7. децембар, Операције српске III армије

819

7. децембра у 3 часа командант III. армије издао је заповест ОБр. 3335 ове садржине: „У току јучерашњег дана непријатељ се испред I. и III. армије повлачио готово на целој линији, а нарочито пред фронтом I. армије и левог крила III. армије бежао је у нереду, остављајући заробљенике, топове, митраљезе, пушке и остали материјал. Пред левим крилом II. армије непријатељ се налази на Кременици и Стубичком вису, а на Новаковом брду један његов одред јачине 1 пук пешадије и 6 митраљеза. I. армија избила је на линију: Маљен – Баћиновац – Гуњачки вис – Гукош, а њена Дунавска дивизија I. позива допрла је својим предњим деловима код Мионице. Тимочка дивизија II. позива избила је на Дићску главицу са предњим деловима према Љигу. Комбинована дивизија и Дринска дивизија II. позива спуштају се ка Љигу. За данашњи рад наређујем:
1. Дринска дивизија II. позива управиће свој покрет у правцу линије Новаково брдо – Барзиловица, са задатком да напада у бок и позадину непријатељских трупа на Кременици и Вису, и олакша рад II. армије. Лево се осигурати према Стражари и Дудовици, док то буде потребно. У наступању не прелазити линију Чибутковица – Виноградине – Дуга коса.
2. Комбинована дивизија преко Тополског брда избија на фронт Бошњаковић – Латковић и даље ка Врачевићу.
3. Тимочка дивизија II. позива преко Цветановца и Миловца наступа ка Тодорином долу, Сикирачи и Стражари. Лево држати везу са Дринском дивизијом I. позива, која такође има правац ка Тодорином долу.
4. 15. пук II. позива да се упути у састав своје дивизије. Командант Тимочке дивизије II. позива чим му стигне која пољска батерија, да упути вод брдске артилерије команданту Комбиноване дивизије, а за Тимочку дивизију да задржи једну целу батерију.
5. Дивизије да одржавају међусобну везу и да своје покрете подешавају једна према другој.
6. За Дринску дивизију II. позива комуникација је преко Кика на Калањевац. За Тимочку дивизију II. позива, комуникација је друм долином Качера, а Комбинована дивизија може користити оба пута.
7. Магацин је у Белановици, где ће имати хлеба од сутра.
8. Штаб армије биће у Г. Трешњевици до даљег наређења.
Садржина ове заповести укратко је саопштена Врховној команди, I. и II. армији у 5 час. са ОБр. 3337. На основу добивених извештаја послат је извештај Врховној команди: „Командант Комбиноване дивизије извештава, да је 6. прек. пук јутрос у три часа прешао Љиг са 1 батаљоном и 2 митраљеза и избио на Цветановачку косу. Тај пук има преко 800 заробљеника, 1 музику и 3 митраљеза. Сем тога код 2. прек. пука јуче до мрака било је 200 заробљеника и 2 митраљеза. О напредовању осталих пукова Комбиноване дивизије још нема података. Тимочка дивизија II. позива због мрака и кише тешко се прикупљала на Дићској главици све до 4 часа јутрос. Око 9 час. кренуће се напред. Од Дринске дивизије II. позива још нема извештаја о раду прошле ноћи“. У 10.15 час. II. армија са ОБр. 4400 шаље овај извештај: „Наређено је команданту Моравске дивизије I. позива, да обрати нарочиту пажњу на покрете и напредовање Дринске дивизије II. позива и са њом да одржава најтешњу везу, а у погодном тренутку да потпомогне дејство Дринске дивизије II. позива преласком у напад на погодним тачкама не ангажујући се више на овим тачкама, где се буде наишло на јак отпор“. Овај је извештај одмах телефоном достављен Дринској дивизији II. позива. У 13.15 час. из штаба II. армије јављено је телефоном, да ће 2. пешад. пук нападати са Брајковачким одредом преко Новаковог брда, јер се са фронта не може ништа учинити. Ово је одмах телефоном саопштено Дринској дивизији II. позива. У 16.45 час. II. армија са ОБр. 1412 шаље овај извештај: „Лево крило Моравске дивизије I. позива у тесној је вези са Дринском дивизијом II. позива. Пре 3 часа 2. пешад. пук је избио на Новаково брдо и 140 заробљеника које је он заробио, узела је Дринска дивизија II. позива. У то време из Моравске дивизије I. позива три пешадиска пука нападају непријатеља. Према томе, од стране левог крила II. армије предузето је све, што се може према приликама у којима се налази“. Овај извештај је одмах телефоном достављен Дринској дивизији II. позива.
У 19.20 час. II. армија са ОБр. 4415 шаље овај извештај: „Командант Шумадиске дивизије I. позива извештава: У 9.50 час. примећена је једна јака непријатељска колона из пешадије, коњице, кола и товарних коња у покрету од Прњавора за Лазаревац. Иста колона од 15.18 час. продужила је марш од Лазаревца право ка Лајковцу. У колони је примећен и један дивизион артилерије. У Лазаревац су јутрос дошла три железничка воза од по 15 вагона; наредио сам да се провери одакле су ови возови дошли, о чему ћу накнадно известити“. Ово је достављено Комбинованој и Дринској дивизији II. позива са овим додатком: „Може се предпоставити, да је ова колона главнина оних трупа, које су биле према III. армији и чија је одступница за Ваљево пресечена дејством I. армије. Данашње заробљене непријатељске трупе код III. армије вероватно су из заштитнице те колоне. Долазак возова у Лазаревац може се односити на евакуацију истога. Упорно држање на Кременици и према Дринској дивизији II. позива, као да представља акцију великих побочница. Потребна би била што јача акција Дринске дивизије II. позива као и Моравске дивизије I. позива, да се бар ове побочнице доведу у што незгоднији положај и заробе на Колубари. Добро би било ставитн под ватру топова Комбиноване дивизије мост на Колубари код Белог Брода“. У 21.30 час. командант III. армије издао је заповест ОБр. 3363 у овоме: „Пред I. и III. армијом непријатељ бежи у највећем нереду и расулу. Заробљен је велики број официра и војника, а заплењено је доста топова, митраљеза, пушака, стоке и возова. Код II. армије стање је непромењено. У допуну последње заповести за сутрашњи рад наређујем:
1. Дринска дивизија II. позива продире даље ка Виноградини и Чикору у смислу добивеног задатка, не прелазити на леву обалу Љига. Десно држати везу са II. армијом.
2. Комбинована дивизија наставља покрет на линију с. Придворци – Љиг.
3. Тимочка дивизија II. позива наставља покрет ка линији с. Ратковац – р. Топлица са побочницом на Оштриковцу. Лево одржавати везу са Дринском дивизијом I. позива, која је добила правац кретања преко Мионице на линију Смрдљиковац – Рајковац.
4. Осигуравајуће делове избацити на Колубару, а у повољним околностима пребацити их преко реке. Коњицу избацити што даље унапред.
5. Да би се неред и расуло код непријатеља што више искористило, надирати за њим што живље; наставити покрет по могућству још пре зоре по месечини.
6. Армиски штаб сутра (8. децембра) од подне биће у Белановици“.
У 23.20 час. од I. армије са ОБр. 3486 добивена је њена заповест за гоњење 8. децембра, из које се види да Дринска дивизија I. позива за тај дан има да избије на линију с. Станковић – Рајковић, а одатле на линију: Осеченица – Мратишић – Пријездић.

