4. децембар, Операције Ужичке војске, Обреновачког одреда и Одбране Београда

597

Операције Ужичке војске

Дејство Шумадиске дивизије II. позива

Командант Шумадиске дивизије II. позива са В. Врха шаље извештај у 22.45 час. (3. децембра), а који је у штабу Ужичке војске примљен 4. децембра у 1 час и јавља: Да је командант 10. пешад. пука у 22.10 час. (3. децембра) известио, да су му 2 чете у побочници, која је доспела до Кремена и да одржава везу са Дунавском дивизијом II. позива; 3 чете су у пуковској резерви на вису јужно од Прањана а остала снага у првом борбеном реду на к. 370 и у Прањанима; даље, да су му 2 батаљона, који су код Прањана, прилично истакнути и непријатељ покушава да их потисне, нападајући бочно лево и десно. Фронт, који држи пук, износи 3 – 4 км. а пред њим је снага 4 – 5 батаљона. Борба се води још, јер непријатељ јако наваљује на Прањане. Са извештајем пак послатим 4. децембра у 1 час командант Шумадиске дивизије јавља: На фронту Рујевица -Прањани налази се сад 10. пук, 11. пук (3 батаљона) и допунски батаљон 11. пука са 7 брдских брзометних топова. По извештају команданта 11. пука, непријатељ је према њему прешао у офанзиву, а синоћ између 18 и 19 час. вршио је јуриш, којом је приликом рањен један командант батаљона; сва резерва овога пука утрошена је. Према 10. пуку непријатељ сад врши напад. Према оваквој ситуацији на фронту Рујевица – Прањани командант Шумадиске дивизије II. позива моли за објашњење: да ли да на фронту Рујевица – Прањани остави 1 пук са 2 брдска топа за наступање у правцу Подова и Орловаче како се диспозицијом ОБр. 1832 (за продужење напада) наређује, кад сад са 2 пука и 7 брдских топова једва одбија непријатељске нападе на томе фронту мотивишући, да настаје опасност, да у случају ако се крене у правцу Гојне Горе, непријатељ може главном својом снагом да нагне и продре правцем Прањани – Чачак и тиме непосредно загрози боку и позадини Шумадиске дивизије II. позива као и I. армији. Командант дивизије по овоме моли за хитан одговор, иначе извештава да ће тачно поступити по већ издатој диспозицији.
Командант Ужичке војске на оваку представку у 3 часа шаље команданту Шумадиске дивизије II. позива наређење ОБр. 1834: „Диспозицијом ОБр. 1832 имала се намера, да се скрати фронт дивизије и операције прикупљенијом снагом упуте ка Зеленом брегу. Ради везе са I. армијом и ради обезбеђења десног бока дивизије, да се упути 10. пук са 2 брдска топа. Кад се према изложеној ситуацији то не може према мишљењу командантовом сад да изврши, онда командант треба резервом (12. пук) и осталим трупама да продужи и сузбије непријатеља правцима, којима се појавио, а потом предузме наступање преко Гојне Горе ка Зеленом брегу; а 10. пуком са 2 брдска топа од Прањана ка Подовима. Према овој идеји команданту се оставља и слобода у раду, како ће то да изведе према развоју догађаја и ситуацији код непријатеља, одржавајући иницијативу у својим рукама“. У 9 час. командант Шумадиске дивизије II. позива јавља, да је непријатељ у току целе ноћи 3./4. децембра нападао и покушавао, да одбаци 10. пук са положаја код Прањана и к. 370. Положај овога пука нетакнут је, јер по извештају команданта 10. пука, Дунавска дивизија II. позива није заузела положај Кремен. Према 11. пуку непријатељ је такође целу ноћ нападао, али није успео. По извештају од команданта допунског пука са Гојне Горе, непријатељ се налази на Оштрици, која је јако утврђена. А од 3 часа непријатељ је једном хаубичком батеријом тукао цео борбени ред пука бочно. Два јуриша допунског пука нису успела и непријатељ стално држи Оштрицу. Губитци пука су 25 %, према овоме командант пука тражи појачање, јер је непријатељ вероватно јачи од 3 батаљона. Због ових извештаја командант Ужичке војске у 9.30 час. јавља команданту I. армије, да Кремен није заузела Дунавска дивизија II. позива и да је због тога целе ноћи непријатељским нападима био изложен десни бок 10. пука. Поводом овога командант I. армије одговара у 12 час., да Дунавска дивизија II. позива од јутрос напада Кремен (к. 648) са фронта и левог бока и по до сад добивеним извештајима очекује се брзо заузеће Кремена. У исто време моли командант I. армије за извештај, где се сад тачно налази 10. пук II. позива као и о ситуацији код њега. На ово је од стране команданта Ужичке војске одговорено: да 10. пук II. позива у 12 часова са 1 батаљоном прелази р. Чемерницу и дејствује у бок и позадину непријатељских трупа, које одступају са положаја Кремен, напомињући о спором дејству левог крила Дунавске дивизије II. позива (9. пука) и моли да 9. пук форсира своје наступање, што је достављено телефоном и команданту Дунавске дивизије II. позива у 12.30 час.
