позива, његов један батаљон претрпео је у борби прошлог дана знатне губитке, а остала три батаљона, такође су неспособна за офанзиву и могу се употребити само за одбрану прелаза преко Дрине код Б. Баште и Рогачице. Пред мрак примећени су непријатељски делови према селу Клотијевцу, а јаче снаге задржале су се код Лесковика на левој обали Дрине северозападно од Дервенте.
Према оваквом стању трупа Сребрничког одреда у току 28. септембра није се могло ништа предузети преко Дрине.

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

На фронту према Власеници развила се још у јутру 28. септембра огорчена борба. Непријатељ је држао Краљеву гору, где је добио и појачања у току овог дана. Борба је трајала до 19 часова. Шумадиска дивизија II. поз. успела је да овлада положајима: Игриште (1408) – Плоча (1152) – Мажијевица (1222) и Врањи камен (1313), на којима се и задржала. У току борбе непријатељ је био запленио два наша топа, која су доцније повраћена.
У борби овог дана са непријатељске стране су учествовале ове трупе: 66. пук, који је дошао из Дрињаче; батаљон 24. пука, који је дошао из Сребрнице, делови 8. брд. бригаде и део 20. хонведског пука. (Ово је по нашим податцима).
Од Лимског одреда у току овог дана упућена су јача одељења у извиђање са Црног врха (1077) ка Кладњу и Олову, и допрла су до Бијелина Стене (1190) јужно од Кладња и до с. Крајшића према Олову.
Према црногорској војсци у току овог дана није било ничега значајног.

 

Ситуација

У току овог дана стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:

Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња

ОБр. 86
(27. септембра у 19.35 час.)

„Код Дринског одреда извиднице патроле допрле су на Јухорину и Игриште и прошле кроз села: Јамицу и Ступаре не наишавши на непријатеља.
Одред код Калиновика јавља, да непријатељ поседа и брани Градину и Градић (к. 1189).
Код Санџачке војске извиднице патроле заузеле су Велики врх – Мокро – Челопек и касарну на Романији; борбе је било само при заузимању ове касарне, где је око 150 жандарма било. Све су трупе на својим досадашњим положајима. На осталим фронтовима нема ништа ново“.

Од команданта Ужичке војске

ОБр. 894
(27. септембра у 18.50 часова)

„Борба код Шумадиске дивиз. II. позива према Пијеску продужава се са малим прекидима и у току прошле ноћи. Данас је заузет Пијесак и непријатељ је потиснут у правцу Власенице. Трупе су одмах поселе линију: кота 1032 – Јапаге – Јаворник, а за непријатељем су упућени гонећи одреди.
Наредио сам, да сутра 28. ов. месеца Шумадиска дивиз. II. позива избије на Краљеву гору и изврши одредима потребне јачине насилно извиђање у правцу Милића и Помола и овим тачкама овлада. На станици у Пијеску нађен је цео воз са локомотивом и 16 вагона од којих 6 са муницијом, две пољске кујне и једна аутомобилска кола“.

ОБр. 901
(27. септембра у 23.50 час.)

„У вези послатог извештаја ОБр. 894 остајем при одлуци поменутој у извештају, и поред тога што је ситуација код Б. Баште неповољна. Одред од 2 батаљона и 4 топа има у току сутрашњег дана да наступа од Кусаче и Игришника ка Радањи к. 1431 источно од Поџепља и даље ка Џилу, у позадину непријатеља, који наступа ка Пашином брду.
У току 28. и 29. ов. месеца формираћу 1 пук од 3 батаљона: 2 батаљона 2. пука III. позива и доп. батаљон 10. пука II. позива код Бабјака јужно од Поџепља и западно од ушћа реке Жепе у Дрину, те да га према даљем развоју догађаја употребим за заштиту десног бока Шумадиске дивизије II. позива.
Команданту Ужичке бригаде наредио сам, да одступајуће делове одмах прикупи и уреди, и 28. ов. месеца под заштитом јаке артилериске ватре понова пребаци на леву обалу, ако би се у току ноћи одступајући делови пребацили на десну обалу Дрине.
Пошто се на Дебелом брду налази 12. кадровски пук са 2 митраљеза, ако се он неће на коју другу страну употребити, било би згодно, да се упути ка Бајиној Башти и пребаци преко Дрине, јер би у том случају и батаљони III. позива могли боље да изврше одређену улогу“.

ОБр. 915
(28. септембра у 13 часова)

„На фронту према Власеници развила се јака борба; Краљеву гору непријатељ држи. На Плочи према Власеници је 66. пук а ноћас је по исказу заробљеника стигла са Дрињаче 8. бригада са 8 пољских и 18 брдских топова, која је узела учешћа у борби“.