Дејство Дринске дивизије II. позива

У 1.40 час. са ОБр. 1806 достављено је команданту 4. пука II. позива, да ће према накнадном извештају и заповести команданта III. армије све трупе ове армије бити дириговане на Новаково брдо и на Бугарско брдо; за ово следоваће заповест. Јавите је су ли ваши делови избили на Гај; 1. степен мунициске колоне налази се на к. 446. У 4.45 час. командант Брајковачког одреда из Трнаваца шаље извештај писан у 0.30 час., да је до тог тренутка сменио један батаљон 13. пука I. позива, јер су батаљони овога пука синоћ нападали на непријатеља, те се смена није могла одмах извршити. С левим крилом Моравске дивизије I. позива ухваћена је веза. Непријатељ се према Трнавцима утврдио и до овог часа положај није напустио. Коњичком дивизиону наређено је, да успостави једну везу са штабом дивизије. 5. пук II. позива целе ноћи 6./7. децембра вршио је заробљавање разбивеног непријатеља. Поред до синоћ заробљених 350, у току ноћи заробљено је још 270 непријатељских војника; сви су ови из 25. и 26. хонведског пука 42. дивизије. Докле су допрле десна и лева колона у гоњење још се нема извештаја, али су предузете све мере да се о овоме што пре прикупе податци. У 4.50 час. 5. пук II. позива јавља, да су 2 батаљона у 1.50 час. прешли Оњег, а 1 батаљон је на Кику. У 5.10 час. од команданта III. армије под ОБр. 3335 добивена је нова заповест за продужење гоњења (Ова заповест је горе изнета). Према овој заповести план рада за 7. децембар био је овакав: 10 батаљона (6 батаљона десне и 4 батаљона леве колоне) упутити на линију Новаково брдо – Барзиловица, са јачим груписањем код Новаковог брда (6 батаљона); 2 батаљона опште резерве у први мах задржати позади десне колоне на Мрамору. Ну за први моменат лева колона (4 батаљона), која се у том моменту налазила на левој обали Оњега, неће прелазити на десну обалу, и биће у извесном очекивајућем положају, док се не разјасни ситуација на Вису и Кременици. Тада, ако десна колона буде принуђена, ради напада у правцу Виса и Кременице, да мења фронт ка северу, лева колона ће образовати резерву десној колони, прелазећи на десну обалу Оњега. Ако пак не буде потребно за ову промену фронта десне колоне ка северу, лева колона ће прећи преко Оњега с тим, да продужи надирање ка Барзиловици. Ради извршења овог плана издата је у 6.20 час. заповест за гоњење ОБр. 1810 у овоме: „Непријатељ се у току прошлог дана у нереду повлачио испред I. и III. армије. I. армија стигла је на линију Маљен – Гукош, а њена Дунавска дивизија I. позива предњим деловима стигла је у Мионицу. Комбинована дивизија наступаће данас преко Тополског брда и Пландишта ка Латковићу и Врачевићу. Ова дивизија управиће свој покрет у правцу линије: Новаково брдо – Барзиловица са задатком, да нападне у бок непријатељских трупа на Кременици и Стубичком вису и олакша рад II. армије. Наређујем:
1. Коњички дивизион продужиће наређено му наступање правцем преко Барзиловице ка Виноградини и дејствује у бок и позадину непријатељских трупа на Кременици – Вису. Рејон извиђања десно Кременица – Вис, а лево Поток (јужно од Закинца) – Тополско брдо – Латковић.
2. Десна колона (5. пук II. позива), Брајковачки одред (сем коњице) продужава наступање десном страном Оњега ка Новаковом брду, нападајући непријатеља, ако се буде на овом положају задржао, а по потреби потом окренуће фронт ка северу ради удара у десни бок непријатеља према Моравској дивизији I. позива.
3. Лева колона (4. пук II. позива), ешелонираће се овако: 1 батаљон на северном крају Кика; 2 батаљона на Гају, а 1 батаљон истурити ка Стражи. Командант ће са Гаја (са 3 батаљона) поступити овако: ако непријатељ није очистио Новаково брдо и Вис (к. 385), 5. пук ће напасти право Новаково брдо, потом управити своје дејство ка Вису. У том случају 4. пук (3 батаљона) образоваће резерву десној колони. У случају да је непријатељ очистио Новаково брдо – Вис (к. 385) тада ће командант 4. пука (3 батаљона) управити своје наступање ка Барзиловици (северно од Бугарског брда), водећи рачуна о сигурности свог левог бока; у сваком случају батаљон упућен на Стражу има да осигура леви бок дивизије од Страже и Дудовице.
4. Општа резерва: 2 батаљона 6. пука, одмах ће доћи на Новаково брдо и ту очекивати даље наређење.
5. Командант артилерије пласираће артилерију тако, да може снажном ватром потпомоћи обе колоне у пројектованом нападу.
6. У наступању не прелазити линију Чибутковица – Дуга коса.
7. Ја ћу се са штабом налазити позади десне колоне у прво време на Кику, а доцније ћу јавити“.
У 7 час. успостављена је телефонска веза са оба команданта колона, и у том времену командант десне колоне јавља, да има додир са непријатељским заштитним деловима; да артилерија може да се пласира ради бољег дејства на Кику, а ради веће сигурности на Дубовом брду. Командант леве колоне (4. пук) јавља, да артилерија може да изађе на Чикор и Кик. С непријатељем се одржава додир; око 6 час. данас пре подне, 1 батаљон овог пука имао је јаку борбу у правцу Гаја. У 7.05 час. од команданта десне колоне (5. пук) добивен је извештај, писан у 6 час. на Дубовом брду, да је за гоњење непријатеља упутио 1. и 2. батаљон, и да су претходнице овога пука у 1.27 час. прешле р. Оњег западно од Брајковца и продужиле наступање ка Новаковом брду. У овом моменту чује се пушкарање на Новаковом брду. Артилерија ради бољег дејства може да се пласира на Кику, а ради веће сигурности на Дубовом брду. Распоред десне колоне овакав је: Брајковачки одред (2 батаљона 6. пука II. позива) креће се од Брајковца, северно од Голог брда ка Новаковом брду; 1. и 2. батаљон 5. пука су у првој линији с правцем кретања Кик – јужна падина Новаковог брда; 3. и 4. батаљон су у другој линији. Мишљења је, да је потребан најмањи одмор, да се трупе уреде и одморе тим пре, што имају значајнијих губитака. У току прошле ноћи трупе су (обе колоне) продужиле гоњење непријатеља према раније издатој армиској заповести (ОБр. 3315) и дивизиској заповести (ОБр. 1804), па су се при томе донекле и извукле из руку, те се и нова заповест, којом се нарочито левој колони у основи мења правац, могла знатно касније доставити трупама. Због брзине покрета при гоњењу телефонска веза била је прекинута, те се није могло благовремено ни добити обавештење о распореду трупа у моменту, кад је предња армиска заповест добивена. Тако на пр. ни сам командант десне колоне, упитан докле су његови делови у току прошле ноћи допрли, није могао дати обавештења; могао је само рећи, да је претходница десне колоне, око 1 час данас прешла преко Оњега за нешто јужније од с. Брајковца, а докле је пак у овом моменту допрла, то и он сам не зна и ако је упитао све ордонансе – коњанике одређене за хватање везе. Исто тако командант леве колоне није умео рећи, докле су његове трупе у надирању ка Гају допрле. Према томе, пре но што би се издала заповест за продужење рада према новој заповести команданта армије (ОБр. 3335) морали су се претходно прибавити податци о ситуацији код обеју колона, а дотле пустити обе колоне да гоне према раније издатој дивизиској заповести (ОБр. 1804).
