4. децембар, Операције српске III армије

438

У 4.55 час. I. армија под ОБр. 3359 јавља о распореду непријатеља пред фронтом I. армије. По добивеним извештајима изгледа да су 10. и 12. бригада пред фронтом III. армије. У стварности, непријатељ је са фронта I. армије рокирао 11. и 12. бригаду (12. бригада је била на Липету а 11. на Врлаји). Између Оњега и Качера биле су 40. и 42. дивизија. У 6.05 час., II. армија са ОБр. 2496 јавља, да су њене дивизије у току 3. децембра имале успеха. Моравска дивизија I. позива заузела је Балин гроб и напада на Кременицу и Стубички вис, да ће у току 4. децембра II. армија продужити напад с намером да пребаци непријатеља преко Колубаре. У 7.55 час. командант Комбиноване дивизије чини представку: „Драгољски одред, који је синоћ заузео највишу тачку Врлаје имао је ноћас борбу са непријатељем, који је у првом борбеном реду имао 6 батаљона. Због ненаступања Тимочке дивизије II. позива задржат је 1. прек. пук на Врлаји, стога борба на линији: Амбариште – Ражовиште стоји нерешена. Понова молим за наређење, да Тимочка дивизија II. позива отпочне наступање“. У штабу III. армије ситуација је врло добро била позната, и према томе је рад диригован на целом фронту. Било је свега три главна отпорна центра и то: Чикор, Врлаја и Липет, од којих је само један требао да падне, па би посао одмах лакше ишао. Највиши врх Врлаје није био заузет ни до овог момента, непријатељ се свуда држао врло чврсто и показивао, да код њега на овом фронту постоји још довољно јака организација и решеност да се положаји бране и држе. Липет и Врлају браниле су две најбоље брдске бригаде (11. и 12.), а на Чикору и његовој околини биле су 40. и 42. дивизија. Липет је био врло јак за одбрану, а с предтереном врло тешким за кретање. Нападали су га слаби 13. и 14. пукови II. позива, који се морално још пису били повратили од ранијих неуспеха. Њихове нападне колоне фланкиране су биле и са гребена Врлаје и са Лисина, које Дринска дивизија I. позива још није била успела да узме.
Према томе у 8.15 час. издато је Тимочкој дивизији II. позива наређење ОБр. 3234 ове садржине: „Комбинована дивизија још налази отпора на окомцима Врлаје. У колико то ситуација дозвољава, ургирајте ваш покрет и помогните да се Врлаја очисти“. У 8.15 час. издато је Комбинованој дивизији наређење ОБр. 3234 у овоме: „Тимочка дивизија II. позива има наређење да дејствује у правцу Дићске главице, а то је и јутрос поновљено, пошто је општа ситуација објашњена. Дивизија (2 пука и 6 брдских топова) ће стално напредовати у колико то допушта непријатељ и брдски терен. Непријатеља има пред Тимочком дивизијом и на Голубцу (496), одакле га Дринска дивизија још није потисла. Одржавајте везу и радите с обзиром на ситуацију, како код ваше тако и код суседних дивизија“. У 8.20 час. из I. армије телефоном јављају, да ће Дринска дивизија I. позива наступати правцем Голубац – Клаћ. Том приликом тражено је, да Дринска дивизија I. позива што јаче притисне Голубац, пошто је Тимочка дивизија II. позива отуда увек фланкирана у току њеног напада на Липет. У 8.45 час. командант III. армије телефоном наређује команданту Комбиноване дивизије, да што јаче притисне Чикер и што пре га заузме. Тимочка дивизија II. позива наступа колико може, али је она слабе снаге и њено је дејство споро. Моћиће брже наступати тек, кад Дринска дивизија I. позива јаче буде напредовала и онемогући непријатељу да фланкира лево крило Тимочке дивизије. У 9 час. начелник штаба I. армије телефоном захтева, да Тимочка дивизија II. позива помогне напад Дринске дивизије I. позива на Голубац. Одговорено је, да Тимочка дивизија напада Липет и да је ту сва ангажована, а наредиће се да својом артилеријом и даље помаже Дринску дивизију I. позива. У том смислу, одмах је издато наређење Тимочкој дивизији II. позива, кад је из те дивизије саопштено, да је синоћ примећено одступање неких делова са Липета, али је сад тамо отпор врло јак. Положај је утврђен.
Из извештаја Дринске дивизије II. позива већ је било сасвим јасно, да 2. пук I. позива, који је наступао Оњегом, није више код Смрдљиковца и да је десно крило Дринске дивизије остало изложено непријатељским ударцима из долине Оњега, што би могло утицати врло кобно на резултат борбе код Чикера. Међутим из Дринске дивизије II. позива добивен је и накнадни телефонски извештај, да је тај пук кренуо с. ка Балином гробу, а да се виде непријатељски стрељачки стројеви у покрету од Дудовице ка Смрдљиковцу. Због тога је у 11.20 час. учињено II. армији са ОБр. 3242 ово питање: „Извештен сам, да је 2. пук I. позива скренуо из долине Оњега с. ка Балином гробу оставивши код Смрдљиковца само једну чету те је због тога долина Оњега остала отворена. Комбинована и Дринска дивизија II. позива завезане су у борби на положајима између Оњега и Качера, где непријатељ има знатне снаге које су јако утврђене. Од Дудовице и Бугарског брда су примећени непријатељски стрељачки стројеви у покрету ка Смрдљиковцу (Брајковац), те ово може врло штетно утицати на рад мојих дивизија, ако 2. пук не остане у долини Оњега на правцу на коме треба да буде према вашем ранијем извештају. Молим за хитан одговор по овоме“. У 12.45 час. упитан је командант Комбиноване дивизије телефоном, колика је снага непријатељска на Чикеру и има ли артилерије. Командант дивизије је одговорио, да артилерије има мало, непријатељ је избацио свега неколико артилериских метака. Дивизиска резерва упућена је у правцу Парлога преко В. Потока. Потребно би било да се ангажује и резерва Дринске дивизије II. позива. У 13.05 час. са ОБр. 3245 издато је Дринској дивизији II. позива ово наређење: „Врло је важно да Чикер буде заузет и за ту цељ могу се употребити и резерве, али је потребно да се пешадија штеди од претераних губитака. Због тога настаните, да се користи обухватно дејство и да се непријатељ артилериском ватром поколеба“.
С овим се хтело, да се непријатељ јаче подухвати са Кика и Чикера, пошто се тамо груписао део снаге Дринске дивизије II. позива, а отуда је напад био подеснији и лакши него с фронта. Међутим, из Дринске дивизије II. по