Од команданта Ужичке бригаде

ОБр. 318
(27. септембра у 20.30 часова)

„Садашњи распоред јединица ове бригаде је: 1. одсек од р. Трешнице до с. Буквића (2 батаљона 4. пука III. позива и 1 чета прекобројног батаљона истог пука); 2. одсек од Буквића до с. Крижевца закључно (2 чете 10. пука III. позива и 1 комбинована чета последње одбране); 3. одсек од Крижевца до Скелана на Дрини (1 чета прекоброј. батаљона 4. пука III. позива); 4. одсек од Скелана до с. Жадглине (2 чете 3. батаљона 4. пука III. позива). Овај одсек појачао је карауле у Перучцу и Дервенти. На Кику к. 856 у резерви је 1 чета прекобројног батаљона 4. пука III. позива. 4 топа 2. позициске батерије на Пландишту к. 719 јужно од Рогачице; 2 топа код Кика к. 856; 2 топа 1. позициске батерије на Мусином брду, а два на Главици к. 576. На Дебелом брду 12. кадровски пук са 2 Дебанжова топа и 2 митраљеза. Трупе ове бригаде, које су биле преко Дрине, а сада у повлачењу, ове су: 1 ½ батаљ. 4. пука III. позива, 2 батаљона 15. прекобројног пука III. позива, 2 чете 10. пука III. позива, 1 чета прекобројног батаљона 4. пука III. позива и 2 топа 1. позициске батерије“.

ОБр. 321
(27. септембра у 24 часа)

За данашњи напад на непријатеља формиране су две колоне: лева од 1 ½ батаљона III. позива, добровољачке чете и 2 брдска топа под командом мајора Косте Тодоровића и десна од 2 батаљона 15. прекоброј. пука III. позива под командом ппуковника Петра Нешића. Јутрос зором лева се кренула са Караџића брда правцем према Џилу, а десна са Пашиног брда правцем ка Сребрници. Око 10 часова обе колоне дочекане су артилериском и митраљеском ватром на фронту од Џила до Брежанског брда. У току борбе левој колони с бока појавило се јако одељење и одсекло одступницу 2. батаљону 4. пука III. позива; овај је батаљон разбивен, а и цела колона је растурена. Остатци ове колоне прешли су вечерас на нашу страну код Дервенте и Б. Баште. Десна колона потпомогнута позициским топовима у почетку је успешно дејствовала, а при доцнијем нападу непријатеља растурила се по шуми. Због овакве ситуације, пуковник Јанкура наредио је повлачење под заштитом чете на Пашином брду; 15. пук одступа ка Жлебцу и пребацује се преко Дрине, а остале трупе код Б. Баште. До сад су пребачени позициски топови. По извештајима рањених официра изгледа, да је мајор Коста Тодоровић погинуо, а за два официра леве колоне још се ништа не зна. Јачину непријатеља пуковник Јанкура цени око 1 дивизије. Извештена и команда Ужичке војске“.

ОБр. 324
(28. септембра у 6.50 часова)

„Од ноћас пребацујем трупе јуче разбијене на десну страну Дрине, – оне су растројене. Велики део војника још нема. Не зна се за потпуковника Нешића. Предузео сам све мере по наређењу Врховне команде ОБр. 3763. Извештена и Ужичка војска“.

ОБр. 325
(28. септембра у 8.55 часова)

„По извештају пуковника Јанкуре непријатељ је синоћ заузео Осмаче и Црни врх – Столац и греду ка Пашином брду. Јачина непријатељска је око 1 дивизије, има доста артилерије и митраљеза, а пред првим борбеним редом истура дресиране псе. 15. прекобројни пук апсолутно је неупотребљив за ма какву акцију; 4. пук има један батаљон уништен, а готово тако исто и две чете из 2. батаљона 10. пука. Остала три батаљона 4. пука могу се употребити за чување прелаза код Бајине Баште и Рогачице; за офанзиву сад нису; 4. пуку треба 10 командира чета, 15. пук нема команданта. Разбивени делови још пристижу. Према оваквом стању немогућа је офанзива. Извештена и Ужичка војска“.

Од команданта I. армије

ОБр. 1479
(27. септембра у 22.40 час.)

„На фронту ове армије нема ничега значајнијег. Утврђивање продужује се и даље. На утоку р. Узовнице у Дрину било је омање чарке између непријатељских одељења са деловима нашег Љубовиђског одреда на Чермановића гају и делова 8. пешад. пука I. позива на простору између Велеша и Ободника. Пушкарању био је повод: покушај неких делова непријатељских да се пребаце на десну обалу Дрине; око 8 је заробљено и више њих подављено. Како јавља командант Љубовиђског одреда у с. Тегаре је 1 непријатељска чета, а 1 одељење између Орашића и Пирића. Око с. Братунца виђају се непријатељске патроле, код овога села има до 1 чете непријатељске; но то је непроверено.
Начелник штаба Моравске дивизије II. позива усмено извештава, да се примећује прикупљање непријатеља (до 1 пука) на коси Средње и на коси северно од ње“.