У 8 час. под ОБр. 1811 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива, да је лева колона Дринске дивизије II. позива (4. пук) данас пре подне између 5 и 6 час. имала јаку борбу на Гају; десна колона (6 батаљона) наступа десном страном Оњега ка Новаковом брду; предњи делови ове колоне већ подилазе овом положају. Резерва је (2 батаљона 6. пука) позади десне колоне. Груписање дивизије, обзиром на фронт Новаково брдо – Барзиловица отпочело је јутрос у 6 часова. 5. пук имао је јуче по подне против себе 25. и 26. хонведски пук; непријатељ је на Дубовом брду имао огромних губитака, а и наши су губитци знатни. Укупно до сад упућено је у позадину око 800 заробљеника; сви су из 25. и 26. домобранског пука, а њих неколико из 28. и 19. пука. Штаб се креће овог момента за Кик. Веза ће се са армиским штабом одржавати ордонансима, а наређено је и подизање телефонске линије. У 8.25 час. командант 4. пука II. позива извештава, да су јутрос између 4 и 5 час. 3 батаљона 4. пука наишла на јаку непријатељску заштитницу на положају Гај; борба је трајала до 6 час. и била је огорчена; непријатељ је потпуно растројен и одбачен са Гаја, а пук је заузео тај положај у 6 час. Један батаљон овог пука остављен је на Кику а остала 3 батаљона зауставиће се на Гају. Губитци 4. пука знатни су. Делови Комбиноване дивизије сад избијају на Парлог. У 9.30 час. начелник штаба, упућен команданту десне колоне, састао је се са овим на Кику и објаснио му, да акција 4. пука зависи од ситуације на десној страни Оњега. У случају да се покаже потреба, да десна колона садејствује нападу Моравске дивизије I. позива на Кременицу и Вис, тада ће се 4. пук пошто осигура свој леви бок морати пребацити одмах с Гаја на десну обалу Оњега, а одатле ће бити диригован према ситуацији. Не буде ли потребно садејство десне колоне при нападу на Вис, десна ће колона продужити наступање преко Барзиловице ка Виноградини, а 4. пук пошто осигура свој леви бок пребациће се преко Оњега и продужити наступање ка Бугарском брду. У то доба ситуација код 4. пука била је оваква: 1 батаљон на северном крају Кика, 3 батаљона на Гају, чији предњи делови наступају ка Закинцу и даље ка Стражи. У 10 час. Моравска дивизија I. позива јавља, да непријатељ јако напада на Дрен и да ће овај положај тешко моћи одржати.
Око 11 час. командант Дринске дивизије II. позива стигао је на Дубово брдо, а резерва обзиром на ситуацију код Моравске дивизије I. позива упућена је са Дубовог брда на десну страну Оњега, на положај Растово, одакле је нешто касније упућена на косу Трнавци. У 11.30 час., пошто се у правцу Страже није водила никаква борба, могло се закључити, да је непријатељ напустио Стражу и одступио преко Љига. Обзиром на овакву ситуацију начелник штаба са Кика издао је у 11.30 час. заповест команданту 4. пука, да ако је ситуација до Страже чиста, на том положају остави један батаљон, а са два батаљона најкраћим путом пребаци се преко Оњега (са Гаја) и крај пута Дудовица – Смрдљиковац да очекује наређење команданта дивизије; 2. батаљону 4. пука издао је начелник штаба заповест непосредно, да се крене у Смрдљиковац и о овоме обавестио команданта 4. пука. Од команданта 4. пука тражено је даље да пошаље извештај о ситуацији. Између 10.30 и 12 час. један вод непријатељске артилерије са Виса дејствовао је лаганом ватром против Смрдљиковца, ну без икаквих резултата. У 12 час. командант III. армије дошао је на Дубово брдо и извештава команданта дивизије, да су две батерије пласиране на Кику (3. и 8.) са задатком, да по потреби потпомогну дејство леве и десне колоне, а једна батерија постављена је на Мрамору. У 12.15 час. добивен је извештај 5. пука II. позива писат у 11.50 час. да је Новаково брдо заузето, а да се непријатељска заштитница у нереду повлачи. У 12.20 час. са Дубовог брда наређено је начелнику штаба на Кику, да саопшти команданту 4. пука, да један свој батаљон упути ка Стражи, а остале да пребаци преко Брајковца на Новаково брдо; ка Стражи се могу упутити и два батаљона. У 13 час. из Моравске дивизије I. позива јављају, да држи линију Старача – Балин гроб и да подилазе Кременици; 2. пук I. позива упућен је да удари у десни бок непријатељског распореда уз садејство Брајковачког одреда. У 13.40 час. командант коњичког дивизиона са источне ивице с. Барзиловице шаље 45 непријатељских војника заробљеника.
У 13.45 час. командант десне колоне јавља извештајем од 12.20 час., да је Брајковачки одред изашао на северну ивицу с. Брајковца, а батаљони 5. пука избили су на прву источну косу Барзиловачку према гробљу. Непријатељ је јаче посео Барзиловачко гробље и Вис, а слабије Новаково брдо; једна непријатељска батерија, изгледа, да је на Вису и одатле дејствује.
У 14 час. командант коњичког дивизиона из Барзиловице шаље 10 непријатељских заробљеника, који су заробљени на правцу Дудовица – Виноградине. У 14 час. добивен је извештај од команданта 5. пука II. позива којим извештава, да Брајковачки одред напредује полако ка Барзиловачком гробљу, одржавајући десно везу са Моравском дивизијом I. позива, а лево са 5. пуком II. позива. Непријатељ напушта једну по једну косу, а изгледа да ће дати отпор на Новаковом брду. Јачину непријатеља у долини Оњега и на Новаковом брду цени 2 – 3 батаљона. Напредује се полако због тешко пролазног терена и дубоких јаруга, веома тешких за савлађивање. У 14 час. као што се види из наведених извештаја, ситуација код Моравске дивизије I. позива у току овог дана, нарочито до подне, била је веома колебљива. До подне се о њеној офанзиви није могло ни мислити, а било је у питању и држање дотадањег положаја (код Дрена), а према левом крилу те дивизије непријатељ је и даље држао Кременицу и Вис (к. 385). Вис је, међутим, имао велики значај и био је тежиште целог теренског одсека између Оњега, Колубаре и Лазаревца, а по своме положају налазио се на боку наступног правца Дринске дивизије II. позива. Имајући у виду стање код Моравске дивизије I. позива командант Дринске дивизије II. позива је сматрао као најрадикалније средство за решење ове незгодне ситуације, безобзирну офанзиву на линију Виноградине – Дуга коса; на тај начин трупе ове дивизије дошле би у позадину непријатељског распореда на Кременици и Вису, стога је у 14.30 час. издата под ОБр. 1812 ова заповест:
,,а) Да Брајковачки одред (2 батаљона 6. пука) продужи надирање преко Барзиловачког гробља ка Дугој коси, одржавајући десно везу са Моравском дивизијом I. позива.
б) 5. пук преко Барзиловице ка Виноградини хватајући лево везу са батаљоном 4. пука на Стражи, а десно с Брајковачким одредом.
в) Наређени покрети имају се извршити у току данашњег дана на најенергичнији начин.
г) 4. пук, пошто остави 1 батаљон на Стражи, прикупља се на левом крилу Новаковог брда.
д) Општа резерва (2 батаљона 6. пука) долази на Барзиловачко гробље на Новаковом брду, водећи рачуна о левом крилу Моравске дивизије I. позива и десном крилу Брајковачког одреда и у случају потребе потпомоћи их без даљег наређења.
ђ) Наређене покрете потпомоћиће 3. Тимочка батерија са левог крила Новаковог брда и вод аустриских топова са друма Смрдљиковац – Вис.
е) Командант опште резерве (6. пука) да упути један вод за хватање везе са левим крилом Моравске дивизије I. позива“.
Напомена. До 15.30 час. пласирана је 3. Тимочка батерија крај пута Смрдљиковац – Дудовица, а у висини Новаковог брда, један вод аустриске батерије је крај пута Смрдљиковац – Вис (к. 385), северно 2 ½ км. од Смрдљиковца.