У 13 час. командант Шумадиске дивизије извештава, да му командант допунског пука са Гојне Горе у 8.30 час. јавља, да непријатељска артилерија туче његов бок и позадину, и да ће се држати докле може, али кад буде приморан он ће се повући. Али како му је још јутрос у 8 час. командант дивизије послао батаљон из 12. пука као појачање, то му је поновљено још једном да положај има да одржи а у повољном моменту, ако ситуација дозволи, и да овлада Оштрицом. При том моли, да командант Лимског одреда форсира свој напад, а својом пољском артилеријом да дејствује на Оштрицу и тиме олакша стање допунском пуку. У овом циљу одмах је наређено команданту Лимског одреда, да својом пољском артилеријом, а нарочито Круповом брзометном, потпомогне допунски пук Шумадиске дивизије II. позива, који напада на Оштрицу, што је одмах и извршено од стране Лимског одреда. У 12.30 час. доставља командант Шумадиске дивизије извештај: „Командант 10. пука јавља, да наступање левог крила Дунавске дивизије II. позива иде споро, због чега је наредио свом батаљону, који се налази између реке Чемернице и реке Смрдуше да дејствује у бок тих непријатељских делова који спречавају надирање 9. пуку. Овај његов батаљон већ прелази Чемерницу и дејствује у бок и позадину тих непријатељских трупа код Кремена, те стога моли, да се хитно нареди 9. пуку II. позива да форсира своје наступање, јер непријатељ са Кремена одступа. На осталом фронту 10. и 11. пука води се борба. Непријатељска артилерија са к. 510 (Дуго брдо), Прањане обасипа и делове 10. пука, који су северно од Прањана, јаком бочном ватром. Непријатељ је извео пољску артилерију на положај Оштрица и одатле дејствује на Киту, а ређе у правцу Прањанске цркве. Наша пољска артилерија са Ките води јаку борбу против непријатељске артилерије на Оштрици“.
У 13.30 час. командант Шумадиске дивизије II. позива доставља ово: „Диспозицијом ОБр. 1834 наређено је, да се, кад ситуација допусти, 11. пук са 2 брдска топа упути у правцу Подова и Орловаче, ради заштите десног бока Ужичке војске, као и везе са I. армијом. Из заповести команданта Дунавске дивизије II. позива види се, да он очекује извесне делове ове дивизије, да се крећу преко Молитве у правцу Бабине главе. Како је диспозицијом ОБр. 1832 предвиђено да Бабиној глави тежи лево крило I. армије, то је потребно да се лево крило I. армије упути тамо, а његови делови за одржавање везе са десним крилом ове дивизије, да се упуте у правцу Прањана – Вел. брдо и даље источно од Орловаче. Ако се овако не учини 10. пук II. позива, кад буде ситуација дозволила, крећући се у правцу Подова и Орловаче, не би могао имати никакве везе са левим крилом I. армије, која очекује његове делове (10. пук) на Молитви. Молим, да се учини шта треба по овоме због ситуације на фронту Рујевица – Прањани, као и због заосталости левог крила I. армије, чије је дејство потпомагао део 10. пука. Не могу приступити још извршењу наређења ОБр. 1834. Са Гојне Горе нема нових извештаја, али непријатељска пољска артилерија са Оштрице снажно дејствује на Киту, а нарочито на комуникацију. Јутрос је заробљено 9 војника од стране 10. пука и они су сви из 15. бригаде. Десно, код Дунавске дивизије II. позива већ 3 часа готово ништа се не чује. Код Лимског одреда води се слабија борба“. У 14.15 час. командант Шумадиске дивизије II. позива шаље такође извештај: „Да командант са Гојне Горе јавља, да непријатељ дејствује артилериском ватром са Шиљковице и Брезака у бок и леђа његових трупа као и то, да му изгледа да се Лимски одред повлачи. Према 11. пуку борба је слабија. Десно крило 10. пука померило се унапред, а његова побочница на западну ивицу Кремена. Код Дунавске дивизије је затишје“. У 16 час. јавља, да се од 15 час. води јака пешадиска и митраљеска борба на Гојној Гори. У току ноћи упутиће се коњичко митраљеско одељење команданту допунског пука ради појачања.
У 18.30 час. доставља извештај: „Борба на фронту Шумадиске дивизије II. позива утишала се око 17 час.; 10. пук са допунским батаљоном 11. пука и 4 брдска топа држи положаје северно од Прањана – к. 370, са избаченом побочницом на левој обали р. Чемернице, на западном делу Кремена; 11. пук (3 батаљона) са 3 брдска топа држи Рујевицу – косу до р. Плане. Између Ките и Погледа налазе се 4 пољска топа и 2 батаљона 12. пука. Непријатељ је према фронту 10. и 11. пука данас доста активно дејствовао, али није ништа успео. Шта више десно крило 10. пука у неколико се померило напред – северу. Командант 10. пука јавља, да је непријатељ у 15 час. довео 4 топа на косе северно и сз. од варошице Прањана и ову обасипао јаком ватром, као и косу између Смрдуље и Чемернице. На Гојној Гори налази се допунски пук (2 батаљона) са 2 брдска брзометна топа и 1 батаљоном 12. пука. Борба је овде била веома јака од 15 – 17 час., али извештај још није добивен. Командант 11. пука јавља, да је око 16.20 час. приметио са Главаја на Гојној Гори кретање наших делова и напред и назад. Одмах је наредио, да пољска брзометна батерија са Ките, као и 2 брдска брзометна топа са Главаја, дејствују против Оштрице, те да олакшају стање допунског пука на Гојној Гори. При том командант моли, да се Лимском одреду нареди, да форсира кретање, јер је данас наступао споро, а по извештају са Гојне Горе и одступио нешто уназад. Код Дунавске дивизије II. позива данас је пре подне била слаба борба а по подне затишје. У току данашњег дана заробљено је 95 непријатељских војника“. Трупе Шумадиске дивизије II. позива заноћиле су у оваком распореду: 10. пук са допунским батаљоном 11. пука и 4 брдска топа су на линији северно од Прањана – к. 370, са побочницом (од 2 чете) на западном делу Кремена, где је нешто позади и коњички дивизион; 11. пук (од 3 батаљона) са 3 брдска брзометна топа је на линији Рујевица – коса до р. Плане; допунски пук (2 батаљона), појачан 1 батаљоном 12. пука и 2 брдска топа, је на Гојној Гори ји. од к. 787. Дивизиска резерва (остатак 12. пука) је на Кити; између Ките и Погледа је 1 пољска брзометна батерија. Стање на фронту ове дивизије на крају овога дана, изузев на Гојној Гори, било је повољно.

