Колубарска битка, Трећа фаза – нападна

475

Трећи период операција у рату 1914. године

Колубарска битка

Трећа фаза – нападна

Ситуација аустриске војске

Падом Београда у аустриске руке, командант V. армије добија задатак да осигура заузеће Београда. У овом циљу командант армије предузима 3. децембра размештање трупа јужно од Београда, тако: 104. ландштурмска бригада и Петроварадински одред остали су у Београду и непосредној околини. Комбиновани корпус кренуо је 29. дивизију на Авалу, а 7. дивизију на пут и железничку пругу код Рипња. 8. корпус упутио је 21. ландверску дивизију на Парцански вис, а 9. дивизију, пошто је оставила један одред на Волујаку између Пештана и Турије, упутио је на вис код с. Божидаревца. На овај начин V. армија је 3. децембра била тако груписана, да може продужити офанзиву ка југу ударајући на десно крило српског оперативног фронта, који се према свима извештајима протезао од Космаја преко Аранђеловца ка Г. Милановцу, и да га савије тако рећи у „ролну“ као једну завесу. За ово време VI. армија имала је притиснути војску са фронта. По заузећу овог распореда, трупе V. армије имале су првенствено да добију дуго и жудно очекивани одмор. Али се та жеља брзо изјаловила, јер су још овог дана предузете од стране Срба крваве борбе на целом фронту.
Српска Врховна команда није могла очекивати, да ће јој дефанзива, ма и на добро припремљеним положајима, донети спаса. У више борби и бојева, на најтежем терену, на одсецима где су сви услови били за упорну и дуготрајну одбрану, аустроугарске трупе су маршовале из победе у победу. До 3. децембра закључно VI. армија успела је са главном снагом (Комбинована и 50. дивизија), да заузме све доминирајуће висове на фронту српске војске пред собом (Галич је заузет 3. децембра), а са 18. дивизијом, као помоћном снагом у заплави западне Мораве, угрожавала је важној комуникацији српске војске у правцу Крагујевца. Ако би Срби чекали, да аустриски планови сазру, ступањем у акцију V. армије са севера, а 18. дивизије VI. армије са југа, они би претрпели катастрофу. Али српска Врховна команда, свесна тежине овакве ситуације, прихвата се једног енергичног решења, коме је ишло на руку уже груписање српске војске и тренутно прилично раздвојене аустриске армије (V. и VI. армија). Према овоме српској Врховној команди натурала се сама по себи брзина акције, те да сем горњега искористе и рђаве стране аустриске војске у погледу снабдевања, што јој није могло бити непознато. На супрот томе, Србима је дошла и та околност, што су им стално пристизала појачања у људству и попуна у муницији: гранична трупа, жандармерија и све што је до сад било остављено у Јужној Србији, дошло је на фронт; а слагалишта у Аранђеловцу и Г. Милановцу омогућила су обилну попуну у муницији. Ова преимућства српске војске била су и сувише велика, да су морала покренути српску Врховну команду на контра офанзиву, и ако је дух у српској војсци због одступања и неуспеха јако био поколебан. Краљ и Престолонаследник лично су долазили на фронт и убеђивали трупе, да је победа на српској страни, само треба кренути напред; сви српски команданти залагали су такође сав свој утицај за офанзиву и тако је српска војска 3. децембра навалила на VI. аустриску армију.

Распоред обостраних снага
ноћу 2./3. децембра 1914. године

Распоред аустриске војске

V. армија

Петроварадински одред је у Београду и око њега. Комбиновани корпус: 104 ландштурмска бригада са главнином је на висовима око Остружнице и Жељезника а са једним пуком на Бановом брду; 29. дивизија је са предњим деловима на Петровом гробу; 7. дивизија је са предњим деловима на Љутој страни. 8. корпус: 21. ландверска дивизија је са предњим деловима код с. Парцана а са главнином код с. Манића; 9. дивизија груписала се између р. Турије и р. Пештана.

VI. армија

13. корпус: 36. пешад. дивизија је на рецн Пештану; 42. хонведска дивизија је са предњим деловима на Мрамору (к. 398), који доминира путом Даросава – Калањевци – Рудник. 15. корпус: 40. хонведска дивизија груписала се на Парлогу (к. 248); 48. дивизија: 11. брдска бригада је на Врлаји; 12. брдска бригада је код Липета (к. 560) а 10. брдска бригада је на Лисини (к. 483); 1. дивизија је у корпусној резерви на Дићској главици. 16. корпус: Комбинована дивизија је на положајима код с. Д. Бранетићи; 50. дивизија: њена 3. брдска бригада је на к. 366. (северозападно од с. Лочевци) а 15. и 16. брдска бригада је пред Галичом; 18. дивизија је на положајима код Гојне Горе и Средње Добриње. 4. брдска бригада је код Пожеге; 9. ландштурмска бригада је на маршу из Бајине Баште за Ужице.

Распоред српске војске

Крајински одред је на својим првобитним положајима од почетка рата.
Браничевски одред, од левог крила Крајинског одреда, па уз Дунав до према Гроцки (која је у аустриским рукама), а одатле на Орашачку механу, Немачке ливаде, Умчари а лево крило је на Мађарској равни и М. Орашју, где је једна чета ухватила везу са трупама Одбране Београда.
Трупе Одбране Београда: десно крило Влашка – Варовница (Варовнички одсек) посео је: 7. пук III. позива (4 батаљона), допунски батаљон 7. пука I. позива; 6 Дебанжових позициских топова, 3 хаубице мод. 97 г. и 4 брзометна пољска топа. Центар: Крушик – Мишљевац – Маловањ – Амерић (к. 217) (Космајски одсек) посео је: 10. пук III. позива, 11. пук III. позива, 3 Дебанжова позициска топа, 2 брзометне хаубице и 3 брзометна пољска топа. Лево крило: к. 261 – Жаркова – Умка – Венац – Боблије – Орнице – Рогачко брдо (Сибнички одсек) посео је Обреновачки одред, који је у резерви на Шаврановцу имао: 19. кадровс. пешад. пук и 3. батаљон 12. пука III. позива, а у првој линији све остале