У 15.20 час. добивен је извештај од команданта леве колоне (4. пука), писан у 14.10 час. са Закинца, да се са 2 батаљона пребацује преко р. Оњега с леве на десну обалу, и да ће крај пута Дудовица – Смрдљиковац, а у висини Новаковог брда, очекивати даље наређење. У 16 час. „аустриска“ батерија са Трнавца отворила је ватру против Виса и Чука западно од овог, одакле се чула слаба пешадиска и митраљеска ватра. У 16.30 час. осматрањем са Дубовог брда примећено је наступање делова Моравске дивизије I. позива ка Кременици и Вису; непријатељ изгледа да одступа. У 17 час. под ОБр. 1815 послат је извештај команданту III. армије, Комбиноване и Моравске дивизије I. позива о ситуацији и раду данашњег дана: коњички дивизион у 15.35 час. избио је главнином на Виноградине; око 14 час. непријатељски делови са Бугарског брда и Барзиловице, после краће борбе са деловима 5. пука, у нереду су се повукли ка северу. Код Дудовице коњички дивизион запљенио је 1 пољску кујну и 1 велика телеграфска кола. Преко целог дана ситуација код Моравске дивизије нејасна је и колебљива због чега је дивизиска резерва око 11 час. пребачена са Дубовог брда на косу Трнавац, а 4. пук II. позива на лево крило Новаковог брда. У 13 час. добивено је обавештење из Моравске дивизије I. позива, да држи Старачу – Балин гроб и да ће предузети напад на непријатеља у 15 час., упућујући 2. пук I. позива у обилазак десног непријатељског крила на Вис. Наша „аустриска“ батерија са Трнавца око 16 час. снажном ватром је тукла Вис, одакле се чула обична пешадиска и митраљеска ватра 5. пука II. позива и 2 батаљона 6. пука II. позива, упућених да избију на линију Виноградине – Дуга коса. Непријатељ се у току данашњег дана у нереду повлачио. Ова дивизија у току данашњег дана и прошле ноћи укупно је заробила и запљенила 7 официра, 4 лекара и 1.473 војника и 3 митраљеза. У 17.15 час. добивен је извештај од команданта десне колоне са Новаковог брда писан у 16.50 час. да се непријатељ заштитним деловима задржао на Барзиловачком гробљу и северном делу Барзиловачке косе; наредио је да се ови непријатељски делови нападају; Бугарско брдо је заузето. Распоред десне колоне овакав је: 2 батаљона развијена су према непријатељу, који држи Барзиловачко гробље и Вис; 1 батаљон избио је на Бугарско брдо и косу северно од Бугарског брда, а 1 батаљон је у резерви. Фронт десне колоне уопште је окренут северу. У 17.20 час. добивен је извештај од команданта 5. пука II. позива са Трнавачке косе (пут Смрдљиковац – Вис) писан у 16.45 час., да се 2. пук II. позива налази за нешто источно од Барзиловачког гробља, одакле се пре ¾ часа кренуо ка Вису; непријатељ пред њим одступа. Командант 6. пука са своја 2 батаљона чека наређење за даљи рад на путу Смрдљиковац – Вис.
У 18.30 час. под ОБр. 1813 издата је заповест команданту опште резерве (2 батаљона 6. пука II. позива), да своја 2 батаљона збивакује на месту, где се сад налази, избацујући потребна одељења за одржавање везе са Моравском дивизијом I. позива и да предузме мере за попуну храном и муницијом. У 19 час. добивени су извештаји од команданта 4. пука II. позива са Новаковог брда, писан у 17.20 час. да је на левом крилу Новаковог брда прикупио 3 своја батаљона, а да се 4. батаљон налази и даље на Стражи. У 21.50 час. добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона са Виноградине писан у 15.35 да се са главнином налази на Виноградини, а извиђачки водови упућени су ка Вису (к. 385) ка северном крају с. Чибутковице, у вези је са 2. прек. пуком, који се сад налази у Дудовици. Непријатељ који се налази на Бугарском брду одступио је преко Чибутковице; овога часа води се омања борба код Виса. У току дана заробљено је око 150 непријатељских војника. У 21 час добивен је извештај од команданта Комбиноване дивизије са Чикора писан у 16.30 час., да је данас у 15 час. упућен преко Љига један батаљон 6. прек. пука са 2 митраљеза, а доцније и остатак пука са задатком да онемогући задржавање непријатеља на Цветановачкој коси и на Пландишту. После омање борбе заузета је Цветановачка коса; 1. и 5. прек. пук упућени су на Тополско брдо, а у 13.30 час. пошто је ситуација на десној страни Оњега повољна, упућен је и 2. прек. пук правцем Врачевић – Латковић у гоњење. Постоји намера да Комбинована дивизија сутра 8. децембра до подне избије на линију Боговађа – Врачевић. У 22 часа добивен је извештај од команданта II. армије писан у 17.20 час., да је лево крило Моравске дивизије I. позива отпочело дејство; према томе од стране ове армије предузето је све, што се према приликама, у којима се Моравска дивизија I. позива налази, могло учинити. У 22 часа добивен је извештај од команданта коњичког дивизиона, писан у 18.30 час., да је главнина заноћила на Виноградини испред предстража 5. пука II. позива; у вези је с батаљоном 2. прек. пука у Дудовици, као и с батаљоном 4. пука II. позива на Стражи. На фронту Моравске дивизије I. позива и сад се води слабија борба. У 23.25 час. под ОБр. 1818 наређено је:
„1. Да 1. степен мунициске колоне, дивизиско завојиште и санитетска колона дођу на Крстате липе.
2. Трупне коморе свих јединица такође да дођу на Крстате липе, одакле ће по потреби силазити до трупа и снабдевати их храном; до Крстате липе храну ће дотурати профијантска колона, којом ће дириговати начелник интендантуре.
3. 2. степен мунициске колоне доћиће у Јеловик.
4. Остатак профијантске колоне је на расположењу начелнику армиске интендантуре.
5. Војна пошта је у Белановици.
6. Дивизиски штаб заноћиће у Брајковцу.
Овога дана батерије су биле у покрету. По подне, кад је се њихов распоред усталио, оне су биле овако пласиране: 3. Тимочка II. позива и 2. Крупова хаубичка на левом крилу Новаковог брда и дејствовале су против Барзиловице. Један вод заплењене 4. батерије Тимочке дивизије II. позива је на Трнавској коси крај друма за 1 км. јужно од к. 262. 1 топ 4. заплењене батерије Тимочке дивизије II. позива је на Дубовом брду. 1. и 8. батерија Дринске дивизије I. позива крај пута је између Крстате липе и Кика. 3. батерија Дринског дивизиона II. позива у резерви је на Мрамору, спремна да се по потреби ангажује било са Кречанца било са Кика.

Дејство Комбиноване дивизије

Гоњење са Љига ка Колубари. Рад 6. прекобројног пешад. пука. – Као што је горе поменуто, 3 батаљона и 2 митраљеза 6. прек. пука у току ноћи 6./7. децембра остали су на десној обали Љига, а 1 батаљон и 2 митраљеза, са командантом пука, отпочели су прелаз преко Љига у 2 часа 7. децембра. Чим је прешла челна (4.) чета, одмах је упућена да нечујно похвата оне непријатељске „јунаке“, који су нас мало узнемиравали при подизању прелаза а сад спавају мртвим сном. Чета се привукла неопажено, опколила непријатеља и нечујно – без пуцња – заробила 123 непријатељска војника тако рећи за трен ока. После овога сачекан је прелаз целог 1. батаљона (свега 232 са официрима и подофицирима), па се је батаљон кренуо ка селу Цветановцима у ниже означеном распореду. До северних Цветановачких кућа батаљон је дошао у 3 часа без икаквог узнемиравања; јер се је непријатељ због рђавог времена склонио по кућама на преноћиште. У то време падоше три наша артилериска зрна на северну ивицу Цветановаца у близини 1. батаљона. Ово мало узнемири наш батаљон, а пробуди пажњу код непријатеља, те се 1. батаљон заустави и командант пука учини овакав распоред: крилни водови за обезбеђење главнине да се журно крећу ка задњој ивици села; два друга вода одређена су за бочна осигурања главнине, главнина је престројена у четну колону. Кад је било вероватно, да су послати водови избили на задњу ивицу села, командант пука нареди, да се претходница крене и улази у село, ка кућама које су оживеле. Док је непријатељ испалио 5 – 6 пушака, било је заробљено преко 400 непријатељских војника у десетак кућа на северној ивици села. За време овога заробљавања чула се је у лево и назад у непосредној близини граја, шкрипа точкова и команде: „један, два, три – марш!“ – То је била непријатељска комора на друму Моравци – Цветановци, коју су она наша три топовска метка пробудила и нагнала да се крене. Због овога командант пука пошаље левокрилном бочном воду један вод из главнине са задатком, да оба вода иду што даље у лево, у извиђање и заробљавање свега, што се на том правцу наиђе. У ово време командант 6. прек. пука послао је ове извештаје:
а) Команданту дивизије: „У Цветановцима врло јак противник. Позади мене лево и десно најмање по 1 пук. Лево и десно извлаче комору и топове. Молим, да се похита са осталим пуковима“.