Дејство Лимског одреда

Према диспозицији команданта Ужичке војске ОБр. 1832 командант овог одреда издаје заповест за продужење наступања:
1. Десна колона, јачине 4 батаљона, 1 чета, 7 топова и 2 митраљеза, продужује кретање преко Брезака ка Шиљковици, тежећи својим десним крилом обухвату непријатеља на Брезаку и Шиљковици, одржавајући десно везу са Шумадиском дивизијом II. позива а лево са левом колоном овог одреда.
2. Лева колона, јачине 2 батаљона и 4 топа, продужује наступање преко Брезака на Шиљковицу, одржавајући везу десно са десном колоном, а лево осигуравајући свој бок.
3. Резерва, јачине 2 батаљона и 3 чете, у почетку се налази на В. Пољу.
4. Командант левог одсека остаје са досадашњим саставом својих трупа и истим задатком.
5. Чета на Орујевици остаће и даље са истим задатком.
6. Почетак рада у 7 час.
Командир пољске батерије помагаће напад са В. Поља а једним топом помагаће леву колону Шумадиске дивизије II. позива у нападу на Оштрицу“.
Непријатељ је у 6 час. почео напад на десно крило, а потом је отпочела борба на целом фронту. У 7 час. командант десне колоне извештава, да је при покрету напред дочекан јаком ватром и задржан и да се једна непријатељска колона креће од Оштрице долином реке Ломнице. За ово су послате и патроле да провере. У исто време командант леве колоне јавља, да је при покушају покрета унапред дочекан јаком ватром са фронта и бока, те се на положају не може одржати. Командант Лимског одреда наредио му је, да положај не сме напустити и послао му је једну чету за појачање. У 7.30 час. стиже командант 12. кадров. пука са ордонансима. Командант одреда одмах га је оријентисао о ситуацији и издао му наређење, да са своја 2 батаљона и митраљеским одељењем ојача десно крило и да снажним нападом потисне непријатељско лево крило, заузме Брезак а потом и Шиљковицу. 12. кадров. пук дошао му је тек у 9 час. доста развучен, те је било потребно ¾ часа да се прикупи. Команданту овог пука наређено је, да прими под своју команду и трупе десне колоне, известивши о томе и досадашњег команданта десне колоне. Под команду капетана Пекића стављене су све батерије са задатком, да ућутка непријатељске топове на Малињаку; да са 2 топа потпомогне напад на косу, где је Јанчића гробље; да са 1 пољским и 1 брдским топом помаже леву колону Шумадиске дивизије II. позива у нападу на Оштрицу, а са свим осталим топовима да туче Брезак и потпомаже пешадију у наступању. Развијање 12. кадров. пука са предњег положаја В. Поља и његово наступање, због немарљивости војника, било је доста откривено, те га је непријатељ гађао артилеријом. По уласку 12. кадров. пука у борбу, отпочела је припрема за напад на целом фронту, и десно крило успело је, да потисне непријатеља са косе, где је гробље с. Јанчића. Ово наступање потпомагала је сва артилерија овог одреда са предњег положаја В. Поља.
Код леве колоне било је врло критично стање у то доба, јер је непријатељ непрестано ојачавао своје десно крило, вероватно у намери да контра нападом преотме положај леве колоне и тиме доведе у незгодан положај цео одред. Нарочито је јако дејствовао митраљеском и артилериском ватром са Кремена а бочном артилериском ватром са Малињака. Око 12 час. командант десне колоне дао је знак за јуриш а 3. батаљон 12. кадров. пука успео је, да заузме Брезак. Али није био потпомогнут благовремено са осталим деловима 12. кадров. пука, тако да су трупе III. позива на центру и левом крилу при поласку на јуриш биле дочекане јаком ватром и испадом и бачене назад, те су почели напуштати и сам Годун, што је дало могућности непријатељу, да са свежом резервом предузме контра напад на 12. пук и баци га назад. Непријатељ је гонио јаком митраљеском ватром, те је 12. кадров. пук претрпео озбиљне губитке. Енергичним мерама, трупе III. позива враћене су на своје положаје и уређене, а 12. кадров. пук, енергијом својих старешина, зауставио се на свом полазном положају. У 15.50 час. командант одреда наређује команданту 12. кадров. пука као и свима командантима, да понова предузму напад на Брезак, пошто је он довољно припремљен пешадиском и артилериском ватром. Но у исто време командант 12. кадров. пука и командант леве колоне извештавају, да непријатељ ојачава оба своја крила и предузима напад дејствујући јаком ватром са оба крила. Борба је отпочела са свом жестином и трајала је до мрака. Сви напади непријатељски одбивени су. У извештајима од команданта Лимског одреда, у току овога дана утврђује се у 14 час. да је веза леве колоне са Орујевице одржана и да се непријатељ у јачини 1 батаљона креће Папратишком реком од Малињака са намером, да обиђе и с леђа нападне леву колону, због чега је командант одреда упутио једну чету II. позива, која је још била у резерви, да поседне и чува позадину левог бока.