Од команданта III. армије

ОБр. 1596
(27. септембра у 22.45 часова)

„На целом фронту ове армије непријатељ је дејствовао артилериском ватром негде јачом а негде слабијом, али је нарочито јако обасипао: Каличевац – Главицу и Тршићско брдо на одсеку Комбиноване дивизије. Непријатељ је овде избацио преко 2000 метака, али са слабим резултатом; било је свега два убијена и пет рањених тобџија. Вечерас је непријатељ почео јако да напада на Еминове воде и борба тамо још траје“.

ОБр. 1600

„Извештавам да је командант Комбиноване дивизије преко парламентара био умољен од 3. батаљона 78. пука заједничке војске на Еминовим водама, да дозволи сахрану палих аустриских војника. Из хигијенских обзира дозвољено је. Сахрањено је 2 официра и 70 војника, остало је још 150 њихових лешева“.

ОБр. 1616
(28. септембра у 16.40 час.)

„Командант Комбиноване дивизије јавља: командант 6. прекобројног пука са Еминових вода доставио ми је ово: У току прошле ноћи од 18.30 часова до 1.30 часова непријатељ је на целој линији према мени покушавао седам пута напад и то прво јаком артилериском ватром, па пешадиском и митраљеском ватром и најзад бомбама. Ове нападе покушао је да преобрати у јуриш и то на к. 708 три пута, на Еминове воде једаред и пропланку између Кулишта и Еминове воде три пута; све му је то са наших утврђења осујећено. Прошле ноћи силно му је било ватрено дејство на целој линији, што значи да је исту ојачао. Најогорченији му је напад био око 21 час. Не мање је био енергичан и напад од 18.30 часова. Непријатељ је имао велике губитке, што се нарочито види по лешевима на местима, где је вршио испад. Рањен је резервни капетан II. класе Андра Николић, погинуло 6 редова и 29 рањено. Непријатељ је избацио око 50 бомби на необјашњиви начин, овде су махом падале око артилерије и 4 су пале у стрељачки строј. Изгледа да ове бомбе, чија је експлозија много јача од топовског пуцња, служе више за морално дејство пошто су свега 2 војника рањена“.

Од команданта II. армије

ОБр. 1833
(28. септембра у 9.50 часова)

„Стање код армије ноћас и јутрос овако је:
1. Тимочка дивиз. II. позива: целе ноћи непријатељ је узнемиравао предстраже.
2. Моравска дивиз. I. позива: у 20.15 часова непријатељ је отварао јаку артилериску и пешачку ватру против десног крила, а против Парашничког одреда покушао је и напад, ну одбивен је. Код Равањског одреда је мир. Губитци: 10 рањених, 1 контузован.
3. Тимочка дивиз. I. позива: нема ништа ново. Губитци: погинуо 1, рањено 16, контузована 2.
4. Шумадиска дивиз. I. позива: у 18.30 час. и јутрос у 1 час према левом одсеку, а према левом крилу средњег одсека још у 23 часа непријатељ је отварао јаку артилериску и пешадиску ватру упућујући слабија одељења у извиђање, која су одбивена.
5. Шабачки одред: нема ништа ново. Синоћњи извештај о двема непријатељским четама, које су отишле према Мишарској ади, нетачан је, јер су коњичке патроле погрешно јавиле.
6. Северни одред: Непријатељ је слабијим одељењима нападао Глушце од стране Узвећа и Ноћаја. Синоћ око 19 часова код с. Раденковића непријатељ је покушао да се пробије код старе воденице и на Липову греду, коју ни држимо; напад је одбивен. Губитци: 2 мртва, 18 рањених, 2 убијена коња“.

Од команданта Обреновачког одреда

ОБр. 837
(28. септембра у 7.35 часова)

„Ноћна демонстрација почела је у 0.30 часова а завршена је у 6.30 часова. Због немања чамаца и краткоће времена за довлачење ових са друге стране није се успело са пребацивањем мањих делова пешадије на леву обалу Саве. Са три рибарска чамца са 2 – 3 човека прелаз се није могао извршити. У свему осталом демонстрација је успела, јер се целе ноћи кроз Бољевац, Прогар и Купиново чула вика и лупа кола, а пред зору се осетило извесно појачавање предњих непријатељских делова. На тај начин је извесан део непријатељских резерава био привучен и прикован за овај фронт. По телефонском извештају са Остружнице и Торлака, код Остружнице је пре 5 часова била пребачена 1 чета, а код Земуна наши су прешли на леву обалу Саве“.