б) Своме заступнику – мајору Николићу: – „Избио сам ноћним препадом на Цветановачке положаје. Даље не могу. Пук крените одмах. Топове и комору, која је десно и лево одмах предамном, неће сигурно извући. Муницију ми што пре дотурити. Јавите дивизији, да се што пре крену остали пукови“.
Лева побочница растерала је непријатеља и на путу је остало много кара, санитетских кола и коморе. За овим је ова побочиица враћена у састав батаљона и батаљон се кренуо у 5 час. ка селу Јачићи, где је стигао у 6.20 час. На вису села Јачића (код циганских кућа) заробљено је: 1 официр, 1 марвени лекар и преко 160 војника; а заплењена двоја кола и 11 артилериских јахаћих коња. Ту је 1. батаљон добио одмор од ½ часа и раздато му је из заплењених кола: чоколаде, саламе, шунке; рума, дувана, бисквита и неколико хлебова, пошто овај батаљон није ништа окусио јуче од подне. У 6.30 час. ситуација 1. батаљона била је оваква: на Пландишту не види се непријатељ; у правцу Латковића чује се ларма и команде за извлачење топова и коморе; у правцу Закинца и Страже ноћу је вођена борба, а сад се назиру непријатељске масе; лево од Забрана и Осоја води се борба; иза батаљона на обема обалама Љига још доста незаробљених непријатељских војника; 6. прек. пук до сад заробио је преко 1.600 официра, подофицира и војника непријатељских из: 6., 19., 29. и 30. хонведског пука; по податцима заробљених непријатељских официра на Јачићском вису, из 40. хонведске дивизије је северно од Јачића само командант дивизије, један командант пука (потпуковник Ивелић) и комора, а све је остало на простору између Јачића и Љига; по податцима добивеним од ових заробљених официра 40. дивизија је имала да поседне своје старе Цветановачке и Јачићске положаје на Љигу и да их брани, али је у томе ометена нашим ноћним препадом, а да се на Стражи и Закинцу налази 42. хонведска дивизија, док је јужно до 40. дивизије једна брдска бригада. Према оваквој ситуацији командант 6. пука се решио: да овде застане и сачека долазак својих осталих батаљона, а да тражи појачање свога пука са још 2 – 3 батаљона, па да тако ојачан продужи акцију јаком снагом правцем Бошњаковић – Белеге – Стражара – Столице – Стрмово и избије још данас на Словачки мост, оставивши претходно један батаљон на Пландишту, један батаљон на Мартиновића коси (Тополско брдо) фронтом према Кацапи и један батаљон на коси између Коморне и Миловца фронтом ка друму Гукоши – Миловац; да до доласка тражених појачања овлада Пландиштем, да запљени комору и топове код Латковића механе, да очисти село Јачиће од непријатељских војника, да осигура бокове и поседне Мартиновића вис (Тополско брдо) и косу између Коморе и Миловца.
У оваквој ситуацији, а очекујући долазак трију својих батаљона, командант 6. прек. пука послао је команданту 3. артилериског дивизиона извештај о ситуацији и тражење 2 – 3 батаљона за појачање његовог пука, што је имао командант дивизиона да достави телефоном дивизији; а команданту свог 1. батаљона издао је овакву заповест: да се упути 1 вод ка Пландишту (али је због непријатељског отпора тамо упућена цела чета), да се ½ чете са 1 митраљезом употреби за поседање Мартиновића косе а друга ½ чета са другим митраљезом за поседање безимене косе између Комарне и Миловца, чета поручника Игњата (4.) да хита ка Латковићу и пресече одступање непријатељске коморе и топова, једна чета да остане у резерви и за расчишћавање с. Јачића. Према овој заповести кренуо се један вод ка Пландишту у 7 час. и заробио око 70 непријатељских војника а одробио око 100 наших војника и сељана; али је наишао на јачи отпор и сазнао, да код непријатеља има још преко 400 наших заробљених војника и сељака, те је овај вод појачан до целе чете и ова је чета до 8.40 час. потпуно овладала Пландиштем и одробила преко 500 наших војника и сељана. Наши одробљени војници били су из разних пукова, али највише из 3. батаљона 2. прек. пука. Сви су упућени у своје команде, а последња партија од 40 њих употребљена је за спровод заробљеника. Овом приликом је одробљен и један наш рањени официр из 2. прек. пука. У 7 час. кренула се и чета поручника Игњата ка Латковићу и стигла са свега 57 војника после једног часа на 50 корака до Латковића механе, где је била комора. У то време је баш запрегла и почињала покрет непријатељска батерија и за њом 40 – 50 кола, а 4 – 5 пута толико кола чекало је на одстојање за покрет. Храбра чета од 57 људи распореди се и појави се на косици изнад саме механе. Пешадија, која је била у биваку ниже механе, скочи на оружје, али већина непријатељских војника повика „Живели Срби“ и почеше да се предају, а батерија и коморе стадоше. Док је вршено ово заробљавање, једна чета непријатељска у непосредној близини с левог бока отворила је ватру на једну нашу десетину, у којој остаде десетар – поднаредник Милојко Милетић – са 5 – 6 војника, повуче се 20 корака, поседне један ров и отвори брзу паљбу те задржа ову непријатељску чету, док се заврши заробљавање код механе. Сад се наша храбра четица окрену против ове непријатељске чете и њу зароби. Само један пуковник на коњу (по исказу заробљеника пуковник Никола Петровић – командант 28. ландверског пука) покушао је да се пробије и убио једног нашег војника, али је и он и коњ му погинуо. После овога чета поручника Игњата је оставила већи део као стражу код топова и коморе, а остало се са командиром и свима заробљеницима упутило ка месту команданта пука.