Командант одреда износи несигурност својих трупа због њихове истакнутости, јер се с једне стране лева колона Шумадиске дивизије II. позива налази јужно од Оштрице за 1 ½ км., а с друге стране да непријатељ напада на Орујевицу; међутим резерве више нема, да би осигурао бокове и позадину, осим 2 чете које му служе за заштиту топова. У 20.30 час. командант одреда јавља, да се Брезак није могао заузети, јер се 12. пук са њега повукао због снажног непријатељског контра напада и јаке унакрсне артилериске ватре (са Брезака, Малињака и Оштрице). А овај се пук и сад налази под унакрсном ватром и пешадиском и артилериском. Командант 12. пука тражио је, да се повуче због јаке унакрсне ватре и откривеног бока, јер је лева колона Шумадиске дивизије са Гојне Горе потиснута. Но команданту пука наређено је, да остане на свом месту. У исто време, командант 12. пука извештава, да се непријатељ у јачини 2 батаљона спустио са Гојне Горе у реку Ломницу и прети његовом десном боку и позадини, но командант Лимског одреда негира овај извештај команданта 12. пука, јер тврди, да је лично видео спуштање непријатеља и сумња, да има и 1 читав а камо ли 2 батаљона. Команданту батаљона 12. кадров. пука на Стражевици – Паковраћу наређено је, да са батаљоном од 3 чете предузме покрет још у току ове ноћи, како би 5. децембра до 7 час., на положају Годун, ушао у састав свог пука. Чета у Клисури за одбрану мостова остаће тамо до даљег наређења. Батаљон ће се кретати преко Бање западном страном Каблара и сеоским путом левом обалом потока Ваганци. За све време борбе код овог одреда, лева колона Шумадиске дивизије II. позива није се помакла напред и ако је потпомагана пољским и брзометним топовима. Она је одступила пред непријатељем, чија јачина није била већа од 3 чете.
Ово одступање леве колоне Шумадиске дивизије II. позива у нереду испред много слабијег непријатеља посматрали су официри обе брдске батерије. Неактивност и повлачење ове колоне дало је могућности непријатељу, да како пешадиском тако и артилериском ватром потпомаже своје делове, који су се налазили пред нападним фронтом овог одреда, нарочито пред десним крилом. Борба се водила и даље до 7 час. Губитци овог дана врло су велики а нарочито у официрима. Многе чете остале су без официра. И овога су пута многи војници морали износити рањенике, чиме су чете слабљене. У 17.50 час. наређено је командантима: Да се на положају прикупе и уреде; да се на положају утврде; да обезбеде своје бокове; да везу што јачу међу собом одржавају; да се попуне муницијом. Одред је заноћио у борбеном распореду. За одржавање везе са Шумадиском дивизијом II. позива послат је 1 ½ вод из резерве на десни бок одреда, који је у исто време вршио заштиту бокова и позадине целог одреда, јер је лева колона Шумадиске дивизије II. позива била бачена знатно уназад. Овог дана чете на Орујевици водиле су борбу са непријатељским извиђачким одељењима око 15.30 час., али без резултата. У данашњој борби заробљено је 74 непријатељска војника и 5 митраљеских коња са самарима. Јачина непријатеља по исказу заробљеника цени се, да је била до 5 батаљона и 2 брдске батерије.

Дејство Ужичке бригаде

По извештају једне коњичке патроле, која је сазнала од заробљеника са ушћа Папратишког п., на фронту Смишаљ – Г. Добриње налази се 22. пук, са 3 батаљона и 1 батаљон босанско – херцеговачки; према Гугаљском мосту је 2. батаљон 22. пука са 2 брдска топа и 2 митраљеза и они воде борбу са нашим 4. кадров. пуком; 3. и 4. батаљон 22. пука су на фронту овог одреда, а босански батаљон са 2 топа остао је у логору код с. Табановића. Према овом извештају командант Ужичке војске издаје ово наређење команданту Ужичке бригаде: „Из сигурних података од једног заробљеника сазнало се, да је код Гугаљског моста прешао 1 а не 3 непријатељска батаљона, као што су команданта известили командири предњих чета. За ово их узети на одговор, а још већа одговорност пада на њих, што су напустили своје положаје испред 1 батаљона и 1 вода коњице. Један батаљон тога истог пука је на левој обали Мораве код с. Табановића. Наредите, да се одмах изведе пољска или хаубичка артилерија и постави ближе, да може тући Гугаљски мост и непријатељски пребачени батаљон, а потребном снагом предузмите напад, да се непријатељски батаљон пребаци преко Мораве и даље гони угрожавајући позадину непријатељских делова код Лорета и Табановића. Артилеријом да се мост поруши. По извршењу овог задатка заузети положај на десној обали Моравице и бранити прелазе, а 1 батаљон 12. пука остао је на Стражевици а на Јелицу ка Буђевачкој Зелици упућен је нов обвезнички батаљон“. Ужичка бригада имала је задатак да спречава непријатељево наступање преко Бјелице, обраћајући довољно пажње преко Гуче. У 11.25 час. према наређењу команданта Ужичке војске ОБр. 1836 командант Ужичке бригаде упућује 3 чете са 1 митраљезом из 4. кадров. пука под командом мајора Видосава Марјановића на Крстац, те да са већ упућеним четама, примивши и њих под команду, протера непријатеља са заузетих положаја и ове задржи у својој власти. Једну чету да упути на Бјелички мост, која га има по сваку цену да задржи у својој власти. Непријатељ је био предузео напад још рано у јутру и развивши јаче снаге успео, да Бели камен и Белошевац заузме. Око 16 час., кад је стигао на Крстац мајор Марјановић са двема четама и митраљезом и примио команду над четама, које су раније дошле, задржао се на к. 613 са једним делом на Муњском брду. Колико год је пута непријатељ наваљивао на мост Бјелички да га заузме, увек је одбивен. У 20 час. командант Ужичке војске са ОБр. 1847 издао је ова наређења за сутрашњи рад:
Команданту Шумадиске дивизије II. позива – „Трупе I. армије у току данашњег дана избиле су на линију Коштунићски крст – к. 731 – Теочин – Лозан – Д. Бранетићи и даље, а 5. децембра предузимају наступање ка фронту: Бабина глава – Сувобор – Рајац – Проструга – Лалинци. Шумадиска дивизија II. позива предузеће даље наступање ка Зеленом брегу у духу диспозиције ОБр. 1832 од 3. децембра а 10. пук II. позива са 2 брдска топа од Прањана ка Подовима, одржавајући везу са левим крилом I. армије, која наступа ка Бабиној глави. Командант ће наредити још у току ноћи да се неминовно извуче пољска артилерија ближе Рујевици, те да може успешно тући непријатеља на Оштрици и потномогне наступање пешадије као и правац ка Дугом брду, те да се не деси као што је већ био случај, да пешадија мора да одступа због непотпомагања артилеријом. Веза са 10. пуком и Лимским одредом, који има да наступа ка Зеленом брегу преко Шиљковице, да се што јаче одржава. О извршењу да се извести. Почетак напада у 7 час.“.