Од команданта Одбране Београда

ОБр. 247
(28. септембра у 8.50 часова)

„Ноћас сам пребацио са десне на леву обалу Саве три батаљона, сад се шаљу појачања. Бежаниска коса је у нашим рукама; око Земуна се још води борба, јер га непријатељ упорно брани, потпомогнут је мониторима. Код Остружнице су пребачене 2 чете“.

Од команданта Трупа нове областн из Скопља

ОБр. 1614
(27. септембра)

„Извештен сам, да се око с. Курешнице налазе комите, а јутрос (27. септембра) око 8.30 часова командант осигуравања железничке пруге из Демир капије јавио је, да се у правцу с. Курешнице чула пушчана паљба и видео дим. Из Велеса је упућена Демир капији једна чета 14. пука, да би се комите побиле и похватале“.

 

Наређења Врховне команде

На основи овакве ситуације, Врховна команда издаје ова наређења:

Наређење ОБр. 3787

Команданту 6. кадровског пешадиског пука

„Са пуком крените се данас у подне на преноћиште у с. Каменицу (Ваљевску) а сутра 29. ов. месеца одмаршујте у Завлаку. По пристизању у Завлаку ставите се с пуком на расположење команданту III. армије, чији је штаб у Завлаци с тим, да ће пук и даље остати као засебна целина у саставу Дринске дивизије I. позива“.

Наређење ОБр. 3796

Команданту Ужичке војске

„Данас (28. септембра) у 7 часова наређено је телефоном команданту Ужичке бригаде да поступи по добивеном наређењу команданта Ужичке војске, па ако не може да га изврши као што то наводи пуковник Иван Павловић, онда нека извести команданта Ужичке војске и нека од њега чека даље наређење за рад“.

Наређење ОБр. 3806

Команданту II. армије – Липолист

„За попуну пешад. пукова у Тимочкој дивизији I. и II. позива упућује вам се 29. ов. месеца претеклих обвезника артилериста из Тимочке дивизиске области, и то: I. позива 492, II. позива 163. Наоружани су руском брзометном пушком; обучавани су кратко време у допунским трупама у Ваљеву и извршили су гађање. Маршрута: 29. Вел. Бошњак, 30. Липолист“.

Команданту I. армије – Пецка

„За попуну пешад. пукова Дунавске дивиз. I. позива упућују вам се 29. ов. месеца 232 обвезника коњаника I. позива – без коња из Дунавске дивиз. области. Наоружани су нашом брзометном пушком и обучавани су кратко време у допунским групама у Ваљеву. Маршрута: 29. Ставе; 30. Пецка“.

Команданту III. армије – Завлака

„Упућује вам се 29. ов. месеца за попуну пешадиских пукова:
Комбиноване дивизије: 320 обвезника коњаника I. поз. из Моравске и Тимочке дивиз. области.
Дринске дивизије I. позива: 811 обвезника коњаника и артилериста I. позива из Дринске дивизиске области.
Обвезници су наоружани нашом брзометном пушком и за кратко време обучавани су у допунским трупама у Ваљеву. Коњаници су без коња. Маршрута: 29. Осечина; 30. Завлака“.

Наређење ОБр. 3811

Команданту II. армије – Липолист

„По свима до сада добивеним извештајима о непријатељу, груповање снаге извршено је овако:
а) Главна снага групована је на простору између Дрине, Гучева, Борање, Мачковог камена и Јаворника.
б) Споредна снага групована је на простору: Бијељина – Сача – Засавица – Ноћај – Узвеће и Причиновић. Према овоме, непријатељске групе су раздвојене једна од друге око 30 км., а за везу њихову служе само око 5 – 6 батаљона из 42. дивизије 13. корпуса на ади Курјачици. Према овакој ситуацији непријатељске су трупе доста одвојене једна од друге и њихово благовремено и брзо узајамно потпомагање је тешко.
Да би се прекинула веза између ових двеју непријатељских група, спречило њихово узајамно потпомагање, а у исто време загрозило боку и позадини било једне или друге групе, појављује се потреба акције на међупростор ових група на фронт Бијељина – ада Курјачица. Ако би командант с обзиром на ситуацију пред собом био у могућности да образује једну офанзивну групу од Тимочке дивизије II. позива са свима њеним трупама; дела Моравске дивизије I. позива потпомогнуте још и Дринском дивизијом II. позива из III. армије, и да изврши горе наведени задатак, онда би то за побољшање опште ситуације на војишту било повољно. Нека командант узме ово у процену и размишљање, па нека ми резултат по овоме што пре достави“.

Наређење ОБр. 3827

Команданту III. армије – Завлака

„Ђенерал Божановић извештава, да је у боју код хана Пијеска синоћ стигла 8. брдска бригада са 8 пољских и 19 брдских топова, која се по податцима нашим налазила према Биљегу у саставу 15. корпуса“.