Тако је ова наша четица од 57 људи са својим храбрим командиром – поручником Игњатом – заробила и запљенила: 6 официра, читав један батаљон 28. ландверског пука (417 људи), једну пољску батерију од 6 топова са целокупном послугом и запрегом, 3 митраљеза са спремом и коњима, око 300 коморских кола са коморџијама и свом запрегом и три касе. Много непријатељских официра и овде и на другим местима је изгинуло; јер су се – како наши војници веле – „сами убијали, а нису хтели да се предаду“. Получете за осигурање бокова 1. батаљона нису имале до 11 час. никаквог рада, а чета у резерви похватала је по кућама села Јачића око 150 здравих непријатељских војника и доста рањених. Рањени су и даље остали у кућама, где су нађени. У 8.50 час. командант 6. прек. пука добио је од свога заступника – мајора Николића – извештај (писан у 7.05 час.) о озбиљној ситуацији на Стражи и Закинцу, о великој непријатељској снази тамо и пита: хоће ли да изврши наређење команданта пука за покрет преко Љига или ће остати и даље на досадањем положају. Дакле командант пука је рачунао, да ће му његова три батаљона стићи до 8 час. а његов заступник сад пита, да ли да се крене и изврши заповест команданта пука или да остане и даље на десној обали Љига! Ово је неразумљиво! – Командант пука му је одмах послао наређење: да се одмах крене, да није требало ни да пита за поновно наређење, чак и да се непријатељ увлачи као клин у Дринску дивизију II. позива, јер и ми то исто чинимо против њега а он одступа. Пошто је у ово време утрошио готово сву резерву на спровођење заробљеника, то је командант пука – немајући нове снаге – наредио да се испрегну сви заплењени топови и комора и запреге упуте у позадину, те да непријатељ не буде у стању да их одвуче, ако 1. батаљон претрпи неуспех. Тако је и учињено и за ово је употребљена чета поручника Игњата и водови из бочног осигурања батаљона. Тако је у 10 час. стање код 1. батаљона било овако: на Пландишту једна чета; на Јачићима командант пука са командантом батаљона, трима командирима чета, 23 најбоља војника са бомбама, два митраљеза и 3 непријатељска заробљена официра; све остало је растурено за спровод заробљеника и стоке. Као што се види, ситуација није била ни мало завидна.
Мајор Стојан Николић, заступник команданта 6. прек. пука на левој обали Љига, добио је у 6.30 час. наређење команданта пука за покрет а одмах после тога добио је од потпоручника Дрењаковића – послатог са водом у извиђање ка Гају – једног заробљеног аустриског официра са 7 војника. Овај официр заробљеник изјавио је мајору Николићу, да су на Гају и Закинцу два непријатељска пука заузели положај за одбрану. Ово је сазнање спречило мајора Николића, да изврши наређење команданта пука, већ је – објашњавајући ситуацију – (као што је раније поменуто) питао и команданта пука и команданта дивизије: да ли да изврши наређење команданта пука или да остане на своме положају и напада на непријатеља на Гају и Закинцу. Због овакве ситуације је мајор Николић извукао у своју одсечну резерву 4. батаљон са Љига. Сва три батаљона 6. прек. пука остала су на десној обали Љига све до 7.45 час. очекујући одговор команданта пука и команданта дивизије на питање мајора Николића. На несрећу није било телефонске везе ни са командантом пука ни са дивизијом, те још није добио одговор; али у 7.45 час. чула је се паљба на Гају и Закинцу а и на Забрану, због чега је мојор Николић закључио да су у борбу ступили 2. и 5. прек. пук, те је он разрешен од чувања свог положаја и наредио, да се одсечна резерва (4. батаљон и 2 митраљеза) одмах крену ка Љигу са 2 митраљеза а да се 2. и 3. батаљон прикупе и крећу за 4. батаљоном. Због потребног времена за прикупљање покрет је отпочео тек око 9 час. Пребачен је преко Љига један батаљон – 4. – који је подигао још један шири мост за прелаз бојне коморе, пошто то није могло да се учини преко раније подигнутог узаног моста. Челни батаљон избио је на положај код Јачића у 10.15 час. а цео пук око 10.45 час. Челни батаљон упућен је у 10.25 час. на Мартиновића косу са 2 митраљеза, који су били код команданта пука, и овај батаљон је посео косу до 10.50 час. У 11 час. кад је примећено повлачење непријатеља од Дудовице ка Латковићу гребеном, онда је овај батаљон појачан још двема четама, а у 11.20 час. упућен је тамо и 1 брдски топ, који је тек приспео. Непријатељ код Латковића (на гребену) тучен је потпуно бочном ватром артилериском, пешадиском и митраљеском, збуњен и изненађен нагнан је на повлачење ка Чибутковици. Одмах после овога на Мартиновића коси остављене су само 2 чете, а батаљон са митраљезима и брдским топом враћен је наређењем у 12.30 час. на Пландиште, где је имао да остане до даљег наређења.
Један батаљон (капетана Радомира Саковића) упућен је са 2 митраљеза и брдским топом, да поседне безимену косу фронтом према Јошевцу и Миловцу за осигурање левог бока пука и за дејство у бок непријатељу, који би одступао са Забрана и Камаља. Батаљон је посео положај до 11.25 час.; а у 11.40 час. наишао је непријатељ – у своме одступању – на домет овог батаљона, који заметне борбу са непријатељем. Борба је била доста јака и трајала је пола часа, па је непријатељ почео одступање а капетан Саковић је кренуо у паралелно гоњење цео свој одред и избио преко косе Пландишта до Бошњаковића, где је наишао на јачи отпор, те је тражио од команданта пука појачање и поред чете, коју је нашао на Пландишту. У овоме гоњењу батаљон капетана Саковића заробио је близу 200 непријатељских војника. Ова иницијатива капетана Саковића је похвална, али му се може замерити, што је кренуо цео одред у гоњење и потпуно открио леви бок пука, а о овоме није известио команданта пука, већ је овај сам за ово сазнао и предузео мере за поновно осигурање левог бока. У 12 час. командант 6. прек. пука послао је дивизији извештај: да се борба води на десном боку, на фронту и на левом боку; да је непријатељ доста јак и да свуда одступа; да ће непријатељу нанети велике губитке, али га не може заробљавати у већим масама, пошто није на време добио тражена 3 – 4 батаљона. У 13 час. командант 6. прек. пука добио је од команданта 2. прек. пука извештај, писан на Парлогу у 9.15 час., ове садржине: „Командант Комбиноване дивизије наредио ми је, да вам саопштим, да са вашим пуком заузмете Пландиште и Тополско брдо и да се ту зауставите. Наређено је вашем команданту батаљона, да са остала три батаљона дође код вас. Мој један батаљон држи положаје између Потока и Липовице на десној обали Љига“. Одмах за овим – око 13.20 час. – добио је командант 6. прек. пука заповест команданта дивизије ОБр. 2383, послату му на блоку у 9 час., која гласи:
„Све ваше извештаје о преласку Љига примио сам с највећим задовољством. Ситуација је ова: I. армија синоћ избила је на линију Баћиновац – Медник, а са деловима до Мионице. Тимочка дивизија гони правцем Моравци – Цветановци – Тодорин до – Сикирача – Стражара. Дивизија гониће преко Пландишта и Тополског брда – преко села Бошњаковића ка с. Врачевићу. Наређујем: Да тај пук по заузећу Цветановачке косе наступа на Пландиште и ту сачека избијање дивизије од Липљанске школе на Тополско брдо“. У 13.30 час. командант 6. прек. пука послао је дивизији извештај ове садржине: „На Пландиште послао сам јутрос у 7.30 час. чету. Кад сам добио остале батаљоне, послао сам одмах још цео батаљон, два митраљеза и брдски топ. Али како су ми оба бока била угрожена то сам морао бочно да поседнем косе од Јачића и да се осигурам. Противнику сам нанео велике губитке, али како нисам добио још 2 – 3 батаљона, а остали пукови су и сувише заостали то ми се 42. дивизија, којој би са Пландишта потпуно пресекао одступницу, испред носа извлачи и још даје отпора. Заробио сам 6 топова, безброј кара, кола, коња, волова и свега осталог; али је све то ништа према ономе, да сам до 10 час. данас добио бар два батаљона. Сад добијам везу са 5. прек. пуком и зато ћу још један батаљон и две чете пренети на Пландиште и предузети што енергичније гоњење, ако истоме буде још време“. У 14.30 час. било је овакво стање код 6. прек. пука: 2. и 4. батаљон, две чете 3. батаљона, сва 4 митраљеза и 4 брдска топа на Пландишту; 1 батаљон и 2 чете 3. батаљона у расходу су због спровода заробљеника и страже код пљена; лево ухваћена је веза са 17. пешад. пуком I. позива; пристигао је и 1 прек. пук; непријатељ са виса код Бошњаковића – изгледа – припрема се за повлачење.