Команданту Лимског одреда. „Наређено је, да се још у току ноћи крене и 3. батаљон 12. кадров. пука и 5. децембра до 7 час. буде на Годуну где ће ући у састав пука. У духу издате диспозиције ОБр. 1832 од 3. децембра предузмите 5. децембра наступање са целокупном снагом, а не појединим деловима, преко Шиљковице правцем ка Зајчици. Остављајући потребну посаду на Вјетрини и Почепињу, ојачајте Орујевицу и нападом на Гвоздацу и Малињаку обезбедите ваш леви бок, поред дејства потребном снагом од Брезака. Два пољска топа још у току ноћи по сваку цену извуците са В. Поља ближе Годуну, те да могу успешно тући Малињак, Брезак и Шиљковицу. Шумадиска дивизија II. позива предузеће наступање ка Зеленом брегу, а Ужичка бригада ка Моравици ради протеривања са десне на леву обалу. Почетак наступања у 7 час“.
Команданту Ужичке бригаде. „Сутра 5. децембра предузмите покрет и комбинујући фронтални са бочним нападом преко Црвене стене (к. 641) потпомогнути артилериском ватром, протерајте непријатеља и заузмите положаје на десној обали Мораве према Пожези и Гугљу. Један батаљон III. позива под сигурним командантом упутите путом преко Моравице на Горобиље, на положај Почече, где има доћи и једна Ибарска чета из Ивањице. По извршењу овога вршити јаче извиђање ка Пожези и преко Гугља у правцу Табановића“. Овога дана Врховна команда у 22.30 час. доставља хитно ово наређење: „Да се не би десило, да неки правац, који води из старе у нову област постане несигуран, то се наређује, да се осигуравајућа одељења Ужичке војске не повлаче до доласка осигуравајућих одељења Ибарске дивизије. О овоме повлачењу благовремено известити команданта Ибарске дивизије, како би могао предузети потребне мере за осигуравање тих праваца“. У смислу овог наређења командант Ужичке војске одмах је доставио команданту Ибарске дивизије ово: „Поред затварања праваца, који воде са старе границе у нове области, потребно би било поред упућеног одељења ка Ивањици да упутите, ако је могуће, бар једну чету било од Кокиног брода, било од Прибоја ка Ужицу, ради дејства на непријатељску позадину, који је све трупе упутио и ангажовао у борбама у долини Скрапежа. Ово је потребно што пре урадити“.

Операције Обреновачког одреда

У 1 час примљен је извештај II. армије, да је команданту Коњичке дивизије наређено да 4. тек. мес. према наступању Шумадиске дивизије I. позива наступа и он са дивизијом и да одржава везу са Обреновачким одредом. Армија продужава напад с тежњом, да пребаци непријатеља преко Колубаре. У 7.40 час. примљен је од команданта левог одсека јутарњи извештај, по извештају команданта 1. батаљона 7. пука II. позива, који је у саставу нападне колоне, да је синоћ у 18 час. заузета северна ивица шуме Зорољин испред с. Слатине. У 8.30 час. примљен је извештај команданта нападне колоне, да је 10. кадров. пук прикупио предстраже на источном делу платоа к. 260, ради улажења у колону, која има да садејствује коњичком нападу. У 8.30 час. послат је јутарњи извештај команданту Одбране Београда и II. армији: „На фронту одреда ноћ је прошла на миру. Синоћ у 18 час. десно крило нападне колоне, које има да подржава акцију Коњичке дивизије, заузело је северну ивицу Зорољинске шуме, испред села Слатине. Патроле, које су слате на десну обалу Дучинске реке, нису наишле на непријатеља. Данас се продужује акција у духу јучерашњег задатка“. Око 8.30 час. командант одреда са својим начелником штаба стигао је на к. 260, где је по договору требао да буде и командант Коњичке дивизије и његов начелник штаба; ну командант Коњичке дивизије послао је свога начелника штаба, а сам није дошао. У 9 час. 2. коњичка бригада развила се за напад на непријатеља, на линији к. 238 – Зорољин, и то 2. коњички пук на десном а 4. на левом крилу; 2. коњичка батерија са 1 топом на друму у северном делу Сибнице, а са остала 3 топа на ћувику на левој обали Марић потока. Око 10 час. коњички делови били су заустављени јаким непријатељским отпором и командант одредске нападне колоне наредио је развој за борбу, и то: 1. батаљон 7. пука II. позива гребеном преко Зорољина и Слатине к. 238 са источне стране, а 10. кадровски (формиран у 1 батаљон) са к. 260 дуж сеоског пута ка к. 238 са југа; 7. Шумадиска батерија на к. 260.
