4. децембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

453

Операције Ужичке војске

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Командант Шумадиске дивизије II. позива са В. Врха шаље извештај у 22.45 час. (3. децембра), а који је у штабу Ужичке војске примљен 4. децембра у 1 час и јавља: Да је командант 10. пешад. пука у 22.10 час. (3. децембра) известио, да су му 2 чете у побочници, која је доспела до Кремена и да одржава везу са Дунавском дивизијом II. позива; 3 чете су у пуковској резерви на вису јужно од Прањана а остала снага у првом борбеном реду на к. 370 и у Прањанима; даље, да су му 2 батаљона, који су код Прањана, прилично истакнути и непријатељ покушава да их потисне, нападајући бочно лево и десно. Фронт, који држи пук, износи 3 – 4 км. а пред њим је снага 4 – 5 батаљона. Борба се води још, јер непријатељ јако наваљује на Прањане. Са извештајем пак послатим 4. децембра у 1 час командант Шумадиске дивизије јавља: На фронту Рујевица -Прањани налази се сад 10. пук, 11. пук (3 батаљона) и допунски батаљон 11. пука са 7 брдских брзометних топова. По извештају команданта 11. пука, непријатељ је према њему прешао у офанзиву, а синоћ између 18 и 19 час. вршио је јуриш, којом је приликом рањен један командант батаљона; сва резерва овога пука утрошена је. Према 10. пуку непријатељ сад врши напад. Према оваквој ситуацији на фронту Рујевица – Прањани командант Шумадиске дивизије II. позива моли за објашњење: да ли да на фронту Рујевица – Прањани остави 1 пук са 2 брдска топа за наступање у правцу Подова и Орловаче како се диспозицијом ОБр. 1832 (за продужење напада) наређује, кад сад са 2 пука и 7 брдских топова једва одбија непријатељске нападе на томе фронту мотивишући, да настаје опасност, да у случају ако се крене у правцу Гојне Горе, непријатељ може главном својом снагом да нагне и продре правцем Прањани – Чачак и тиме непосредно загрози боку и позадини Шумадиске дивизије II. позива као и I. армији. Командант дивизије по овоме моли за хитан одговор, иначе извештава да ће тачно поступити по већ издатој диспозицији.
Командант Ужичке војске на оваку представку у 3 часа шаље команданту Шумадиске дивизије II. позива наређење ОБр. 1834: „Диспозицијом ОБр. 1832 имала се намера, да се скрати фронт дивизије и операције прикупљенијом снагом упуте ка Зеленом брегу. Ради везе са I. армијом и ради обезбеђења десног бока дивизије, да се упути 10. пук са 2 брдска топа. Кад се према изложеној ситуацији то не може према мишљењу командантовом сад да изврши, онда командант треба резервом (12. пук) и осталим трупама да продужи и сузбије непријатеља правцима, којима се појавио, а потом предузме наступање преко Гојне Горе ка Зеленом брегу; а 10. пуком са 2 брдска топа од Прањана ка Подовима. Према овој идеји команданту се оставља и слобода у раду, како ће то да изведе према развоју догађаја и ситуацији код непријатеља, одржавајући иницијативу у својим рукама“. У 9 час. командант Шумадиске дивизије II. позива јавља, да је непријатељ у току целе ноћи 3./4. децембра нападао и покушавао, да одбаци 10. пук са положаја код Прањана и к. 370. Положај овога пука нетакнут је, јер по извештају команданта 10. пука, Дунавска дивизија II. позива није заузела положај Кремен. Према 11. пуку непријатељ је такође целу ноћ нападао, али није успео. По извештају од команданта допунског пука са Гојне Горе, непријатељ се налази на Оштрици, која је јако утврђена. А од 3 часа непријатељ је једном хаубичком батеријом тукао цео борбени ред пука бочно. Два јуриша допунског пука нису успела и непријатељ стално држи Оштрицу. Губитци пука су 25 %, према овоме командант пука тражи појачање, јер је непријатељ вероватно јачи од 3 батаљона. Због ових извештаја командант Ужичке војске у 9.30 час. јавља команданту I. армије, да Кремен није заузела Дунавска дивизија II. позива и да је због тога целе ноћи непријатељским нападима био изложен десни бок 10. пука. Поводом овога командант I. армије одговара у 12 час., да Дунавска дивизија II. позива од јутрос напада Кремен (к. 648) са фронта и левог бока и по до сад добивеним извештајима очекује се брзо заузеће Кремена. У исто време моли командант I. армије за извештај, где се сад тачно налази 10. пук II. позива као и о ситуацији код њега. На ово је од стране команданта Ужичке војске одговорено: да 10. пук II. позива у 12 часова са 1 батаљоном прелази р. Чемерницу и дејствује у бок и позадину непријатељских трупа, које одступају са положаја Кремен, напомињући о спором дејству левог крила Дунавске дивизије II. позива (9. пука) и моли да 9. пук форсира своје наступање, што је достављено телефоном и команданту Дунавске дивизије II. позива у 12.30 час.
У 13 час. командант Шумадиске дивизије извештава, да му командант допунског пука са Гојне Горе у 8.30 час. јавља, да непријатељска артилерија туче његов бок и позадину, и да ће се држати докле може, али кад буде приморан он ће се повући. Али како му је још јутрос у 8 час. командант дивизије послао батаљон из 12. пука као појачање, то му је поновљено још једном да положај има да одржи а у повољном моменту, ако ситуација дозволи, и да овлада Оштрицом. При том моли, да командант Лимског одреда форсира свој напад, а својом пољском артилеријом да дејствује на Оштрицу и тиме олакша стање допунском пуку. У овом циљу одмах је наређено команданту Лимског одреда, да својом пољском артилеријом, а нарочито Круповом брзометном, потпомогне допунски пук Шумадиске дивизије II. позива, који напада на Оштрицу, што је одмах и извршено од стране Лимског одреда. У 12.30 час. доставља командант Шумадиске дивизије извештај: „Командант 10. пука јавља, да наступање левог крила Дунавске дивизије II. позив