Према оваквој ситуацији, команданти 6. и 1. прек. пука договорили су се и решили да продуже гоњење и 6. прек. пук се кренуо у 14.30 час. правцем Пландиште – Бошњаковић – Белеге – Врачевић у оваквом распореду: 4. батаљон и 2 митраљеза у првом борбеном реду; 2. батаљон и 2 чете 3. батаљона, два митраљеза и вод брдске артилерије у другом борбеном реду. Непријатељ на Бошњаковића вису дао је јак отпор. Две чете нашег првог борбеног реда нападале су с фронта, а 2 чете под командом резервног капетана II. кл. Андр. Николића извршиле су шири обилазак непријатељског левог крила и избиле изненада у непријатељску позадину, што је код њега створило панику, те је почео повлачење у нереду и таквој паници, да више није давао скоро никакав отпор. Овде је заробљено 5 официра и 2 велика и 2 ручна митраљеза и 270 непријатељских подофицира и војника; а сем овога непријатељу су нанети огромни губитци нашим ватреним дејством из непосредне близине и из позадине. Борбени поредак 6. прек. пука даље се кретао без задржавања. У 16.30 час. командант 6. прек. пука добио је по ордонансу заповест команданта дивизије ОБр. 2384 и заједно са командантом I. прек. пука послао је извештај команданту дивизије ове садржине: „Наређење ОБр. 2384 примили смо у 16.30 час. Но како смо још данас у 12 час. заједнички предузели гоњење преко Пландишта правцем Бошњаковић – Врачевић, то нас је ово наређење затекло на средокраћи Бошњаковић – Белега. 6. прек. пук вршиће мисију гоњења, а 1. прек. пук, баш с обзиром што ситуација на Оњегу није расчишћена, одлично вршиће улогу резерве целе армије на десном крилу 6. прек. пука, јер ће то бити маљ, који ће, с обзиром на горњи разлог због Оњега, бити маљ за уништење непријатеља. Гоњење овог часа се наставља“.
Како је се 17. пешад. пук зауставио ради преноћишта и како је људство било до крајности заморено, то је командант 6. прек. пука – избивши на косу Сикираче – зауставио пук за преноћиште у висини с. Тодорин до. У 18.40 час. примио је командант 6. прек. пука заповест команданта дивизије ОБр. службено, послату у 14.45. час.: да предузме гоњење правцем Бошњаковић – Белеге – Врачевић с тим, да време продужења гоњења одреди према ситуацији на Пландишту. У поноћ 7./8. децембра командант 6. прек. пука добио је заповест команданта дивизије ОБр. 2395, а одмах затим од команданта 3. прек. пука извештај, писан у 23.30 час., ове садржине: „Са пуком сам стигао на положај северно од с. Врачевића. Молим, да ме обавестите о ситуацији у колико вам је то познато. У исто време да ми предложите, шта би требало да заједнички радимо сутра у циљу гоњења непријатеља и постигнућа што јачег дејства и резултата“. На овај извештај одговорио је команданту 2. прек. пука командант 6. прек. пука тиме, шго му је послао заповест команданта дивизије ОБр. 2395. Овде ваља напоменути, да је батаљон 5. прек. пука, који је 6. децембра био под командом команданта 6. прек. пука, у току ноћи 6./7. децембра по изласку на Парлог (Ражовиште) у борбеном поретку, отишао у састав свога пука. Овај батаљон је заробио око 86 непријатељских војника на Шутачком положају, на који је избио у 18 час., кад је 6. прек. пук био већ измакао јако напред.
Рад 2. прекобројног пука. 7. децембра 2. прек. пук остао је на свом положају на десној обали Љига – у раније поменутом распореду – све до 14 час. Према наређењу, које је овај пук добио у 9 час., он је имао: да остане на својим положајима, док се не расветли ситуација на Оњегу; на случај непријатељског напада правцем Бугарско брдо – Закинац – Чикор, да свом снагом потпомогне 6. пук II. позива. У 14 час. пук је добио наређење команданта дивизије: да остави 1 батаљон на Чикору, а са осталом снагом да предузме одмах гоњење непријатеља правцем Гај – Закинац – Дудовица – Латковић – Врачевић и на источној ивици с. Врачевића да се задржи и ухвати везу са Дринском дивизијом II. позива а лево са 1. прек. пуком. Пук се одмах кренуо у гоњење, оставивши на Чикору 1. свој батаљон. На положају Гај запљенио је 6 напуштених непријатељских кара са артилериском муницијом. Пук није наилазио на јачи отпор и у 23 часа избио је код с. Врачевића, где је заноћио, поставивши предстражу. Веза са Дринском дивизијом II. позива није ухваћена, јер је Дринска дивизија II. позива заостала и била у ово време око Бугарског брда и Барзиловице. Лево ухваћена је веза са 1. прек. пуком.
Рад Драгољског одреда – 1. прек. пука. Раније је поменуто, да је претходница Драгољског одреда – 1. прекобр. пешад. пук – избила на Љиг са својим предњим деловима у 7 час. 7. децембра. У 8 час. командант одреда добио је од команданта Тимочке дивизије II. позива заповест ОБр. 1382, по којој са одредом улази у састав Тимочке дивизије II. позива и има са одредом да се креће као десна колона дивизије правцем Цветановци – Моравци – Грмикоже – Тодорин до – Врачевић -Стражара. Командант одреда је поступио по овом наређењу; но по доласку у с. Бабајић, одред је расформисан и 1. прек. пешад. пук је отишао у састав своје дивизије, а остале јединице одреда остале су код с. Бабајића за преноћиште 7./8. децембра. Драгољски одред од почетка нашег напада, па до свога расформирања, имао је ове трофеје: заробио 4 – 5 официра и око 1.000 војника и запљенио код Мораваца 3 топа, 32 каре, једну санитетску колону и једну заставу. При покрету од Моравца ка Миловцу 1. прек. пук је – као претходница одреда – наишао на нешто јачи отпор само на Цветановачкој коси. Ту је било око 3 непријатељске чете са 1 митраљезом. Овај је отпор брзо савладан и само ту је заробљен 1 непријатељски командант батаљона, један свештеник, једна мађарска застава и више од половине броја заробљеника, које је у гоњењу до Мораваца имао овај пук (500 – половина броја заробљеника целог одреда за ово време, како је горе поменуто). Иначе 1. прек. пук је наилазио само на непријатељска одељења, која је растеривао и заробљавао, сем нешто јачег и уређенијег отпора на Миловцу. На Цветановачку косу 1. пук је избио у 11 час. а на Миловац у 13 час., кад је ухваћена веза са 6. прек. пуком и 1. пук је добио наређење команданта Комбиноване дивизије за улазак у састав дивизије, које је наређење послато пуку у 7 час. О овоме је у 13.20 час. командант пука послао извештај команданту одреда. У 13.50 час. 1. прек. пук шаље дивизији извештај о стању код њега и 6. прек. пука, а у 14.30 час. послат је исти извештај понова, пошто је командант пука сумњао, да ће први извештај стићи у дивизију.
1. прек. пук стигао је на вис пред Бошњаковићима у 17.20 час. Добио је наређење команданта Драгољског одреда: да ће Тимочка дивизија II. позива заноћити на Миловцу и 1. прек. пук образује предстражу код Бошњаковића. Командант пука на ово је одговорио у 17.50 час.: да је немогуће извршити наређење, пошто је пук изашао из састава одреда (према извештају од 13.20 час.) и има други задатак од свог команданта дивизије (Какво осигурање на Бошњаковића вису, кад су 2 пука ове дивизије напред). Непријатељ је пред 1. прек. пуком, сем заробљеника и пљена, имао приличне губитке – нарочито у погинулима – код одељења и група, које су покушале да дају отпора. Даљи рад 1. прек. пука овога дана био је покрет у колони за 6. прек. пуком до места преноћишта код Тодорин дола.