У 13 час. добивен је извештај командира 4. ескадрона: „Јутрос око 8 час. кренуо се из Губеревца један вод коњаника и једна чета и спуштају се ка цркви с. Стојника; око 10 час. непријатељ је посео сз. ивицу с. Стојника са око 2 чете; од с. Бабе пела се уз к. 342 у стрељачком строју 1 чета а у 11 час. стигла је на к. 299; 1 чета кренула се из с. Баба ка Покосавици (к. 283). Командир цени, да је на фронту Стојник – к. 299 – Пландиште – Покосавица 1 батаљон и 2 вода коњице. Од заробљеног Чеха из 8. пука, командир је сазнао, да се на фронту Борак – Лисовић – Губеревац – Бабе – Сопот налазе 6., 7., 8., 28. и 29. пук. Овај је извештај одмах телефонски достављен Одбрани Београда. У 13.40 час. примљен је извештај Одбране Београда, да су се непријатељске коњичке патроле задржале преко ноћи 3./4. децембра на линији Губеревац – Бабе – Сопот – Сенаја и да је непријатељ са нешто пешадије и коњице заузео Гроцку и с. Бегаљицу. У 15 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да он на основу извештаја примљених од наших сељака, онеспособљених обвезника и исказа заробљеника закључује: Да непријатељ јачине 3 пука пешадије и 1 – 2 ескадрона врши бочни марш правцем Лисовић – Парцане – Раља и да је батаљон на фронту Стојник – к. 299 – Пландиште – Покссавица деснокрилна побочница ове колоне. На десној обали Дучинске реке крстаре омање непријатељске патроле, које се местимично спуштају до саме реке. Овај је извештај одмах телефоном саопштен и II. армији и Одбрани Београда. У 15.35 час. примљен је извештај команданта 10. кадров. пука, да је стигао на крило, где је батаљон 7. пука II. позива и да су од тог батаљона до његовог доласка биле развијене 2 чете, а од коњичког пука један ескадрон и 70 пешака коњаника без коња. Јачина непријатеља због магле није се могла тачније оценити, али се рачуна, према простору који је поседнут, до 3 чете са 3 митраљеза. Наредио сам, да се употреби и 3. чета и да се креће напред. Изгледа да непријатељ има нешто снаге у долини Стојничке реке и по извештају коњичких патрола, непријатеља има у Манићу, где има стрељачких ровова. По извештају официрске патроле 2. коњичког пука, ухваћена је лево веза са четом 10. пука I. позива и 1 ескадроном 4. коњичког пука, али се заједничко дејство још не осећа.
У 16 час. издато је команданту 10. кадров. пука овакво наређење: „Са оба батаљона и четом 10. пука I. позива, који су под вашом командом, заноћите са потребним обезбеђењем на заузетим положајима и утврдите се. На вашем левом крилу налази се 4. а на десном 2. коњички пук, који извиђају у правцу ваших бокова. Одржавајте са њиме тесну везу. Известите ме о положају који држите и о ситуацији трупа. Све ваше извештаје достављајте ми преко команданта 2. коњичке бригаде, одакле ће ми се слати телефоном“. У 18 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да му је официрска патрола јавила: Непријатељ јачине 1 батаљона и 1 вода коњице наступа око 15 час. од Сопота ка с. Неменикућама. Око 15.30 час. 1 – 2 чете кренуо је правцем између с. Амерића и с. Влашке, а остатак батаљона задржао је у с. Неменикућама и укопао се на брежуљку код саме школе. Предњи делови трупа Одбране Београда са Маловања, пушкарали су се са противником. У 20.50 час. примљен је извештај команданта левог одсека, да му командант 1. батаљона у 12.30 час. јавља да је у с. Слатини заробљен један непријатељски војник из 6. домобранског пука и послат команданту нападне колоне, да су непријатељски војници у оделу голубије боје и да батаљон трпи артилериску ватру у леђа са Стојничких положаја. У 22.30 час. примљен је извештај команданта 4. ескадрона, да непријатељска чета, која се око 12 час. била спустила ка Дучинској реци, рокирала у лево ка с. Манићу, да је непријатељ око 16.30 час. једном четом посео к. 250 западно од с. Стојника; да су наше патроле у тесној вези са непријатељем и да је један његов коњаник заробио 2 пешака из 8. пука од којих је сазнао, да је непријатељ у први сумрак упутуо ка с. Стојнику једну хаубичку батерију од 6 оруђа. У 23 часа послат је команданту II. армије и Одбране Београда извештај: У 9.30 час. по извршеном рекогносцирању од стране 2. коњичке бригаде, нападна колона овог одреда, отпочела је напад на непријатељске делове на линији Зорољин – Слатина – к. 238 и то једним делом од Зорољина а другим од к. 260. Око подне деснокрилни батаљон избио је на западну ивицу с. Слатине, а левокрилни подишао је к. 238 са јужне стране. Због јаке магле, која је искључивала садејство артилерије напад је напредовао споро, пошто је непријатељ давао врло јак отпор. Колона је заноћила у борбеном распореду на 2 – 300 м. јужно и источно од к. 238, коју и даље држи непријатељ. Јачина непријатеља је на к. 238 око 2 до 3 батаљона 6. ландверског пука са 2 митраљеза, које помажу 2 топа са Стојнићске косе. Наше трупе утврђују се на заузетим тачкама. Сутра ће се продужити рад у духу данашњег задатка“. У 23.30 час. примљен је извештај команданта 10. кадров. пука: Данашњу борбу коњичке бригаде и трупа овог одреда прекинуо је мрак и трупе су се задржале на линији: Део 1. и 2. батаљона 10. кадров. пука налази се поред пута од к. 236 ји., 1 чета је пресекла пут источно од к. 236. 3. батаљон је у резерви са коњичким митраљеским одељењем прикљученим позади првог борбеног реда на 150 м. Веза са батаљоном 7. пука је ухваћена. 1. батаљон 7. пука наслања се својим левим крилом на делове 10. пука и протеже се у десно преко десног крака Дубоког потока и иде ка Стојничкој реци у правцу где утиче Зорољински поток, а даље наставља осигурање 2. коњички пук, који је у вези са 5. пуком III. позива код с. Дучине. На овој су се линији трупе обезбедиле и утврђују се.