Рад 5. прекобројног пука. При спуштању предњих делова предстраже 5. прек. пука на Љиг ноћу 6./7. децембра, заробљено је на простору између Брестова и Симића потока 1 кадет и 189 непријатељских војника и то у 6.40 час. 7. децембра упућено је у позадину. Ови су заробљеници већином из 6. ландверског пука. Доцније је овај пук послао још известан број заробљеника тако, да је 7. децембра пре подне послао свега око 300 заробљеника из разних непријатељских пукова, али највише из 6. ландверског. О томе, да је 6. прек. пук још преко ноћи 6./7. децембра пребацио један свој део на леву обалу Љига, сазнао је командант 5. прек. пука из извештаја ађутанта 2. прек. пука, који је писан у 7 час. Према овоме извештају наредио је командант 5. прек. пука своме команданту 1. батаљона (на предстражи), да направи прелаз преко Љига. Према заповести команданта дивизије ОБр. 2384 командант 5. прек. пука издао је заповест за покрет у 12.30 час. Али до овога времена, пошто је био раније готов мост на Љигу пребачен је на леву обалу Љига цео 1. батаљон (предстража) и упућен ка Тополском брду за 6. прек. пуком. Главнина пука пребацивала је људе преко подигнутих брвана на свом одсеку, а сву бојну комору упутила је преко моста код Мораваца. Око 16 час. цео пук је био на Тополском брду и ухватио везу са 1. и 6. прек. пуком. Овде је 5. прек. пук и заноћио. Ноћу 7./8. децембра пук је добио заповест команданта дивизије ОБр. 2395 за рад 8. децембра. Дакле овога дана 5. прек. пук није имао никакву озбиљну акцију, те је до подне био у улози дивизиске резерве на десној обали Љига, као и 2. прек. пук, а после подне имао је улогу дивизиске резерве на левој обали Љига на Тополском брду.
Рад артилерије и коњичког ескадрона. У циљу потпомагања наше пешадије у гоњењу непријатеља, артилерија је имала – према заповести команданта дивизије ОБр. 2384 – да дејствује са положаја на десној обали Љига. Артилерија је заузела положаје и била је у осматрању целог дана али није дејствовала, пошто је још пре подне на целом фронту наша пешадија одмакла толико, да је и она била ван домета наших топова, а камо ли непријатељ. Дејствовала су само 2 брдска топа и они су нам учинили лепих услуга, као што је код рада 6. прек. пука поменуто. У току дана артилерија је попунила своју запрегу заплењеним коњима. Пољска артилерија је заноћила на својим положајима на десној обали Љига (на Гају и код Липљанске школе). Коњички ескадрон код Моравачке цркве заробио је без борбе 150 непријатељских војника. Ово заробљавање извршила је једна патрола (потпоручника Вој. Вукадиновића). Ту је коњица наишла на овај пљен: 25 кара, 20 санитетских кола, оружја, прибора доста и већи број коморских кола. У 11.45 час. коњичка патрола потпоручника Вукадиновића избила је на Цветановачку косу; а у 16.35 час. цео ескадрон је стигао у с. Врачевић, где га је стигла заповест команданта дивизије ОБр. 2384. Ескадрон је заноћио у с. Врачевићу, одакле је послао у 17.50 час. дивизији извештај ОБр. 326 ове садржине: „Са ескадроном сам гонио на правцу с. Моравци – Цветановци -Миловачке циганске куће – Бошњаковићи – Врачевићи. Наређење за гоњење у овом правцу добио сам пред Врачевићем у 16.38 час. У току данашњег дана ескадрон је заробио укупно 121 војника. Губитака је имао ескадрон свега 1 редов рањен и 2 коња рањена“.

Дејство Тимочке дивизије II. позива

Ноћ 6./7. децембра проведена је у гоњењу. Раскаљани путови, шумарци, киша отежавали су марш, али је јучерашњи успех унео свежине код пешадије. Општи правац гоњења непријатеља био је дат овој дивизији: Оровац – Стража – Словац – Уб. Међутим делови Дринске дивизије I. позива и Комбиноване дивизије били су се у току 7. децембра истакли испред претходнице Тимочке дивизије. На косама које се спуштају у виду степена од Стражаре између Љига, Наномира и Топлице р. био је непријатељ задржао заштитнице. Широки плато и косе проривене дубоким пошумљеним јаругама, раштркане куће, са ограђеним воћњацима села Вировца, Ратковца, Придворице и Стрмова, давали су могућности предњим непријатељским деловима, да успоравају наше гоњење и да нас до ноћи задрже, да би се под заклоном мрака пребацили преко Колубаре. Ванредно добри артилериски положаји на левој обали Колубаре, олакшали су улогу непријатељских заштитница, које су у јакој мери успоравале наше брзо наступање. 7. децембра у 22.40 час. добивена је армиска заповест ОБр. 3360 ове садржине: „Тимочка дивизија II. позива наставља покрет ка линији с. Ратковца – р. Топлице са побочницом на Оштриковцу. Лево одржавати везу са Дринском дивизијом I. позива, која је добила правац кретања преко Мионице на линију Станковић – Рајковић. Осигуравајуће делове избацити на Колубару, а у повољним околностима пребацити их преко реке. Коњицу избацити што даље“. На основу ове заповести командант Тимочке дивизије II. позива издаје заповест ОБр. 1388 у овоме:
„1) Да коњица крене у 6 час. јутра од Миловца друмом на Тодорин до – Сикирачу – Стражару – Ратковце, старајући се да се дочепа Остреша и Обле главе. Десно да одржава везу са Комбинованом дивизијом, а лево са нашом левом побочницом, која ће се кретати левом обалом р. Топлице и избити на Оштриковац. Официрске патроле избацити што даље, да констатују стање код непријатеља и да са њим не изгубе додир.
2) Да 14. пешад. пук са ½ брдске батерије и једном четом пионира образује претходницу – гонећи одред – и да се крене у 6 час. друмом од Миловца поред с. Тодорин до на Стражару – Стрмово и да се заустави код с. Ратковца, спуштајући предстраже ка Колубари и везујући се са Комбинованом дивизијом, а лево са нашом левом побочницом.
3) Главнина, 13. пешад. пук са једном пољском батеријом и једном четом пионира, има следовати за претходницом и зауставља се код с. Ратковца источно од друма.
4) Лева побочница ½ вода коњице, 15. пешад. пук (који није тада био јачи од 2 батаљона) и ½ брдске батерије, кренуће се у 6 час. позади 14. пешад. пука и по доласку код Стражаре креће се кроз с. Наномир – Вировци и зауставља се на Оштриковцу са предстражом од Колубаре до утока р. Топлице, одржавајући десно везу са 14. пуком, а лево посредством коњице са Дринском дивизијом I. позива.
5) Пољске батерије, које још не беху стигле, имају продужити кретање и доћи до с. Стрмова, где да се зауставе“.
По овој заповести упутио је командант коњичког дивизиона три официрске патроле: Деснокрилна правцем Тодорин до – Пепељевац – Рубрибреза – к. 135, где ће се задржати док дивизион не избије на Остреш. Средња правцем Тодорин до – Стражара – Стрмово – Ратковци – Остреш, где се задржава до доласка дивизиона. Левокрилна правцем долином р. Топлице – Маркова црква – Оштриковац – Обла глава, где се задржава до доласка дивизиона на Остреш. Главнина дивизиона креће се позади претходнице и истим правцем.

Претходни чланак7. децембар, Операције аустриске војске и српске II армије
Следећи чланак7. децембар, Операције српске I армије