Непријатељ је јачине уопште много веће, него што се претпостављало. Тако на к. 238 и према трупама 10. пука по оцени команданта има га много јачег, и по исказу заробљеника ту је цео 6. пук, а према батаљону 7. пука II. позива, по оцени команданта батаљона, јачина је више од једног батаљона. При повлачењу испред батаљона 7. пука, непријатељ се повлачио на десну обалу. Непријатељ има дугачке линије стрељачких заклона, које и сад утврђује. Око 16 час. непријатељ је почео гађати и брдском артилеријом и то са два топа, но без резултата, пошто је обасипао цео положај, где год је претпостављао да има наших трупа. Због тога што је непријатељ био јачи, него што се претпостављало, што је имао 4 линије стрељачких заклона у с. Слатини и западно од села, које су му све заузете а нарочито због густе магле која је спречавала оријентацију и одржавање везе и због које артилерија није могла дејствовати, није се десило, да се непријатељ потисне са к. 238. Ако се снага појача и ако артилерија буде била у могућности да дејствује, онда ће се успети да се протера. Ове вечери одред је заноћио на положајима по одсецима као и јуче, а делови нападне колоне у распореду који је изложен у извештају команданта 10. кадров. пука.

Операције Одбране Београда

Стање на фронту ове команде у ноћи 3./4. децембра остало је исто као и јуче. Непријатељске коњичке патроле, које су биле подишле ближе, вратиле су се на линију Губеревац – Бабе – Сопот – Сенаја, очистивши десну обалу Дучинске реке. 4. децембра у 9 час. 2. коњичка бригада развила се за напад на линији к. 238 – Зорољин и 2. коњичка батерија са 1 топом на друму у северном делу с. Сибнице а са остала 3 топа на ћувику на левој обали Марић потока. Око 10 час., коњички делови били су заустављени јаким непријатељским отпором, и командант одсечне нападне колоне Обреновачког одреда наредио је развој за борбу и то: 1. батаљон 7. пука II. позива гребеном преко Зорољина и Слатине ка к. 238 са источне стране, а 10. кадров. пук (формиран у 1 батаљон) са к. 260 дуж сеоског пута ка к. 230 са југа, 7. Шумадиска (сад одредска) брзометна батерија пласирала се на к. 260. Око 11 час. деснокрилни батаљон кренуо се у наступање од Заједнице и ускоро се развио за борбу, и у току дана успео да избаци непријатеља из шуме и ровова на западној ивици с. Слатине и да заузме западну ивицу шуме и села, где је заноћио утврдивши се на 200 м. од непријатеља. На левом крилу 10. кадров. пук, користећи се маглом успео је, да се са к. 260 развије за борбу између Медњака и Курјачке јаруге и да подиђе непријатељу до на 40 – 50 м. Кад се магла наједанпут подигла и пошто се непријатељски војници нису хтели предати, отворена је брза ватра, после које је непријатељ у нереду одступио у ровове на самом друму, оставивши поље покривено лешевима. Око 11.45 час. непријатељ је истеран и из шумице на изворном делу десног крака Медведњака потока. Непријатељски контра напад да поврати ову шумицу одбивен је употребом резерве, и око подне десно крило 10. пука успело је да заузме сам друм, одцепивши непријатељске делове са крајњег левог крила од осталих њихових трупа и да их одбаце у долину Стојнићске реке. Одмах се потом кренуо непријатељским рововима даље и зауставио се пред њима на 150 – 500 м. (како где), где је мрак (око 17.30 час.) прекинуо борбу и трупе су заноћиле на положају утврдивши се. Са непријатељске стране учествовао је у борби цео 6. ландверски пук са 2 – 3 митраљеза.
Напад до краја није могао бити изведен због јаке непријатељске снаге и снажног отпора. Јача пак снага са наше стране није се смела ангажовати, пошто то не би било у духу главног задатка, који је био додељен одреду: „Да бранећи своје положаје штити бок и позадину II. армији“. Међутим, овај је напад ипак донео знатне користи. Њиме је ангажована непријатељска снага од једног пука пешадије, која је иначе могла отежати напредовање Шумадиске дивизије I. позива, а баш тим нападом био јој је бок потпуно заштићен. За време ове борбе на фронту према северу, није било никаквих важнијих догађаја. Ради припрема за сваку евентуалност наредио сам команданту Обреновачког одреда и командантима Варовничког и Космајског одсека, да пошаљу извиђаче да прођу и осмотре комуникације и то: командант Обреновачког одреда преко Рогаче – Иванче – Стојника – Марковца – Бељевца на Кошеви механе, и од Дрлупе на косу Радовац (к. 309) – Боришинац – Крченик – Стојник – Копљарска механа. Оба правца за Калипоље (к. 298), (ОБр. 727). Командант Варовничког одсека: Влашка – Рајковац – Младеновац – Ковачевац – Кусадак – Ратари и Варовница – Крива липа (к. 360) па косом преко Ковачевца на Сивчевицу (к. 191) и Кусадак (ОБр. 728). Командант Космајског одсека: Космај – Кошутица – Кораћица – Пружатовац – Милатовица механа и пут Кораћица – Међулужје (ОБр. 729). Непријатељске патроле, пешачке и коњичке, крстариле су дуж целог фронта, али јачег ангажовања није било ни на једној тачци изузимајући с. Умчара, где је нападнуто наше коњичко одељење са једним непријатељским одељењем и ескадроном, који је успео да заузме с. Умчари, али се ипак ескадрон повукао понова у М. Пожаревац. Извиђањем и обавештењем од мештана и заробљеника сазнало се, да се на правцу Лисовић – Парцани – Раља налазе 3 пука 21. ландверске дивизије са пуком коњице и нешто артилерије, о којој се број није могао сазнати. Од те снаге упућен је један батаљон са нешто артилерије у шуму код с. М. Иванче. Тога дана добивено је наређење Врховне команде ОБр. 7627, а које је ниже у ситуацији за овај дан у целини изнето. По пријему овог наређења умољен је начелник штаба Врховне команде телефонски да се у одред ка Дрењу и Гроцкој не шаље цео пук, у ком би случају остао цео положај без резерве, већ да се пошаље само 2 батаљона с тим, да се у случају потребе тај одред има појачати трупама Браничевског одреда. Начелник штаба Врховне команде усвојио је разлоге и одобрио да се у место целог пука, пошаљу само 2 батаљона. На основу овог наређења и измене телефоном Врховне команде, командант Одбране Београда са ОБр. 732 од 4. децембра издао је ову заповест: „Команданту 15. пука III. позива. Положаји ове команде иду почев од положаја преко Космаја – Кошутице на Варовницу. Распоред Варовничког одсека иде од с. Влашке на Мајдан испод Шепшина на Слатину, одакле је ухваћена веза са трупама Браничевског одреда код М. Орашја, где има једну чету пешадије, а са јачим деловима пешадије држи Мађарску раван. По извештајима, непријатељска јача одељења крећу се бочно према нашем заузетом положају од с. Лисовића, преко Парцана ка Раљи истурив један батаљон са нешто коњице као бочно закриље на простору Стојник – Бабе – Сопот и други батаљон са нешто коњице као претходница, која је дошла до с. Поповића. Коњичке патроле примећене су код Ђуринаца, Сенаје, Дражња и Умчара. Сем тога, једно слабије непријатељско пешад. одељење са једним ескадроном пребацило се и заузело Гроцку. На основу ове ситуације, Врховна команда под ОБр. 7622 од данас наредила је, да се са пуком од 2 батаљона пешадије и батеријом од 2 брзометна топа, пошто пото овлада положајима: Дрење – Циганско брдо к. 230 изнад Гроцке и по могућству заузме Гроцку. За извршење овог задатка наређујем:
Да се са два батаљона вашег пука одмах по пријему заповести кренете правцем: кафана Влашко поље – с. Влашка на Варовницу. Ту ће у састав вашег одреда ући једна брзометна батерија од 2 топа, зашта је издата заповест команданту Варовничког одсека. Од Варовнице одред ће за извршење задатка кренути преко Дубоне – Умчари – Камендола – Дрења ка Циганском брду, заклањајући се јачом левом побочницом. Ако одред наиђе на непријатељска одељења, нека их протера и овлада пошто пото линијом: Дрење – Циганско брдо. По заузећу, ту линију посести за одбрану, са задатком да се обезбеди правац ка Младеновцу и леви бок Смедеревских трупа. На случај да одред буде одбачен, правац одступања му је ка Варовници. Командант ће, оставивши одговарајући део трупне и бојне коморе за два батаљона, који остају на месту као главна резерва, осталу комору кренути са собом. Одред ће се снабдевати и попуњавати базирајући преко Варовнице за Младеновац. Веза између штаба и вас васпоставиће се телефоном. До васпостављања везе слати ми извештаје преко Варовничког одсека“. У вези са овом заповешћу издата је истовремено заповест команданту Варовничког одсека под ОБр. 733 у којој је, пошто му је изложен задатак тога одреда, изложено наређење: „Да се брзометна батерија од 2 топа под командом командира батерије, спреми за покрет и чим пук стигне на Варовницу, да се командир јави команданту и уђе у састав одреда“.
Извршивши на тај начин наређење Врховне команде, умољен је на телефону начелник штаба Врховне команде, да се задатак томе одреду у неколико измени тј. да не иде до Циганског брда, већ да се заустави на Дрењу; а трупе Браничевског одреда да поседну Циганско брдо и Гроцку. Као разлог наведено је отежано потпомагање и најзад на случај да одред буде приморан на повлачење, тешко да ће моћи извршити наређење да одступи ка Варовници. Узгред је напоменуто да се је ступило у споразум са командантом Браничевског одреда, који је такође изјавио да с обзиром на његов фронт лакше му је да држи Мађарску раван и Циганско брдо но да буде овако увучен у средину између наших трупа. Врховна команда је ипак остала при своме наређењу с дозволом, да одред базира на Коларе и повлачење да буде на тај правац. У исто време понова је наглашено, да је ова команда слаба за одбрану целог фронта, а сад са повећањем његове дужине, да ће бити још теже бранити га, нарочито са квалитетом трупа са каквим се располагало. Том је приликом Врховна команда нагласила, да ће се одвојити из једне од армија једна дивизија и послаће се чим се покаже то као неопходно. Пред вече тога дана добивена су извешћа са разних страна, која утврђују да се непријатељ појављује према фронту са деловима који припадају трима дивизијама из два разна корпуса; даље да се на фронту од десне обале р. Луга ка западу с места на место утврђује и да се источно од р. појављују јача активна дејства.
Са одласком одреда ка Дрењу и Гроцки, ослабљен је био Варовнички одсек са 2 брзометна топа а главна резерва са 2 батаљона. Да би се ово у неколико поправило, нарочито увидев, да се Варовнички одсек тешко може одржати ако се не поседну неки предњи положаји јачом снагом (случај са косом Влашком и Парлогом Умчарским), то је са ОБр. 748 наређено, да се из главне резерве остала 2 батаљона 15. пука III. позива и једна брзометна батерија под командом ппуковника Војислава Поповића упуте одмах на Варовницу и тамо ставе на расположење команданту а за попуну главне резерве упућена је команданту Обреновачког одреда ова заповест под Обр. 732: „Због нарочите ситуације створене наређењем Врховне команде, да се фронт ове команде продужи, наређујем: Да командант одмах упути 19. кадров. пук и једну брзометну батерију у М. Врбицу као главну резерву. По доласку на место, наредите команданту да ме о томе обавести“. Ова је заповест у току ноћи 4./5. децембра извршена. Врховној команди, Г. министру војном и суседним трупама послат је под ОБр. 731 вечерњи извештај, који је ниже у ситуацији за овај дан у целини изнет. У току ноћи на фронту сем омањих чарки међу патролама, ништа се значајније није десило.